Sudbinsko glasanje u Austriji

Gudrun Kugler, predsednica grupe prijateljstva sa Srbijom u austrijskom parlamentu i članica Narodne partije Austrije (OeVP) ističe da su predstojeći parlamentarni izbori u Austriji, zakazani za 29. septembar od sudbinskog značaja i dodaje da želi da Srbija što pre postane članica EU.

Zašto su izbori 29. septembra toliko važni?

– Izbori su uvek važni. Na izborima građani odlučuju na koji način će se odgovorati na izazove i krize našeg vremena. Glasanje je privilegija koju nemaju svi. Svako ko ima pravo glasa treba da izađe na birališta. Reč je o sudbinskim izborima jer su ovo posebno teška vremena sa mnogo važnih tema – vatreni obruč oko Evrope, deindustrijalizacija, demografski kolaps, unutrašnji sukobi delom sa migrantima, kriza mentalnog zdravlja dece. Postavlja se pitanje da li će se Austrija opredeliti za levu ili desnu ideologiju, ili će ići srednjim putem. Narodna stranka promoviše sredinu i razum – kao ravnotežu između krajnosti.

Politika centra

Na prethodnim izborima za Evropski parlament, rezultat koji je OeVP
ostvario bio je veliko iznenađenje s obzirom na to šta su predviđale ankete. Kako je to bilo moguće?

– To ima veze sa mnogo „želja“ u medijskom pejzažu. Posle godina optužbi na račun Narodne stranke, od kojih su se mnoge pokazale kao lažne, neki ljudi se više ne usuđuju da se izjasne kao glasači OeVP. Mnogi bi 29. septembra mogli da promene svoj stav u kratkom roku i podrže Narodnu stranku i kancelara Karla Nehamera kako bi sprečili ekstremnu levicu ili desnicu.

Za šta se zalaže OeVP?

– Narodna stranka se zalaže za politiku centra i razuma: učinak treba da se isplati, porodica se mora promovisati, sigurnost kao osnova našeg suživota. Austrija ne samo da ima snažno ekonomsko prisustvo na Zapadnom Balkanu dugi niz godina sa mnogim austrijskim kompanijama u regionu, već smo decenijama i pouzdan partner u međunarodnim misijama. U našem izbornom programu za predstojeće izbore smo jasno naveli snažnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Takođe smatram da EU treba dodatno da poveća svoju ponudu i podršku Zapadnom Balkanu. Moramo pomoći zemljama da ispune pristupne uslove. Plan rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan je važan instrument za promovisanje pozitivnih podsticaja na putu ka EU kroz postepenu integraciju i jačanje poverenja zemalja regiona u EU. Mi kao EU moramo ostati kredibilni stanovništvu u zemljama regiona.

Srpska dijaspora za primer

Hoćete li se ponovo kandidovati za predsednicu parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom?

– Poslanički klubovi konsenzusom pregovaraju o ovim pozicijama, a zatim ih dodeljuju. Nadam se da ću prvo biti izabrana u parlament, a zatim i za tu funkciju. Kao predsednica parlamentarne grupe prijateljstva Austrija-Srbija, prethodnih godina sam se zalagala za jačanje naših bilateralnih odnosa sa Srbijom, posebno na parlamentarnom nivou.

Šta za vas znači Srbija, a posebno Srbi u Austriji?

– Zaista cenim veoma brojnu srpsku dijasporu u Austriji i održavam dobre i intenzivne kontakte sa Srbima u Austriji. Toliki ljudi srpskog porekla daju veliki doprinos Austriji. Želela bih da vam kažem hvala na tome. Za integraciju i dobar suživot važno je prepoznati i poštovati ove ljude i njihovu kulturu. Dunav je snažan simbol povezanosti Srbije i Austrije. Mi smo Centralna Evropa, pazimo jedni na druge i potreban nam je snažan zajednički glas. Balkan je uvek bio važan za Austriju. Danas sebe u Evropskoj uniji vidimo kao zagovornike zemalja Zapadnog Balkana. Beč bi takođe mogao da posreduje u sukobima na Balkanu i da bude mesto za dijalog.

