Ceo Balkan u Velikom Izvoru

U Velikom Izvoru kod Zaječara održana je 12. Bašta Balkana, dvodnevna manifestacija tradicionalnog narodnog stvaralaštva, koja je ove godine okupila oko 1.000 učesnika folklora i delegacija iz nekoliko država: Srbije, Bugarske, Grčke, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. Prvog dana je manifestacija bila revijalnog tipa, a nastupali su folkloraši iz Šljivara, Zlota, Svrljiga, Donjeg Milanovca, Valakonja, Halova, Rujišta, Grljana, Brvenika, Bugarske, Rumunije i domaćini Veliki Izvor. Tokom dana organizovana su takmičenja u pripremanju tradicionalnih kulinarskih specijaliteta i u sportskim disciplinama. Prvo mesto u kuvanju sarmi osvojila je ekipa KUD „Nikola Pašić“ iz Zaječara, a najspretniji u borbi na brvnu bio je Slobodan Ljubisavljević iz Svilajnca. Prvo mesto u nadvlačenju konopca osvojila je ekipa KK „Jugovići“ iz Svilajnca, a najveštiji u bacanju bale sena preko prečke bio je Zlatibor Konstantinović iz Luke kod Bora.

Bogat program

Drugi dan je počeo nadmetanjem u spremanju gulaša, usledila je trka sa mlekarskim kantama, a priređen je i maskenbal za najmlađe. Kao i prvog dana ekipa KUD „Nikola Pašić“ je pokazala umeće i u kulinarstvu i osvojila prvo mesto u kuvanju gulaša. Najuspešniji u trci sa mlekarskim kantama bili su Petar Vatović iz Velikog Izvora i Violeta Jonović iz Šljivara. Najmlađima su dodeljene nagrade za najlepše maske.

U popodnevnom i večernjem terminu su usledili nastupi folklornih ansambala iz zaječarske opštine koji su bili takmičarskog karaktera. U bogatom kulturno-umetničkom programu zaigrali su folkloraši udruženja sa teritorije Grada Zaječara: Graničar iz Halova, Vrelo iz Nikoličeva, Dubočane iz Dubočana, Šljivar iz Šljivara, Grljan iz Grljana, „Zoran Gajić“ iz Rgotine, Novo doba iz Grlišta, Mladost iz Velike Jasikove, Romulijana iz Gamzigrada, Božur iz Zvezdana, FSDR „Jovica Joca Mihailović“, KUD Penzioner i KUD „Nikola Pašić“ iz Zaječara, i domaćin – KUD „Stojan Nikolić Čile“ iz Velikog Izvora.

Kristijan Ristić, selektor festivala Orfej u Beogradu, i Zorica Milanović, selektorka festivala Hariliotika u Solunu, izabrali su pobednike u više pojedinačnih kategorija, a odluka o tome koja su društva selektovana za pomenute festivale u Beogradu i Solunu biće saopštena naknadno.

Neli Nikolić, glavni organizator ove manifestacije, predsednik Mesne zajednice Veliki Izvor i rukovodilac Sektora za organizaciju manifestacija u zaječarskoj opštini, kaže da su ove godine imali rekordan broj učesnika.

Gost i iz Australije

– Ono što je specifično ove godine, za razliku od prošlih, to je da smo uz rekordan broj učesnika imali i delegacije iz šest država. To do sada nije bio slučaj. U oba dana smo imali više od 1.000 učesnika i takmičara u raznim disciplinama. Prvi dan smo krenuli sa takmičenjem u kuvanju sarmi, zatim je usledio traktorski defile mladih orača, nastavili smo sa starim sportskim disciplinama. Imali smo čast da je učestvovao Konopaški klub „Jugovići“ iz Svilajnca, koji je trenutno najjači u Srbiji i normalno da su osvojili prvo mesto u nadvlačenju konopca. Na kraju prvog dana smo imali nastupe folklornih udruženja, kako iz Srbije tako iz Rumunije i Bugarske, a imali smo i delegacije iz Grčke, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije, pa čak i gosta iz Australije. Organizovana je zajednička večera za sve učesnike i one koji su tog dana bili naši gosti. Ono što je za pohvalu, što se tiče našeg sela u ova dva dana, primili smo više od 200 učesnika da spavaju kod naših domaćina – ističe Nikolić.

Gost iz Melburna bio je Stevo Milošević. On je kao izbeglica iz Koprivnice u Hrvatskoj prvo bio u Kragujevcu, pa potom dve godine u prihvatnom centru u Grljanu kod Zaječara, odakle je sa suprugom Slavujkom, izbeglicom iz Konjica u BiH, otišao za Australiju.

Među brojnim učesnicima bila je i Milica Lepojev iz Velikog Izvora, mlada i talentovana violinistkinja.

– Violinu sviram od septembra 2022. godine, znači počela sam da sviram sa svojih 10 godina. Inače, idem u Muzičku školu u Zaječaru i učim kod nastavnika Bratislava Smićkovića – kaže Milica, čiji je nastup publika nagradila burnim aplauzom.

