Homoljski motivi vredniji od zlata

Posetioci jedinstvene smotre izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije „Homoljski motivi“ i ove godine uživali su u brojnim kulturnim sadržajima. Manifestacija koja već više od pola veka promoviše bogatu tradiciju ovog kraja održana je posle dve godine pauze zbog korona virusa.

– Prvi Homoljski motivi održani su 1968. godine i to je prvi događaj ovog tipa u Srbiji. Organizovali smo je svake godine osim za vreme pandemije. Ovog puta odazvalo se desetak folklornih udruženja – izjavila je Daliborka Mihajlović, organizator programa u Centru za kulturu.

Program je trajao nekoliko dana, ali je tradicionalno, i ove godine najznačajnija bila subota kada od ranih jutarnjih časova počinje narodni vašar, prodajna izložba homoljskog sira i meda, bazar starih zanata i rukotvorina Zlatne ruke, izložba seoska dvorišta, demonstracija ispiranje zlata na Peku i svečani defile učesnika smotre.

Na platou u centru Kučeva, pored članova Folklornog ansambla Centra za kulturu „Dragan Kecman“, svoje umeće pokazali su članovi kulturno-umetničkih društava „Dragan Kecman“ iz Kučeva, „Branko Olar“ iz Slatine kod Bora, „Voja Čurić“ iz Kobišnice kod Negotina, „Ilinsko vrelo“ iz Ilina kod Boljevca, „Vuk S. Karadžić“ iz Stamnice kod Petrovca na Mlavi, „Rusaljka“ iz Duboke, „Neresnica“ iz istoimenog sela, i „Štule“ iz Voluje, kao i članovi ansambla „Teodora“ iz Niša i vokalni solisti i instrumentalisti iz Bora, Negotina, Boljevca i Kučeva.

Folkloraši niške „Teodore“ posetiocima su predstavili splet izvornih igara „Bela Rada“, „Osmoputka“, „Rumenka“ i „Pešačka“.

– Želja nam je bila da dođemo u Kučevo pošto u ovaj deo Srbije nismo dolazili. Naše društvo postoji dugi niz godina, ranije smo bili pri Duvanskoj industriji Niš, a sada smo samostalni kao FD Teodora. Imamo više sekcija, mlade, prvi ansambl, rekreativce i veterane – izjavio je za „Vesti“ Mirko Krstović, član grupe veterana i zamenik umetničkog rukovodioca FD Teodora.

Jedan od mladih ljudi koji imaju visoku svest o važnosti očuvanja tradicije je i talentovani gajdaš Filip Bogdanović rodom iz Lebana, koji je za tu priliku odsvirao „Tri livade nigde lada nema“ i „Svrljišku rumenku“.

– Imam 19 godina i nastupam sa rekreativnom grupom „Teodore“ iz Niša. Gajde sviram od svoje desete godine, a počeo sam da učim kod poznatog gajdaša Slavka Cvetkovića iz Lebana, koji je do prošle godine bio je najstariji gajdaš u Srbiji sa 93 godine, ali nažalost nije više među nama, i kod Slobodana Galeta Dimitrijevića iz Taskovića – priča mladi gajdaš i hvali se da su gajde kojima je oduševio publiku u Kučevu majstora Miodraga Simića iz Lozana, legendarnog gajdaša.

Glavni dan manifestacije obeležilo je i ispiranje zlata na reci Pek.

A kako se to nekad radilo publici je prikazao Živorad Jakobović, rodom iz Voluje, koji je i predsednik Udruženja Zlatno runo.

– Ispiranjem zlata se bavim od 2003. godine. Cilj mi je bio da se očuva tradicija ručnog ispiranja zlata, da ono što su naši preci radili sačuvamo za neka dalja pokolenja i za turiste koji naiđu i imaju želju da sami traže i ispiraju zlato. Turisti ne smeju to sami da rade već samo sa instruktorom za ispiranje zlata, a plemeniti metal koji pronađu mogu da ponesu kući kao suvenir kući uz neku naknadu. Ako mogu da plaćaju ležaljke na moru, mogu da plate i ispirano zlato – kaže Jakobović.