Srbija je deo evropske porodice

Da li Srbiju vidite kao buduću članicu EU i da li ćete je politički podržati?

– Austrija je jedan od najvećih pobornika integracije Srbije u Evropsku uniju, ne samo zbog geografske blizine, već i zbog bliskih političkih, ekonomskih, kulturnih i pre svega ljudskih veza. Kao prijatelj Srbije, veoma podržavam ovo dugogodišnje austrijsko opredeljenje. Što se tiče pristupanja Srbije Evropskoj uniji, pristupanje zahteva ispunjavanje visokih standarda i prilagođavanje propisima EU, kao i usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Srbija je zabeležila pozitivne pomake. Nadam da će Srbija nastaviti ovim putem i dosledno gurati napred reformsku agendu koja je neophodna za pristupanje EU. Srbija je deo evropske porodice i nadam se da će dalje napredovati kako bi što pre pristupila EU.

Formirati ZSO

Šta Vi lično i Vaša stranka mislite o Kosovu, trenutnoj situaciji i jednostranim merama Aljbina Kurtija koje ugrožavaju egzistenciju srpskog naroda?

– Austrija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu pre 16 godina. Kao i svim zemljama Zapadnog Balkana, Kosovu je takođe potrebna kredibilna perspektiva EU. Međutim, zajednička perspektiva Evrope može uspeti samo ako svako da svoj doprinos i ako se u regionu osiguraju dobrosusedski odnosi. Stoga je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova od suštinskog značaja i preduslov za kredibilnu perspektivu EU. EU posreduje u dijalogu dve zemlje i potreban je brz napredak i konstruktivan angažman obe strane kako bi se već postignuti sporazumi sproveli. Svaki napredak, ma koliko mali, veoma je važan. Još otvorena, veoma kritična tačka sa moje tačke gledišta je stanje srpske zajednice na severu Kosova, gde je neophodno formiranje zajednice srpskih opština kako bi se obezbedili odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu i sveobuhvatna zaštita srpskog kulturnog i verskog nasleđa. U tom smislu, imamo jasno očekivanje da će Kosovo ispuniti svoje obaveze.

Za razliku od SAD, EU, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, nije bilo osude Kurtijevih koraka iz Austrije. Zašto?

– Ozbiljni neredi na severu Kosova u proleće prošle godine, koji su uključivali i napade na kontingente Kfora i novinare, veoma su me zabrinuli. Međunarodna zajednica, uključujući i Austriju, jasno su i odmah osudili ovaj incident i nasilje koje se tada dogodilo. Isto važi i za oružani napad u Banjskoj u septembru prošle godine. Obe strane se aktivno pozivaju na deeskalaciju. Nedavni jednostrani koraci Kosova bez prethodne koordinacije sa međunarodnim partnerima nisu od pomoći. Hitno nam je potrebna stabilnost u regionu i, da bi to uspelo, rešenje otvorenih pitanja kroz dijalog.

Vaš stranački kolega Andreas Minih zagovara članstvo Kosova u EU do 2029. godine, da li je to realno?

– Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. Ovim se do sada EU nije dalje bavila zbog nepriznavanja Kosova od strane nekoliko država članica. Austrija podržava Kosovo na njegovom putu u EU i takođe se zalaže za dalje razmatranje zahteva. Međutim, takođe mora biti jasno da Kosovo tek treba da krene na intenzivan reformski put ka EU kako bi perspektiva pristupanja bila na dohvat ruke. Trenutno se ne usuđujem da govorim o rokovima. Naravno, na kraju mora doći do pune normalizacije odnosa sa susedom Srbijom. To je takođe suštinski preduslov za pridruživanje Kosova EU.