Eliksir mladosti za dobrodošlicu

Praznici su vreme koje naši ljudi u dijaspori s nestrpljenjem očekuju kako bi posetili maticu i proslavili ih sa familijom, prijateljima i komšijama koji su u Srbiji ostali ili se u nju vratili posle godina rada u inostranstvu.

Istok Srbije u praznično vreme, posebno oko Uskrsa, oživi, a meštani, željni druženja, gostoljubivi, daju sve od sebe da i oni koji dođu u posetu požele da ponovo dođu u taj kraj.

U podnožju planine Rtanj, koja privlači sve više turista, planinara i rekreativaca, skućili su se Rada i Krsta Dragotić, srdačni gostoprimljivi i uvek nasmejani austrijski penzioneri, poznati i prepoznatljivi u ovom kraju po jednom neobičnom, lepo i upečatljivom gestu.

Dragotići su ove godine za Uskrs pred kapiju, za putnike namernike, postavili sto, na kojem se, očekivano, našla i korpa puna šarenih jaja, ali i flaša rakije, tradicionalnog srpskog pića.

Prepečenicu peče Krsta lično, a na stolu je ostavio mnogo čaša, za sve koji su bili voljni da probaju ovaj eliksir mladosti, kako Krsta tepa svojoj šljivovici. Da i Dragotići dobiju lep poklon, koji svakako zaslužuju, pobrinuo se jedan mališan kome su oni prošle godine poklonili neprskane jabuke – darovao im je jaja koje je sam ukrasio šarenim sličicama.

Prateći goste, Rada je imala jasnu poruku, u koju svako može da se uveri:

– Ako neko ne veruje da postoji raj neka dođe na Rtanj, uveriće se da stvarno postoji.

U selu Prahovu kod Negotina žive Brebulovići, Slobodanka i Dragiša, koji su penzije, takođe, stekli u Austriji, a za ovaj Uskrs posebno su bili raspoloženi jer im je u goste došla unuka, Nevena.

– Naše zlato koristi svaku priliku da skokne do nas. Uživa da pomaže u sadnji povrća. Ovo leto će provesti u Prahovu, kraj Dunava, kod bake i deke – kažu ponosni Slobodanka i Dragiša.

U njihovoj kući, Nevena koja sprema diplomski na pedagogiji u želji da nastavi studije, i njena sestra Marija, koja je u Engleskoj diplomirala dizajn i radi kao stilista radi u poznatom bečkom HM, imaju svoj moderno uređen sprat, jer baka i deka nisu žalili novac da ugode svojim divnim unukama.

Selo Urovica poznato je po velikom broju naših ljudi iz dijaspore, a tamo je ovog Uskrsa bilo posebno veselo. Među najaktivnijima u Urovici su i Andrekulovići, Borivoje i njegov sin Dobrivoje. Borivoje se vratio u Srbiju i među najaktivnijima je u mesnoj zajednici, kada treba osmisliti akciju kojom bi se ako poboljšao kvalitet života mešetana, dok Dobrivoje sa suprugom Jasminom i ćerkama Jelenom, Lidijom i Julijom živi radi u Beču.

U zavičaju posle 44 godine

U negotinskom kraju, na desnoj obali Dunava nalazi se i Mihajlovac, gde se već izdaleka čulo lupanje u klepelo. Domaćini, Dragiša Bukić i Dragutin Petković predstavili su svoje prijatelje koji su penzije stekli u inostranstvu, ali nisu zaboravili odakle su pošli, i, iako godinama, pa i decenijama, nisu bili u zavičaju, vratili su se da žive u svom Mihajlovcu.

Dragiša Bukić je, inače, dugogodišnji potpredsednik Jedinstva iz Švehata, a Dragutin Petković je predsednik kluba „Hajduk Veljko“ iz Beča. Uživali su sa prijateljima, među kojima je bio i Đorđe Budulanović, koji je 44 godine živeo u Americi, a za to vreme nije dolazio kući. Posle četiri i po decenije, ovo je bio prvi Vaskrs u domovini, pa se Đorđe sa suzama podsetio na detinjstvo i naše običaje. Ni Dragiša Pačić, koji je živeo i radio u Austriji, a vratio se posle 30 godina neprekidnog boravka u alpskoj republici, nijednom do sada za tri decenije nije došao u Mihajlovac.

Andrekulovići u šetnji prestonicom

Dobrivoje Andrekulović je među najaktivnijim članovima Udruženja prijatelja Urovice, koje je poznato po humanitarnim i akcijama kroz koje pomažu selu. On sa porodicom redovno dolazi za praznike, i sa roditeljima i prijateljima provodi prijatne trenutke u zavičaju. Ipak, pričaju da uvek nekoliko dana odvoje da „skoknu“ do srpske prestonice i prošetaju Beogradom na vodi, kojim su, kažu, oduševljeni jer je po mnogo čemu u rangu sa drugim gradovima Evrope.