Nekada davno, kada su naši roditelji i njihovi roditelji bili mali nisu brinuli kakav će biti vazduh jednoga dana, kakve će biti vode i da li će zemljište biti zagađeno. Bilo je manje automobila, aviona i vozova, a više ptica. Bilo je manje fabrika i rudnika, a više šuma. Bilo je malo mesta za malo otpada, bez plastičnih flaša, kesa, guma… Bilo je manje zagađenja. Zagađenje su stvari koje nije stvorila priroda a sa kojima se ne može izboriti bez pomoći čoveka koji je tu doneo.
Za komforan opstanak na planeti čovek je izbušio planine da skrati puteve, preprečio reke da proizvede struju, napravio rudnike da iskoristi dragocene metale, naftu, gas… Posekao je šume da napravi papir, karton, ili solitere i tržne centre. Sve je podredio svojim neutoljivim potrošačkim potrebama. Ta nepravedna razlika u potrošnji i stvaranju, a na štetu prirode, ostavila je teško izbrisiv trag na planeti.
Mi ljudi, smo plastikom toliko zagadili mora i okeane da bi se od nje napravilo ostrvo veličine tri Francuske, koje pluta negde između Havaja i Kalifornije. Ekolozi predviđaju da će do 2050. na tri tone ribe doći tona plastike.
Vazduh koji udišemo budni i u snu, bez koga nam nema života takođe je zagađen. Osećamo ga, ali je nevidljiv osim ukoliko nije onečišćen kada ima sivu, pepeljastu ili smeđu boju. Najveći zagađivači vazduha su fabrike i industrijska postrojenja, zatim izduvni gasovi iz automobila, kamiona, autobusa i drugih vozila koja se pokreći pomoću benzina ili nafte.
Šume su fabrike čistog vazduha, zbog čega se nazivaju „pluća planete“. Pored čistog vazduha, šume su dom mnogim divljim životinjama; zadržavaju jake vetrove; krošnjama, žbunjem i mahovinom štite tlo od suvišne kišnice; štite tlo i okolni prostor od jako visokih temperatura leti a od hladnoća zimi… Ovakvu dragocenost čovek nesmotreno uništava, unišavajući sopstveno i okruženje budućih generacija.
Ako smo u prošlosti, sva živa bića na planeti, jedni drugima omogućavali kvalitetan život – to moramo opet činiti. Ne može ostati samo Čovek, a najveći je krivac situacije u koj jesmo. Ne treba čekati da vazduh postane siv, vode zagađena, a smeđe „bankine“ puteva da bi se pokrenulo pitanje: kako sačuvati sredinu u kojoj živimo?!
Pamti Planeta i u sebi čuva sva naša dela i nedela, postajući sve manje otporna na oštećenja koja svakodnevno činimo. Zavisni smo od svake sitnice na planeti, direktno ili indirektno, a za dobrobit nas samih moramo je čuvati. Tragovi koje ostavljamo ne smeju biti prljavi.
Nije dovoljno reći da volimo prirodu. Ljubav se pokazuje učinjenim delima. Ono što ostane iza nas, naš trag, čini našu budućnost. Ono što smo ostavili, to će nas sačekati. Neka bude ekološko, neka bude zdravo i lepo.
Patka
Gluvara ima telo dužine 63 cm, raspon krila do 1 m, a teška je 1,5 kg. Na krilima ima tzv. „ogledalo“. Odlaze na razne bare i potoke, ali vrlo retko na otvorene reke bez rastinja. Gnezdo prave u žbunju ili preuzmu od drugih ptica, oblože ga travkama i lišćem a sredinu ispunjavaju perjem. Ženka leži na jajima, a kada odlazi da jede ona počupa perje sa tela i pokrije jaja.
Vuk
Vuk je zver visine tela do 85 cm, dužine tela oko 160 cm, a težine do 50 kg. Nepogrešivo otkriva svaki miris u okolini. Žive u čoporu sa strogim pravilima. Na čelu čopora je vođa, alfa mužjak. Životno stanište su im planinske šume. Za obrok pojede 8 kg mesa, a tokom noći dok lovi pređe do 50 km. Ne napadaju čoveka.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
