Vina i rakije za ceo svet

Veliki broj posetilaca i zadovoljni izlagači najbolja su potvrda je da je Prvi međunarodni sajam vina održan od 1. do 4. septembra u Beogradu, bio uspešan. Ni organizatori ove četvorodnevne manifestacije nisu krili oduševljenje. Svi se nadaju da će se u ovom formatu sajam ponoviti.

– U vrlo kratkom roku, od samog predloga, uz pomoć države Srbije, koja je to finansijski pomogla, ali i imala najveću ulogu u svemu, uspeli smo da organizujemo jedan ovakav događaj na kom se predstavilo 352 izlagača iz 22 zemlje – kazao je za „Vesti“ sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

Naglašava da je značaj Vinske vizije Otvorenog Balkana utoliko veći, jer u regionu Jugoistočne Evrope nikada ništa slično nismo imali prilike da vidimo.

– Imali smo odabrane vinarije i velike proizvođače vina iz raznih zemalja sveta, ali je fokus bio na regionu i upravo je to bila i ideja ove manifestacije, da se predstavi naš region – kazao je Bogunović.

Međutim, kako objašnjava naš sagovornik, suština nije bila u tome da vinarije zemalja Otvorenog Balkana jedne drugima predstavljaju svoja vina, jer se svi jako dobro poznaju, već da se dovede što veći broj kupaca i distributera, odnosno predstavnika velikih nabavki za hotele ili restorane širom sveta i njima prezentuje naša ponuda.

– U tome smo uspeli. Imali smo preko 100 ozbiljnih velikih kupaca. Samo tokom prvog dana sajma uspeli smo da preko posebne platforme organizujemo preko 400 poslovnih sastanaka gde je učestvovalo više od 150 aktera i ti kontakti omogućili su učesnicima da se upoznaju sa potencijalnim klijentima, da obiđu njihove štandove, probaju vina i dalje ugovaraju poslove – kazao je Bogunović.

Benefit Prvog međunarodnog sajma vina, prema rečima našeg sagovornika je i to što je domaćoj javnosti predstavljena vinska kultura iz sveta, kao i to što im je data mogućnost da se upoznaju sa načinom konzumacije vina i da kroz degustaciju osete razlike zašto flaša nekih vina košta preko 50 evra, a druga dva do tri evra. Bogunović podseća da je vinarstvo u Srbiji, zahvaljujući intenzivnom radu države prethodnih 10 godina podignuto na jedan zavidan nivo i da mi sada imamo proizvođače vina koji svojim kavalitetom dostižu svetsku kategoriju o čemu svedoče brojne zlatne medalje sa međunarodno priznatih takmičenja.

Na Vinskoj viziji Otvorenog Balkana nisu samo bila izložena vina, već kako napominje naš sagovornik, prisutne su bile i destilerije, kojih je bilo 40, a najviše iz Srbije.

– Ovaj momenat promocije vina iskoristili smo da i proizvođače jakih alkoholnih pića, pre svega domaće jake rakije od voća predstavimo potencijalnim kupcima, kao i domaćoj javnosti – kazao je Bogunović i naglasio da iako imamo kvalitet „to nije dovoljno za izvoz, jer je rakija piće koje je malo poznato u svetu“.

Bogunović dodaje da su neke od preporuka bile da bi bilo idealno da se sajam pomeri za kraj oktobra kad prođe berba grožđa.

– Sajam je sad bio organizovan u najnepovoljnijem momentu za vinare, jer je berba intenzivna. Preporuka je da se vremenski okvir organizacije promeni, ali da se organizuje u ovakvom formatu u Srbiji, jer je ovo naša ideja i nema razloga da ga prepustimo drugima, jer smo mi geografski centar ovog regiona – zaključuje naš sagovornik i ističe da je, iako su organizaciju ove manifestacije pomogle vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije, gledano sa aspekta troškova Srbija podnela najveći teret.

Izvoz i u Kinu

Tokom sajma u Beogradu je potpisan i Ugovor između kineske kompanije Ningbo i vinarija Mrđanin i Đurđić o izvozu 110.000 boca srpskih vina u Kinu, u vrednosti od 800.000 evra, kaže Bogunović i naglašava da je važnost tog ugovora utoliko veća što se mislilo da na kinesko tržište mogu da prođu samo velike kompanije, ali je ovaj ugovor pokazao da oni traže regionalno vino.

Grožđe na 21.000 hektara

– U Srbiji se grožđe proizvodi na 21.000 hektara i zvanični podatak je da imamo 430 registrovanih vinarija. Godišnje proizvodimo oko 30 miliona litara vina, a imamo kapacitet za 70 miliona litara – kaže Bogunović.

On dodaje da se vrednost izvoza vina procenjuje na oko 17 miliona evra i crveni napitak se najviše izvozi u zemlje regiona. Kako navodi, vrednost uvoza procenjena je na oko 34 miliona evra, a najviše se uvozi, skoro 50 odsto, rinfuz iz Severne Makedonije, jer je u toj zemlji dosta jeftinija proizvodnja.