Kamena devojka tajna u steni

Ko pređe prag čeličnih vrata Podzemnog grada Karađorđevića, izgrađenog u šupljoj steni u samom centru Malog Zvornika, i zaputi se hodnicima ove jedinstvene građevine, dugačkim 1.500 metara, krenuo je u susret nezaboravnom doživljaju i nečemu čega će se uvek rado sećati. Ovaj objekat, sada kulturno-istorijski spomenik iz vremena Kraljevine Jugoslavije, građen je početkom 30-ih godina XX veka, po nalogu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, kao sklonište za smeštaj članova dinastije i vlade u slučaju rata.

Ovo mesto je i pre više od decenije bilo impozantno dok se po njemu moglo hodati samo uz svetlost lampi i povremeni susret sa slepim miševima, koji su mirno visili naglavačke, ne reagujući mnogo na nezvane posetioce. Od tada se promenilo puno toga i ono sada posetiocima pruža mnogo više. Uz podršku države radilo se po fazama, pre devet godina urađena je elektrifikacija i drugi neophodni radovi, a počelo je i opremanje pojedinih prostorija. Ovde je lani bilo oko 2.500 posetilaca, a ove godine je taj broj već nadmašen. Od početka septembra u kompleksu je i suvenirnica tako da svako ko dođe može poneti uspomenu na obilazak Podzemnog grada Karađorđević, a u kome je temperatura uvek od 14 do 16 stepeni. Oni koji jednom dođu redovno se vrate čim saznaju da je nešto novo urađeno.

Pre 11 leta Podzemni grad ili Kamena devojka kako je bilo šifrovano ime objekta rađenog u velikoj tajnosti, poslužio je kao mesto u kome je Radoš Bajić snimao neke sekvence serije „Ravna gora“. Sala u kojoj je u noći 9. na 10. april 1941. godine održana poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije ponovo je bila u upotrebi, ali tada za potrebe sedme umetnosti.

Danas posetioce „grada“ u šupljoj steni nadomak reke Drine čeka veći broj uređenih prostorija koje ga vraćaju u doba pre osam decenija kada je ovde, od 9. do 12. aprila u prvim danima Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, boravio kralj Petar Drugi Karađorđević, sin Aleksandra, koji odlučio da napravi ratno komandno mesto i sklonište u srcu tadašnje države. U objektu rađenom za smeštaj od tri do pet hiljada ljudi u ratnim uslovima, sa 75 prostorija, 12 ulaza sa masivnim, gvozdenim vratima i ventilacionim otvorima, zahvaljujući kojima je temperatura unutar njega uvek stabilna, sada turiste dočekuju vodiči malozvorničke Turističke organizacije koji će ispričati priču o mestu koje je još tajna za mnoge žitelje Podrinja.

Tajni grad se prostire na oko 5.000 kvadrata, od čega je osposobljeno oko 3.000, a uređeno je dvadesetak prostorija. Osim ranije uređenih i opremljenih sale za sednice, na kojoj je doneta odluka da kralj napusti zemlju, ili kraljevog apartmana gde su izloženi autentični predmeti iz doba od 1934. do 1941. godine, sada oni koji kroče ovde mogu da vide kraljevu kancelariju, doktorsku ordinaciju, vojnu ambulantu, vojni magacin, stražaru. Tu je i spavaonica za vojnike, u kojoj je na zidu izložen ručno tkan ćilim sa kraljevim znamenjem, jedan od samo desetak sačuvanih.

Novcem nekadašnjeg Ministarstva za turizam, trgovinu i telekomunikacije, prošle godine je uređen deo tih prostorija, a dva miliona dinara uložila je malozvornička opština za dodatne radove na uređenju još jedne spavaonice, restorana i buduće vinarije koja do kraja 2025. godine treba da bude u upotrebi.

Korišćen samo jednom

Podzemni grad Karađorđevića nalazi se u dubini strme stene, na površini od oko 5.000 metara kvadratnih od čega je 3.000 kavadrata korisnog prostora. Prostorije iskopane u kamenu bile su predviđene za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak većeg broja ljudi pod zemljom, u slučaju ratnih okolnosti. Prirodno šuplje stene predstavljale su osnov za početak gradnje objekta, koja je vršena u strogoj tajnosti, pa pisanih podataka o njemu gotovo da nema. Gradnja je trajala nekoliko godina, od 1931. do ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, u Marseju, 1934. godine, do kada je urađeno oko dve trećine skloništa. Korišćeno je samo jednom, aprila 1941. godine, kad je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skloništu, proveo mladi kralj Petar II Karađorđević i kada je održana već pominjana poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Nezaobilazna destinacija

Kamena devojka polako zauzima jedno od vodećih mesta na turističkoj mapi Srbije i nezaobilazna je destinacija sve većeg broja posetilaca. Prema rečima vodiča Jefte Markovića, savetnika za turizam iz malozvorničke Turističke organizacije, posetilaca je sve više.