Pojašnjava i da svaki ispirač zlata mora da ima dozvolu za to.

– Narodna banka otkupljuje zlato, ali pretopljeno. Jedan dobar ispirač u proseku dnevno može da nađe od 0,7 do 0,8 grama. Može jedan dan da se nađe i pet grama, ali zato sutradan nema ništa ili veoma malo. Od ispiranja zlata možeš sebi da obezbediš zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje, imaš šifru delatnosti starih zanata i to je regulisano zakonom. Ali ispiranje ne možeš da radiš mašinski, samo ručno – naglašava naš sagovornik.

Homoljski motivi, 54. po redu, održani su u organizaciji opštine i Centra za kulturu „Dragan Kecman“ uz podršku Ministarstva kulture i Turističke organizacije Kučevo.

Majstor za žumjaru

Specijalista za spremanje žumjara Miladin Sulimanović iz Kladurova kod Petrovca na Mlavi kaže da je pravljenje ovog specijaliteta nasledio od dede, a on od njegovog dede i tako od vajkada.

– Ne zna se tačno od kada to postoji jer se žumjara u naše vlaško selo pravila i pre dolaska Turaka. Danas to spremamo – oko 80 kg ovčetine i 30 kg praziluka i sve se to skuva. Pre Turaka to je bilo začinjeno ovčijem lojem, a kada su došli Turci onda su umesto loja stavljali svinjsku mast i to je ostalo do danas. Ovakva vrsta hrane nema na kugli zemaljskoj da se nađe, jedino u naše selo i još jedno ili dva u Petrovcu na Mlavi – ponosan je Miladin.

Objašnjava da se specijalitet sprema 18 sati.

– Žumjaru najviše spremamo na svadbama, krštenjima, za daće, i na ovakvim manifestacijama, kao što su Homoljski motivi. Inače, kod nas u selu se svake godine 30. jula organizuje velika kulturna manifestacija Žumjarijada gde se sprema za dan tri tone mesa i do pet sati posle podne sve se pojede – kaže Miladin.

Od komovice do suvih šljiva

Na Homoljskim motivima predstavljeno je i selo Duboka i Udruženje Dubočke staze.

– Prezentujemo proizvode koje se prave u naše selu – komovicu, med od domaćih i šumskih biljaka, štrudle, kifle, kolače koje smo mi pravile, žene iz našeg sela… Tu su džemovi, slatko od dunja, sirup od maslačka za jačanje imuniteta, domaća višnjevača, rakija od dunja, naš orah, lešnik, suve šljive s orahom i lešnikom, sušenu divlju krušku – nabraja Jasmina Stojanović, članica Dubočke staze.

Ona ističe da je budućnost pred njima jer je njihovo udruženje relativno mlado.

– Naše udruženje je vezano i za našu Dubočku pećinu, koja još nije do kraja istražena. Napravile smo staze do pećine i svake godine održavamo to – rekla je Stojanovićeva.

Vlaška zdravica

Vlasta Bačilović došao je iz Krivelja, sela nadomak Bora.

– Ovo je peti ili šesti put kako nastupam u Kučevu na Homoljskim motivima, ovog puta za selo Neresnica sa Vlaškom zdravicom koja je tipična za homoljski kraj. Folklorom se bavim punih 48 godina, a zdravicu recitujem 20 i nešto godina – kaže Bačilović.

Reč vrhovnog pastira

– Dozvolite mi da reč moja u ovoj pozdravici bude hvala za praznik ovaj. Da bude reč radovanja na množini u kojoj ste sa nama. Vazda takvi bili i tako se ophodili. Danas pored žive vode, a sutra vas veselo dočekivali u našim bačijama, vodenicama i valjavicama. Valjani nam bili u veselju i potrebi. Donosimo vam, svako u svojoj moći, selove planinskih vrhova, izvorskih bistrika, narav reka brzalica i vetrova bičanica – izneo je u pozdravnom govoru osvedočeni prijatelj Homoljskih motiva, dramski umetnik i glumac narodnog pozorišta Lepomir Ivković.