Glas koji se pamti

Visoka i vitka, gracioznim korakom poput gazele, simbola ljubavne poezije antičkih naroda, sa sjajem u očima koji je iskrao ispod kapuljače tog kišnog dana, kratke frizure koja još više ističe njene prirodno lepe jagodice i „rupice smehuljice“ došetala je ispred zgrade u kojoj je smešteno Dopisništvo „Vesti“.To je Milena Šiškin, po oceni mnogih kolega, da pomenemo samo radijske, poslednja legenda Radio Beograda.

Razgovor smo nastavili u redakciji, a kao osvedočeni profesionalac odmah je, krajičkom oka, „ošacovala“ prostor u kome radimo, kao prijatan i lep ambijent.

– Za mene je radio ljubav – kaže za „Vesti“ s ponosom Milena koja je s istim žarom kojim se predavala poslu i radiju i pričala o njemu.

Navodi da je njena karijera bila ispunjena do poslednjeg trena, jer se bavila profesijom koju je obožavala, za slušaoce koje je cenila i volela, kao i oni nju. Zauvek ostaju zapamćene i snimljene njene reči kojima je počinjala i završavala emisije noćnog programa – „Voli vas vaša Milena“.

– Znate, ta ljubav se oseti u etru. Obožavala sam svoje slušaoce, jednostavno osetiš kada te vole, ako nemaš taj odnos, džaba ti sve – iskrena je Milena.

Zlatno doba

Pune četiri decenije je provela u Zabavnoj redakciji Radio Beograda, koja se nekada zvala Zabavno-humoristička, a iz te redakcije su iznikle sve velike i čuvene emisije. Paralelno s emisijima za tu redakciju, gde god i kad god je trebalo, pokrivala je sa terena i informativne segmente za potrebe svoje kuće. Nema dela radijskog programa kroz koji nije prošla.

Prezadovoljna je što je, kako kaže, zakačila zlatno doba Radio Beograda, kada je bio grandiozna institucija. Doduše, iskreno ocenjuje, da se Radio i dalje batrga, ali i dodaje, ipak su sada neka druga vremena i okolnosti.

– Sa takvim zadovoljstvom sam radila taj posao, nemerljiv je i neopisiv osećaj kad osetiš da ljudi vole to što radiš – ponavlja Milena.

Priseća se čuvenih kolega sa kojima je, kako kaže, imala čast i sreću da radi. Tako joj je, kako sa setom priča, Draga Jonaš prenela neprocenjivo znanje koje je iskoristila na najbolji način, Sveta Vuković je bio kolega od kojeg je „kupovala“ voditeljske cake na sceni i pred mikrofonom, a imala je sreću i čast da radi u redakciji u kojoj je bio veliki Dragan Petrović.

Puna je reči hvale za mobilnu ekipu Radio Beograda. Kaže, „terenci“ su čudo u stanju su ni od čega da naprave kvalitetan snimaki tako spasu situaciju. Izuzetno joj je drago, što je ta služba sada veoma dobro opremljena i što se u tome vidi veliki napredak, nada se da će i programski, Radio opet da procveta.

Direktorka tehnike Radio Beograda Zorana Bojičić napravila je čudo, obnovila studija i tehniku, zaposlila mlade ljude, oformila fantastičnu tehničku ekipu.

Kolege vrištale od smeha

Govoreći o počecima svoje karijere, navodi da je godine 1979. završila fakultet, a posao u Radio Beogradu dobila 1981. godine, na 13. po redu konkursu na koji se javila. Novinarstvo je zanat, objašnjava. Precizira da je tek posle nekoliko godina radnog iskustva shvatila da primenjuje znanje koje je sticala tokom studiranja. Da bude novinar, odlučila je još u osnovnoj školi, jer joj je to izgledalo jako zanimljivo i izazovno zanimanje.

– Primljena sam u tadašnju Zabavno-humorističku redakciju. Od kultnih emisija koje su potekle iz te redakcije, nezaboravne su „Veselo veče“, „Veče uz radio“, „Kod dva bela goluba“, „Selo veselo“, „Gradovanje“, „Porodica Jovanović“, „Krivo ogledalo“… Veliki doprinos emisiji „Veselo veče“ dale su brojne kolege, ali, najviše Slobodan Kića Stanković i Gale Janković koji je nažalost mlad umro.

„Zabavnik“ se pomenuti mora, u toj emisiji Milena je radila od početka.

A tek nezaobilazni „Karavan“ kao najstarija humoristička emisija na svetu koja se emituje više od 50 godina. Izmislio ga je Bora Oljačić.

– Toliko je bilo tih čuvenih emisija koje su unosile radost u domove slušalaca, da evo u trenutku ne mogu svih ni da se setim – iskrena je Milena, kao i uvek.

Govoreći se o kovoditeljskom radu sa Đorđem Nenadovićem, Milena se priseća da su se toliko lepo uklopili u čuvenom „Karavanu“, da su im ideje sevale na licu mesta, pa su onda „morali da se vade“ dok su kolege u tehnici vrištale od smeha…

Zabavna redakcija uvek je u svojim rukama držala i sve konce noćnog programa, emitovala ga svake noći iz studija, a veoma često i sa terena, iz drugih studija, u zemlji, regionu, ali i sa ratnih područja.

