Odani drugu, pušci i otadžbini

Odani su drugu, pušci i otadžbini i važe za jednu od najelitnijih vojnih specijalnih jedinica u svetu. U kasarni „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu, uz prisustvo najviših zvaničnika Srbije, 63. padobranska brigada Vojske Srbije nedavno je proslavila osam decenija postojanja.

Ukazom predsednika Srbije, brigadi je dodeljen Orden belog orla sa mačevima trećeg stepena za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane i izvršavanju bezbednosnih zadataka. Ova jedinica se već ponosi Ordenom narodnog heroja koji je dobila zbog zasluga u odbrani od NATO agresije 1999. godine.

Bratstvo

– Neka vam ta beretka bude stalni podsticaj da budete dostojni bratstva u koji ste primljeni. Sledite svoje komandire, učite od njih, poštujte njihovo iskustvo i nikada ne zaboravite svetle primere i tradiciju vaše jedinice. Čvrsto verujem da će elitna 63. padobranska brigada nastaviti da svoje zadatke izvršava u skladu s najvišim standardima i profesionalizmom. Čuvajte duh svoje jedinice, jer je on vaša najveća snaga – poručio je na svečanosti Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije.

Bratstvo je reč koju s ponosom izgovora i Vidoje Kovačević, pukovnik u penziji i nekadašnji načelnik ratnog štaba ove jedinice 1999. godine. Poslednjih godina uspešno predvodi Udruženje veterana 63. padobranske brigade.

– Bratstvo je reč koja nas povezuje i zbog koje se svi pripadnici jedinice osećaju posebno. U brigadu ne može svako. Ali, kada se prođe obuka i kada se dobije značka padobranca tada postajete deo bratstva. Pripadnici naše brigade poznati su po tome što svoje saborce ne ostavljaju ni u ratu, ali ni u miru. Brojni su primeri junaštva tokom rata, ali i solidarnosti u mirnodopskom periodu – ističe Kovačević.

O tom bratstvu svedoči i nesvakidašnji poduhvat od pre nekoliko godina kada je zastava veterana 63. padobranske brigade i bukvalno obišla svet.

– U vreme potpune izolacije planete izazvane koronom naša veteranska zastava sa obeležjem Narodnog heroja ipak je uspela da obiđe sve kontinente. Putovala je vazduhom, vodom i kopnom i pripadnici jedinice sa svih meridijana su je sa velikim ponosom dočekivali i ispraćali. Mislim da u svetu ne postoji sličan primer odanosti jedinici – priča idejni tvorac ove ideje Momčilo Minić, koji sa porodicom već četvrt veka živi i radi u Beču.

Njegov sin je nedavno položio zakletvu i s ponosom stavio crvenu beretku, zaštitni znak ove jedinice.

Istorijat

Brigada je zvanično formirana 14. oktobra 1944. godine u vojnoj bazi kod Barija u Italiji. Jedinica je današnji naziv dobila 1954. godine, ali je u tadašnjoj JNA prošla trnovit put, u dva navrata je rasformirana, najpre 1945, a zatim i 1959. godine. Formirana je takođe još dva puta 1953. i 1967. godine.

– Septembra 1944. godine u centru za obuku Gravina započela je padobranska i diverzantska obuka, kurs iz topografije, kao i obuka u korišćenju svih vrsti pešadijskog naoružanja iz tog perioda. Od 191 vojnika i starešina koji su završili obuku formiran je 1. padobranski bataljon. Za komandanta je postavljen poručnik Čedomir Vranić – podseća Blagoje Kovačević.

Ta prva grupa specijalaca je iz Italije 1944. godine brodom prebačena u Dubrovnik, a 6. januara stigla je u Beograd. Međutim, sredinom jula 1945. godine 1. padobranski bataljon je rasformiran.

