Ko je bila Sveta Petka?

Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznatija kao Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Dan njenog spomena – Petkovdan obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju onih koji je slave u Srbiji.

Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka. Rođena je u 10. veku u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Londonu, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.

Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

„Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti. Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja“, navodi časopis SPC „Svetosavsko zvonce“.

Kuda su putovale mošti Svete Petke

Mnogo godina posle smrti Svete Petke, na mestu njenog upokojenja trebalo je da sahrane nekog utopljenika. „Svetosavsko zvonce“ takođe piše da su prilikom kopanja radnici našli potpuno očuvano telo, ali da nisu tome pridavali značaj.

„U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje: video je ženu, koja sedi na prestolu obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, kao carica. Potom je Sveta Petka sišla sa prestola, i rekla mu ko je ona. Naredila je da izvade njene mošti i polože ih na časno mesto. Georgije je ujutro ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti Svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja“, navodi časopis SPC.

Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo. U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. i ona osvojena, carica Milica je izmolila od sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.

Ko je bila Sveta Petka?

Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Veličanstveni Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.

Godine 1641. mošti su dospele u Jaši i položene u raskošni hram Sveta tri jerarha. Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem, gde se i danas nalaze. Hodočašće u svetinjama u Jašiju postalo je jedno od glavnih verskih događaja u Rumuniji. Stotine hiljada hodočasnika okupljaju se svake godine u Jašiju drugog vikenda oktobra da bi obeležili spomen Svete Paraskeve.

„Čudotvorni izvor“ Svete Petke na Kalemegdanu

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu sagrađena je 1938. godine iznad „čudotvornog izvora“, u vreme kada su mošti Svete Petke premeštene u Beograd. Izvor lekovite vode je u samom oltaru kapele. Kapela je ukrašena mozaikom s pozlatom.

Vodica Svete Petke u Beogradu naročito uživa veliko poštovanje vernika. Na dan Svete Petke 27. oktobra teško je doći do same kapele, jer budu dugački redovi vernika.

Postoji narodno predanje o vitezu koji je pronašao izvor lekovite vode na ušću dveju reka. Kraljeva kći se izlečila tom vodom i iznad tog izvora podignuta je crkva Ružica po njoj. Ova crkva i dalje čuva jednu časticu moštiju Svete Petke.

Drugi, pak, lekovitost izvora pripisuju činjenici da su baš na tom mestu počivale mošti svete Petke, iz kojih je potekla spasonosna voda. Čuda se tu ne zaustavljaju. Naime, iako je dotok vode uglavnom konstantan, ponekad se dešava da potpuno presuši. Najduže se desilo za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, a voda je ponovo potekla 15. februara 1919. godine kada se i poslednji srpski ratnik vratio iz rata.