Gajde u duetu

Miroslav Drndarević Drnda je poznati vlaški gajdaš, frulaš, saksofonista i pevač iz Valakonja Bukovo u opštini Boljevac. On je rado deo svog iskustva podelio sa mladim gajdašem Filipom Savićem iz Svrljiga. Zajedno su rado zasvirali i van scene.

– Gajde sviram od 2000, dakle tačno 24 godine. Prvu gajdanicu sam dobio kao poklon od Bokana Stankovića, bez kože, bez ičega, a onda sam se snašao i doterao je. Sada imam kvalitetne gajde i nabavljam ih iz Bugarske od jednog profesora muzike. On mi šalje šta mi god treba, što se tiče kože i drugih delova. Inače, uz gajde sviram i saksofon i frulu – navodi u ovom kraju popularni Drnda.

Najlepša je Ana

Na kraju manifestacije usledio je izbor najlepše devojke Bašte Balkana. Titulu najlepše ponela je Ana Živković iz Grljana, a njene pratilje su Andrea Jovanović iz Zvezdana i Teodora Simonović iz Gamzigrada.

Slučajno zdravičar

Vlasta Bačilović je verovatno najpoznatiji vlaški zdravičar u Istočnoj Srbiji. Rođen je u Boru, a živi u selu Krivelj blizu Bora.

– Rođen sam 1959, a folklorom i kulturno-umetničkim radom bavim se 50 godina, od 1974. godine. Na nekadašnjim Susretima sela, tokom takmičarskih nastupa folklornih ansambala propozicije takmičenja između ostalog su podrazumevale obavezno kazivanje zdravice prilagođene običaju koji se na sceni prikazuje. Mene su izabrali da budem zdravičar i verovatno zbog nekog iskustva. I, eto, kazivanjem zdravica bavim se skoro 30 godina. Nastupao sam na brojnim festivalima i svetkovinama širom Timočke Krajine, kao i republičkim smotrama u Topoli, Gornjem Milanovcu, Rekovcu, Kaleniću, Vrnjačkoj Banji i Ribarskoj i na još puno drugih manifestacija u većim gradovima i u selima. Imao sam nastupe i van granica naše zemlje u Beču, Vidinu i Barbaranu pored Vićence u Italiji. Inače, najčešće govorim „Vlašku zdravicu“ koju sam lično sastavio – kaže za „Vesti“ Bačilović.

Izvorne igre, originalna nošnja

Darko Demić, predsednik KUD Graničar iz Halova, kaže da je društvo osnovano 1951. godine, a osnivač je bio učitelj Ilija Petrukić.

– Osvojili smo brojne nagrade i medalje, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Naše udruženje je zvanično obnovljeno 2022. godine i danas imamo oko 40 članova. Imamo dečji i omladinski folklor, kao i jedan od veoma retkih orkestara koji svira uživo na manifestacijama, i to u sastavu: klarinet, violina, bubanj i harmonika. Uglavnom igramo naše izvorne igre iz Halova, i to u originalnoj nošnji iz našeg sela. Ono što smo radili u ovoj godini se isplatilo, a to dokazuju i nagrade koje smo osvojili ovde u Velikom Izvoru, i to nagrade za najbolji izvorni folklor na manifestaciji Bašta Balkana i najbolji folklor uopšte za 2024. godinu, nagradu za najoriginalniju nošnju, a naši najmlađi Lazar i Teodora su nagrađeni peharima za najbolje igrače dečjeg folklora u muškoj i ženskoj konkurenciji – s ponosom priča Darko Demić.

Dogodine još bolji

– Manifestacija Bašta Balkana je negde pri kraju sezone i tu se sumiraju rezultati svih kulturno-umetničkih društava. Mogu reći da sam zadovoljan radom mojih folkloraša. Osvojili su tri nagrade, i to Sara Golubović kao najbolji ženski igrač omladinskog folklora, nagradu za najbolje izvođene koreografije i kao najaktivnije udruženje. Trudićemo se da dogodine rezultati budu još bolji – kaže Nikola Antonijević, predsednik KUD Romulijana iz Gamzigrada.

Nagrade i u Rgotini

– Puno smo radili na koreografijama i, eto, urodilo je plodom. Dobili smo nagrade za najbolje izvedene koreografije, kao i za najboljeg koreografa. Mihajlo Ilić je nagrađen za najboljeg igrača omladinskog folklora, dok je Strahinja Ilić dobio nagradu za najboljeg zdravičara – kaže Miodrag Ilić, koreograf KUD „Zoran Gajić“ iz Rgotine.

Očuvanje folklora

Na početku druge večeri prisutne je pozdravio Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, koji je istakao da na teritoriji grada gotovo ne postoji selo koje nema svoju manifestaciju.

– Veliki Izvor, kao jedno od najvećih zaječarskih sela, organizator je i jedne od najvećih i najznačajnijih manifestacija – rekao je Ničić i najavio je da će se i ubuduće ulagati i raditi na očuvanju folklornih društava u svakom mestu.