U periodu od 1946. do 1950. u Novom Sadu je postojao padobranski kurs Komande vazduhoplovstva, a po naređenju Generalštaba 1946. godine u Beloj Crkvi je formiran 46. padobranski bataljon. Zbog tadašnje krize sa Sovjetskim savezom i moguće agresije sa istoka, u januaru bataljon je dislociran u Mostar.

Naredbom VKOS br. 200 od 5.februara 1953. u Šapcu je formirana 63. padobranska brigada. Marta sledeće godine je vraćena u Novi Sad.

Zbog tadašnje procene da u budućim ratovima neće biti potrebne veće padobranske jedinice, krajem 1959. po naređenju Generalštaba JNA 63. padobranska brigada je rasformirana i od nje su formirana tri samostalna padobranska bataljona: 159. padobranski bataljon u Skoplju, 127. padobranski bataljon u Batajnici i 148. padobranski bataljon u Cerklju.

Za noviju istoriju jedinice bitna je i 1964. godina kada je u Nišu oformljen Padobranski nastavni centar. Tri godine kasnije, 5. decembra 1967. godine ponovo je formirana 63. padobranska brigada i od tada je sedište jedinice u tom gradu.

Do 1992, bila je deo Jugoslovenske narodne armije, od 1992. do 2003. Vojske Jugoslavije i od 2003. do 2006. Vojske Srbije i Crne Gore. Jedinica je bila ranga brigade da bi nakon reorganizacije Vojske Srbije postala bataljon. Ponovo je postala brigada krajem 2019. Namenjena je za specijalne, izviđačke i diverzantske operacije duboko iza neprijateljskih linija.

Ratni angažman u bivšoj Jugoslaviji jedinica je započela u Sloveniji kada je ta republika odlučila da se otcepi iz SFRJ.

– Brigada je 26. juna 1991. godine dislocirana na aerodrom Cerklje sa prvenstvenim defanzivnim zadatkom zaštite imovine tadašnje savezne države. Upravo našim angažovanjem sačuvana je kompletna infrastruktura aerodroma, vazduhoplovi i obezbedili smo da prelete na bezbedne aerodrome – priseća se Kovačević.

Filmske akcije

Za 63. padobransku brigadu Vojske Srbije vezuje se čitav niz gotovo nestvarnih, filmskih priča iz rata. I većina je tačna.

Jedna od njih je da su tokom rata u Hrvatskoj, u više navrata uspeli da zarobe ratne zastave nekoliko specijalnih jedinica Hrvatske vojske. Kovačević potvrđuje ovu priču.

– Nekoliko hrvatskih zastava je zarobljeno. Jedna na području Mostara, druga pa području Čapljine i na još nekim ratištima u Hrvatskoj. Najveći poraz za neku jedinicu je kada joj neprijatelj zarobi ratnu zastavu. To je istovremeno i jedna od najvećih pobeda za jedinicu koja to učini – objašnjava ovaj pukovnik u penziji.

Ipak, još ponosniji je na iskazanu hrabrost jedinice tokom 1998, a zatim i 1999. godine.

O tom periodu svedoči i roman „63. – trenutak večnosti“, ratnog veterana ove jedinice Momčila Minića. To je zapravo drugi autentičan zapisi o ratnim akcijama jedinice. Prvi je „Nebeska ruža“ u kojoj je Minić opisao angažovanje ove jedinice 1991. i 1992. godine.

– Knjigu sam posvetio našim palim saborcima. Želeo sam da se njihova imena i hrabrost nikada ne zaborave. Nastao je roman koji opisuje šta smo sve videli i doživeli tokom NATO agresije. Nisam želeo da ulepšavam ili sakrivam stvarnost, već sam je opisao onakvom kakva je i bila tih meseci na samoj granici sa Albanijom – priča Minić.

Ovaj roman je pre nekoliko godina dobio prestižnu nagradu Zlatni vitez.

Potukli Orića i strance na Kosmetu

Kovačević dodaje da je povodom 80 godina od osnivanja, predstavljena još jedna knjiga o jedinici – „63. padobranska brigada – moderni srpski vitezovi“.