Utihnulo kolo

Podseća da su u to vreme nasleđivali emisije od generacija koje su ih radile, i dodaje da se, nažalost one gase. Kada je Milena otišla u penziju, ugasilo se i „Milenino kolo“…

– To je bila moja autorska emisija u kojoj je sve bilo vezano za tradiciju. U goste su mi dolazili ljudi koji su se na ozbiljan način bavili kulturom i tradicijom. Ništa nije imalo veze sa kičom i šundom i kada su mi dolazili ljudi sa estrade, razgovori s njima nisu nimalo ličili na tok-šou programe. Da bi ti susreti bili što zanimljiviji, ja sam kopala podatke i cake koji nisu bili toliko poznati javnosti, tako da su i sami gosti bili iznenađeni pitanjima koje sam im postavljala, i začuđeno govorili „otkud ti to znaš“. Tako se, naš izuzetno popularni čuvar izvornog narodnog melosa Čeda Marković uveliko začudio kada sam ga pitala da li je istina da je pevao na kamionu. A ja sam vreme kada takve zanimljive informacije nisu bile lako dostupne saznala da se on sa samo 11 godina popeo na kamion i nastupio pred udarnicima koji su gradili autoput Vranje-Skoplje.

Milena dodaje da je slušaocima, na primer, tada bilo nepoznato i da je legenda naše narodne muzike, nedavno preminuli, Zoran Kalezić, u Beograd stigao kao roker duge kose i napisao svoju prvu autorsku pesmu „Tamo gdje se gusle čuju“. Ta pesma ga je proslavila već kao mladića od 16 godina.

Mali ljudi iz radija

– Novogodišnja emisija koju sam ja izmislila, to je moj autorski projekat, bila je zamišljena da samo ljudi iz radija, bilo da su kuriri, direktori, tehničari, vozači, novinari, pevaju, sviraju, zabavljaju slušaoce u najluđoj noći. I svi su, od tonaca do novinara, s oduševljenjem voleli da bar u toj noći pokažu svoja umetnička umeća. Emitovala se sve do prošle godine, i, na neki način, u međuvremenu, prevazišla je sama sebe, a i nova urednica imala je nešto drugačiji koncept programa.

Nagrade

Godišnju nagradu za voditeljstvo, za tri emisije – noćni program Radio Beograda i Bukurešta, za „Svet zabave“ i „Noćni program“ dobila je 1996 . Ponosna je i na Zlatnu pticu, nagradu koju dodeljuje Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije SEMUS. Zlatni mikrofon je dobila 2018, primarno za emisiju „Milenino kolo“ ali i za dotadašnje uspehe u Radio Beogradu (pre svega što je izmilila emisiju „Mali ljudi iz radija“.

Ljubavne i druge priče

Emisija „Ljubavne i druge priče“ bila je godinama omiljena i veoma slušana emisija ljubitelja radijskog programa.

– Radili smo je u tandemu Drenko Prokić i ja. On iz novosadskog studija, ja iz beogradskog. Niko nije verovao da Prokić i ja radimo iz dva različita studija… Slušaocima je bilo toliko zanimljivo, da nas slušaju, a zbog šaljivih dosetki mnogi su se pitali i i da li smo „u šemi“.

Darovnica

Zaista lep projekat obradovao je Srbiju 2011. godine, povodom 90 godina Radio Beograda. Serijal od 13 koncerata narodne muzike održanih širom Srbije u kome su učestvovali renomirani pevači, mladi neafirmisani vokalni i instrumentalni solisti, vodili su Milena Šiškin i glumac Milan Milosavljević. Završni koncert održan je u sali Doma sindikata. Sve izvođače je pratio Narodni orkestar RTS-a pod upravom Vlade Panovića.

Jugoslovenka

Kao dete rođeno u Skoplju, od oca Crnogoraca, u duši i po opredeljenju Srbina i majke Slovenke, Milena je bila i ostala Jugoslovenka srpskog porekla. Na komentare nekih koji su ranih devedesetih, u vreme raspada zemlje koju je mogo volela govorili da Jugoslavija i Jugosloveni ne postoje više, uvek je kategorično odgovarala: „Kako ne postoje, kad sam ja rođena, ta zemlja je postojala“.

Bratoubilački rat u voljenoj zemlji veoma je teško podnela i dan danas veoma su živa i bolna sećanja na to vreme.

Odlazak na ratišta

Kada je početkom devedesetih godina prošlog veka počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, Radio-televizija Srbije, među prvima Radio Beograd, želeo je da na svaki način pomogne ljudima koji su se našli u epicentru ratnog vihora. RTS je mnogo pomagao u tehničkom smislu sve medije na tim prostorima, ali novinarski kadar je dao svoj veliki doprinos programima sa lica mesta sa područja zahvaćenih ratom, pravovremenim informacijama o tome kako ljudi tamo žive. Milena je svojom voljom, iako se to od nje kao žene nije očekivalo, mnogo puta sa radijskom ekipom boravila u bivšoj Republici Srpskoj Krajini, posebno na Kordunu, a iz studija Radio Petrove Gore, emitovan je i zajednički noćni program. Godine 1999. za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije emitovanje programa sa ratnih lokacija, bio je svakodnevni sastavni deo posla.