Šta pritiska mlade u Srbiji?

Psihoterapeut Bojana Brkić Stojanović ocenila je danas da živimo u vremenu u kome se favorizuju osećanja zadovoljstva i sreće što najviše utiče na mlade koji su u fazi izgradnje identiteta, jer prepreke za ostvarenje tog zadovoljstva za njih mogu biti izvor frustracija.

U medijima se sve češće mogu videti naslovi da je posle kraće rasprave došlo do sukoba među mladima, a Brkić Stojanović je za Tanjug objasnila da je situacija, počev od društvenih mreža pa do kompletnog društva, takva da postoji pritisak i da mladi osećaju da moraju da rade sve što će ih učiniti srećnim i zadovoljnim.

„Samim tim sve što iz okruženja dođe kao ‘ne’ ili što dožive kao prepreku za ostvarivanje tog ličnog zadovoljstva je izvor njihove frustracije, nezadovoljstva i samim tim dolazi do impulsivnih reakcija, a to je delom i zbog toga što se ostale emocije zanemaruju“, rekla je ona.

Istakla je da su naše emocije kompleksne te da je potrebno da se osećamo uvaženo i kada se plašimo i kada se ljutimo i kada smo tužni.

„Nekako se zbog ove favorizacije sreće mladi ne osećaju prihvaćeno kada se osećaju ljuto ili uplašeno i u nekim situacijama to osećanje potiskuju i onda ta potisnuta osećanja eskaliraju u nekim nama naizgled beznačajnim situacijama, ali zbog svog tog akumuliranog besa u stvari bude snažno ispoljavanje i nažalost stradaju ljudi koji nemaju nikakve veze sa svim tim prethodnim potisnutim emocijama, samo su sasvim slučajno bili tu u tim situacijama“, objašnjava Brkić Stojanović.

Ona je istakla da je zaista prisutna niska tolerancija na frustraciju iz okruženja i dodala je da se na tome može raditi u okviru psihoterapije kako sa mladima tako i sa njihovim roditeljima i sa odraslima.

„Životne krize i razvojne krize su sastavni deo i normalan deo života, to jeste teško ali iz toga učimo, razvijamo veštine i rastemo i to jeste sastavni deo svakog života, a na tome radimo u odnosu sa drugim ljudima kao i na psihoterapiji sa ciljem razvijanja empatije prema sebi“, rekla je Brkić Stojanović i dodala da se radi i na ličnim granicama.

Objasnila je da simptomi mogu da budu individualni, ali da nekako zavise od uzrasta.

„Od najranijeg uzrasta ono što prvo može da ukaže jeste sad i sveprisutnije ispoljavanje, snažno ispoljavanje besa, to je za najraniji uzrast. Znači kada dete ispoljava snažne emocije, na svako ‘ne’, na primer na ‘sačekaj’ i onda je potrebno da roditelji rade na regulaciji emocija od najranijeg uzrasta“, navela je ona.

Objasnila je da je važno da detetu šalju poruku da su sva osećanja u redu, da dete ima pravo da bude ljuto, tužno, uplašeno, besno, ali ne i na sva ponašanja.

„Znači u redu je da budeš ljut, ali kada si ljut ne možeš da udariš nekog drugog. I na taj način rade i na regulaciji emocija i na postavljanju granica, a to je važno od najranijeg uzrasta“, rekla je Brkić Stojanović.

Dodala je da na kasnijem uzrastu, u adolescenciji, jedan određeni deo ljutnje je i u skladu sa razvojnom fazom, jer, prema njenim rečima, adolescent ima razvojni zadatak da se jednim delom zdravo odvoji od roditelja.

Istakla je i da je „brzo vreme“ i doba digitalne tehnologije uticalo na strpljenje mladih zbog toga što oni imaju iskustvo da neke stvari dobiju ili reše na klik, od kupovine pa do komunikacije sa vršnjacima.

„Zbog toga je jako važno od najranijeg uzrasta ograničavati korišćenje tehnologije, koliko ona god imala svoje dobre strane i može da se koristi u dobre svrhe, ali je potrebno kombinovati je sa, naravno, uživo provođenjem vremena sa porodicom, vršnjacima, učenjem. Jer ako to postane jedini i dominantan svet adolescenata, onda nekako sad sve češće imamo mlade koji ne žele da izađu iz kuće, a to nije dobro, naravno, ni za njihovo fizičko ni mentalno zdravlje“, poručila je ona.

Kada je reč o stavovima građana, većina je u anketi Tanjuga na pitanje da li mladi lako gube strpljenje tokom rasprave ocenila da je to tako.

„Mladi gube strpljenje i tokom rasprave i tokom bilo čega jer su mladi takvi. Društvene mreže dodatno utiču na mlade, ali mislim da je teško da se utiče na to“, rekla je sugrađanka.

Jedan sugrađanin naveo je da smatra da će generacija koja dolazi da vlada starijima, a ne stariji mlađima kao što je to bilo do sad.

Jedna devojka ocenila je da su svi postali manje tolerantni i da to može da utiče na međuljudske odnose.

„Navikli smo na brz život kao i na to da nam je sve lako dostupno i da lako i brzo komuniciramo, zbog čega smo izgubili strpljenje, toleranciju i poštovanje prema drugim ljudima“, navela je ona.