– Imali smo čast i zadovoljstvo da sve one događaje koji su maltene nepoznati našoj javnosti pretvorimo u knjigu koja je prvenstveno namenjena mlađoj populaciji – navodi Kovačević.

Knjiga je svečano predstavljena 12. oktobra u Domu vojske u Nišu, a između korica našlo se do sada široj javnosti više operacija ove brigade.

Među tim akcijama je spasavanje pilota iz Splitskog kanala ili čuvanje imovine u opkopljenom Vazduhoplovnom zavodu Zmaj u Zagrebu.

Ipak, šira javnost ne zna da je upravo ova brigada 1993. godine do nogu potukla jedinice pod komandom Nasera Orića.

– Intervencija je usledila posle niza napada na srpska sela u okolini Srebrenice. Toliko smo bili uspešni u toj akciji da smo bukvalno ušli u grad. Ali, intervenisao je francuski general Filip Morion, tadašnji komandant Unprofora u BiH i mi smo se vratili – otkriva Kovačević.

Kao ratni komandat Štaba jedinice, sa ponosom se priseća 1999. godine kada su učestvovali u odbrani otadžbine, na samoj granici sa Albanijom.

Tamo su shvatili da se ne bore samo protiv tzv. OVK, već i protiv instruktora i pripadnika nekih od najelitnijih specijalnih jedinica zemalja zapada, ali i odreda mudžahedina.

– Branili smo deo granice na Prokletijama i tokom 1998. godine smo pomagali u sprečavaju ilegalnog naoružavanja. Tokom tim meseci shvatili smo da se borimo i protiv pripadnika raznih specijalnih jedinica, od Legije stranaca do specijalaca iz Nemačke. Bilo je u redovima terorista i dobrovoljaca iz Hrvatske, BiH, ali i mudžahedina.

Veterani su uvek tu

Momčilo Minić kaže da mu je neizmerna čast što je služio u 63. padobranskoj brigadi i da je ponosan na pripadnost ovoj jedinici.

– Svojim radom, i u ratu, ali i u miru pokazali smo svoju veliku ljubav i odanost Srbiji. Veterani 63. padobranske uvek su tu kada zatreba i otadžbina na njih uvek može da računa – poručuje Minić.

Prvi skok u Novom Sadu

Prvi padobranski skok u Srbiji izveden je 2. septembra 1926. na aerodromu u Novom Sadu. Izveo ga je potporučnik tadašnje Jugoslovenske vojske Dragutin Dolanski sa visine od 650 metara.

Već 1938. godine u Beogradu je održana Prva međunarodna vazduhoplovna izložba u okviru koje je na zemunskom aerodromu izveden grupni skok deset padobranaca.

Među njima je bila i Katarina Matanović, prva žena padobranac u ondašnjoj Jugoslaviji sve do 1941. godine. U tom predratnom periodu u Pančevu je otvorena padobranska škola koja je trebalo da u oružane snage tadašnje Jugoslavije uvrsti i ovu vojnu formaciju. Škola je 1941. prebačena u Novi Sad, ali nikada nije oformljena posebna jedinica.

Kongres u Nemačkoj

Predsednik Udruženja veterana 63. padobranske brigade Vidoje Kovačević kaže da su posebno počastvovani što su od 9. do 13. oktobra učestvovali na kongresu Evropske asocijacije padobranaca koja je održana u Nemačkoj.

– U delegaciji smo bili penzionisani brigadni general Jelesije Radivojević i ja. Na nas je poseban utisak ostavila delegacija Italije koju su činili general Marko Bertolini i Rafaele Jubini, ali i predstavnici španske asocijacije veterana koju je predvodio general Alvarez. On je u tri navrata bio u sastavu Unprofora i odlično je poznavao ondašnje prilike. Njegove reči o Srbima kao žrtvama su vrednije od izjave bilo kog zapadnog političara – naglašava Kovačević.