– Najčešće su to članovi raznih udruženja, sindikata, preduzeća, grupe penzionera kao i grupe naših ljudi iz dijaspore, kako potomci onih koji su otišli iz zemlje u prvom talasu posle 1945. godine, tako i oni koji su kasnije otišli širom sveta. Iz Srbije su to uglavnom Vojvođani, tačnije žitelji Bačke i Banata. Svraćaju i bajkeri iz Slovenije koji su na proputovanju, a u poslednje vreme često nam dolaze Ukrajinci i Rusi. Nastojimo da za ovo mesto sazna što više ljudi i očekujemo da posetioci budu još brojniji, ne samo iz naše zemlje, već i inostranstva, jer je reč o ipak nesvakidašnjem objektu – kaže Marković.

Dolaze i učenici na ekskurzijama, sportisti iz Evrope koji učestvuju na takamičenjima u ovom delu naše zemlje, a nedavno je Podzemni grad Karađorđevića posetila i šestočlana porodica iz Denvera (Kolorado, SAD).

Deo hodnika nedovršen

U delu kompeksa koji nije izbetoniran u stenama su štala za konje, a postojalo je i kupalište za vojnike sa tri velika korita i tri pumpe sa rukohvatima od pozlate koji su posle rata ukradeni. U „gradu“ se nalazi i bunar dubok osam metara koji nikada nije presušio. Deo hodnika ostao je nedovršen, a ideja je da se u njemu postave lutke koje bi predstavljale robijaše, koji su, kaže priča, dovođeni noću da kopaju, ne znajući ni gde su ni šta tačno prave. Priča takođe kaže da je projektant bio neimenovani Rus, stručnjak za kopanje rudnika i da su osim Aleksandra I Karađorđevića još samo četiri člana državnog vrha znala da se gradi Kamena devojka.

Uređenje se nastavlja

Uređenje tajnog grada biće nastavljeno, pod tonama stena nalazi se i crkva površine 120 kvadrata, a opština prema projektu planira da uredi 55 kvadrata, postavi freske, ikonostas od mermera i prostor za đakona. Mali Zvornik ima mesto koje tek treba da postane atrakcija ne samo Srbije već i mnogo šire. Hodati pod zemljom, videti predmete iz davno prošlog doba, zamisliti kako je tu bilo boraviti u prvim danima rata, ili kako je bilo u tajnosti graditi ovo mesto poseban je osećaj. Kamena devojka ostavi utisak na onoga ko jednom ovde dođe, zavede ga i ostane mu dugo u sećanju. Još nije potpuno doterana tako da će kada sve što su zamislili ostvare ljudi iz Malog Zvornika biti još privlačnija, jer je prava retkost, istorijska i turistička i to treba iskoristiti.

Tragači za blagom

Objekat je izuzetno značajan u arhitektonskom smislu, zbog načina gradnje, a u istorijskom pogledu jer je jedinstven čuvar sećanja na zbivanja na Balkanu u doba između dva svetska rata. Veoma je očuvan i autentičan. Osim nekoliko bušotina, koje su za sobom ostavili „tragači za kraljevim blagom“, drugih oštećenja nema.

Stilski nameštaj, slike i sve ostalo što se sada nalazali u obnovljnim prostorijama, nisu tada bili u skloništu, jer je posle 1945. sve bilo devastirano i pokradeno, a sam podzemni grad bio stavljen u ilegalu, skriven od očiju javnosti.

Obilazak traje 40 minuta

Kompleks može da se poseti od ponedeljka do petka od 10 do 15, a subotom i nedeljom od 9 do 17 sati. Cena ulaznice za odrasle i decu stariju od 12 godina je 350 dinara, dok mlađa deca ulaze besplatno, uz pratnju odrasle osobe. Obilazak kompleksa traje oko 40 minuta, a ulazak je na svaki sat. Za posetu van sezone, pre puta treba pozvati Turističku organizaciju opštine Mali Zvornik na broj telefona +381 15- 471-477 ili +381 66 – 80- 775.