Izdavanje stanova studentima – prednost ili rizik

Kada ste zakupodavac koji svoj stan želi da izda redovnim i sigurnim zakupcima, postavlja se pitanje – da li se uopšte upustiti u saradnju sa studentima i, ako da, kakav pristup imati?

Sa obe strane postoje ekstremni slučajevi koji donose sa sobom određena negativna iskustva, ali se, u većini slučajeva, ovakva saradnja pokaže kao veoma zahvalna i prosperitetna.

Svaka roba nađe svog kupca, te se i za studente može naći stan koji je skromnijeg cenovnog ranga, a da ima da pruži sve ono što je najosnovnije i što zadovoljava stambene potrebe koje imaju studenti.

Beograd, kao i mnogi drugi gradovi, ima da ponudi i luksuznije stanove zakupcima koji su spremni da izdvoje veću količinu novca za potrebe mesečnog zakupa. Ovo je još jasnije sada, u periodu priliva stanovnika koji dolaze iz Rusije i Ukrajine, a koji su itekako finansijski potkovaniji od studenata sa Balkana. Ipak, postoje i stanovi manje kvadrature, bilo u starogradnji ili novogradnji, koji nisu optimizovani ili pripremani za potrebe prezahtevnih zakupaca. Jasno je da je za izdavanje stanova Beograd itekako osposobljen, naročito kada je reč o skromnijim potrebama studenata.

Kako je izdavanje stanova studentima prednost?

Kada izdate stan nekome ko će minimum četiri godine provesti na fakultetu u Beogradu, jasno vam je da to potencijalno znači i minimum četiri godine sigurnih prihoda od tog stana. Naravno, ukoliko vi kao zakupodavac radite stvari od samog starta na pravi način i ako sa svojim zakupcem ostvarite što bolju komunikaciju i pokažete se kao neko ko je ljubazan i na koga se zakupci mogu osloniti u situacijama kada u stanu nešto krene po zlu, vaši zakupci će to prepoznati. Oni će to nagraditi time što će vam osigurati redovan višegodišnji zakup stana i redovne dodatne prihode od vaše nekretnine.

Studenti nemaju preterane zahteve. Njima je važno da tokom svojih studija imaju pristojan i siguran krov nad glavom, kao i stan koji će učiniti svojim kutkom, u kojem će se odmarati nakon predavanja, ispita ili odrađenih smena na studentskim poslovima. To ne znači da će pristati na bilo koje uslove u kojem se stan nalazi. Uvek pođite od toga da ne oglašavate i ne dajete u zakup stan u kojem ni vi sami ne biste želeli da živite. Potrudite se da stan upristojite pre nego što ga date u zakup i učinite ga, koliko-toliko, prijemčivim za zakup i život.

Studenti će uvek biti zahvalni osobi zahvaljujući kojoj su se skućili tokom svojih studentskih dana. Samim tim će (većina studenata) voditi računa o tome da stan održava i vodi računa o istom, jer će u njemu živeti duži vremenski period i, ni njima, neće odgovarati da žive u zapuštenom prostoru ili, još gore, da sebi dozvole da stan unište ili oštete u toj meri da budu iz istog izbačeni, usled kršenja dogovora ili ugovora o zakupu.

Zašto bi ovaj potez mogao biti rizičan?

Koliko god perspektivno delovao biznis izdavanja stanova studentima, koji moraju negde živeti tokom svog obrazovanja u Beogradu (ili bilo kom drugom gradu u kojem se obrazuju), ovo takođe može biti i mač sa dve oštrice. Na primer, ukoliko student kojem ste izdali stan u zakup ne održava vaš stan, isti može poprilično brzo propasti, te će biti potrebno da isti renovirate (a u čemu vam neće mnogo pomoći depozit koji ste od vašeg studenta uzeli, ako ste ga uopšte i uzeli).

Sa druge strane, problem mogu nastati i kada se dogovor o zakupu stana postigne sa studentima koji ne mare za to kako će se ponašati prema nekretnini, stolariji u stanu ili nameštaju i električnim uređajima koji predstavljaju inventar stana. Često pravljenje žurki, kojima se stan može oštetiti, isprljati, a komšiluk uznemiravati do krajnjih granica, samo su neki od problema koji mogu nastati kada stan preuzme student koji ne mari za to kakav će utisak ostaviti na stanare drugih stanova ili samog zakupodavca.

Kašnjenje sa stanarinom, izbegavanje snošenja odgovornosti i loša komunikacija su samo neki od razloga zašto mnogi zakupodavci odlučuju da raskinu ugovor i zamole studente da se isele iz njihovog stana. Neki zakupodavci, čak, iz ovih razloga i prestanu da izdaju stan studentima. Jedno loše iskustvo može ostaviti trag u toj meri da zakupodavac ne želi da ima nikakvih dodirnih tačaka sa studentima. A s obzirom na to kakvo je stanje na tržištu nekretnina i zainteresovanošću, ovaj korak, nažalost, nikada nije bilo lakše načiniti.

S obzirom na priliv desetina i stotina hiljada stranca sa područja Rusije i Ukrajine, cene stanarina su porasle do te mere da su sada potpuno nezamislive studentima, koji najčešće nemaju posao i žive od novca koji im šalju njihovi roditelji, kao i dodatnog izvora, poput studentskog kredita ili stipendije. Previsoke cene zakupa stana kao rezultat imaju (makar kada je studentska populacija u pitanju) pad zainteresovanosti, s obzirom na to da studenti unapred znaju da sebi ne mogu priuštiti stan u iznosu od 400 (pa naviše) evra, koliko se sada, u proseku, traži za najskromnije stanove (često i optimizovane dodatne, pomoćne prostorije).

Kakvo je stanje na tržištu?

Takođe, još jedan od razloga zbog kojih postoji problem na tržištu nekretnina (iz perspektive jednog studenta) jeste to što je sve slabija ponuda stanova koji su priuštivi njihovom budžetu. Zakupodavci se, sve više i više, odriču dobrodušnosti i naklonjenosti domaćim studentima, te biraju da svoje nekretnine preurede i izdaju novopridošlim stanovnicima sa teritorija Ukrajine i Rusije. Koliko je ovo legitimno? U potpunosti jeste. Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri je ovakav potez etički i moralno korektan.

Priliv inostranih gostiju, koji na, manje-više, neodređeno vreme dolaze u našu zemlju, doveo je studente do toga da više moraju da se bore za svoje mesto u studentskim domovima, pristaju na komproimise kada je smeštaj u pitanju, ali i na to da ne biraju previše. Nekada, studentski domovi, u kojima mogu da pronađu mesto, nisu nimalo blizu njihovih fakulteta, nalaze se na obodu grada ili, pak, važe za slabije održavane i loše organizovane studentske domove. Ipak, sada više nego ikada, studenti nisu u poziciji da previše biraju kvalitet, već moraju da private (nekada čak i jedinu) onu opciju koja im se ispostavi kao najisplativija.