Dopunske škole čuvari jezika

Snaga jednog naroda meri se snagom njegovog jezika i koliko smo sposobni da sopstveni jezik sačuvamo, zaključak je učesnika 11. medijske konferencije dijaspore i Srba u regionu Naša uloga u očuvanju srpskog jezičkog i kulturnog identiteta, koju su u Beogradu organizovali Udruženje novinara Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Osim konferencije, o kojoj su „Vesti“ već pisale, održan je i prvi panel posvećen očuvanju srpskog jezika i identiteta u digitalnom okruženju, a učestvovali su nastavnici i vaspitači koji rade sa mališanima u dijaspori.

Spletom različitih okolnosti pitanje srpskog jezika posebno je značajno kada je reč o našim sunarodnicima u inostranstvu i u regionu budući da jezik za njih nije samo vid ostvarenja komunikacije, već svojevrsna lična karta. Zato je za očuvanje srpskog jezika u dijaspori i regionu potrebno povezivanje i zajedničko angažovanje predstavnika Srba u rasejanju i institucija Srbije.

Dopunska škola u 13 država

Dr Slavica Jašić, načelnica odeljenja za pedagoško i osnovno obrazovanje Ministarstva prosvete Srbije, izjavila je da dopunske škole u 13 zemalja pohađa više od 6.700 dece, sa kojima rade 83 nastavnika.

Jašićeva je navela da je od 2018. godine zabeleženo povećanje broja učenika u dopunskim školama za 45 odsto i pored uticaja pandemije korona virusa.

O podršci procesu učenja srpskog jezika u dijaspori na konferenciji je govorio i Ivan Savić, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

– Pri pristupanju i izvršenju ovako složenog i ozbiljnog zadatka kao što je očuvanje srpskog jezika i srpskog identiteta, potrebna je udružena sinergija svih relevantnih institucija, ne samo ministarstava i Zavoda, već strukovnih udruženja i udruženja naših građana u dijaspori. Ono što praksa pokazuje jeste da se samo zajedničkim radom svih učesnika obezbeđuje uspešno obavljanje ovako kompleksnog zadatka – rekao je Savić.

On ističe da je Zavod u prethodnom periodu započeo aktivnosti u vezi sa očuvanjem srpskog jezičkog i nacionalnog identiteta, između ostalog i time što je kreirao i uspostavio nacionalno-obrazovni portal (www.portal.edu.rs) koji je namenjen svim nastavnicima u Srbiji, nastavnicima koji rade u dopunskim školama, ali i onima koji nisu u sistemu dopunskih škola, a rade u dijaspori.

Jedinstven udžbenik

– Jedan od najbitnijih zadataka je kreiranje jedinstvenog udžbenika za sva tri predmeta koja se izučavaju u srpskim dopunskim školama (srpski jezik, otkrivamo Srbiju i osnovna kultura srpskog naroda). Sa druge strane, zavod je u saradnji sa Republičkim pedagoškim zavodom Republike Srpske objavio dva priručnika koja se tiču negovanja i očuvanja srpskog jezika i identiteta i oni su dobra podrška i dobar putokaz svim nastavnicima koji se bave nastavom u dijaspori, jer ono što praksa pokazuje jeste da se vrlo često ta nastava srpskog jezika dodiruje i približava nastavi srpskog kao nematernjeg jezika, pa čak i u nekim slučajevima i srpskog kao stranog jezika – dodaje Savić.

Posle konferencije usledio je i prvi panel posvećen očuvanju srpskog jezika i identiteta u digitalnom okruženju, a učestvovali su koordinatori nastave u dijaspori, nastavnici i vaspitači iz mnogih zemalja. Panel je otvorila Blaženka Trivunčić iz Pariza, koordinatorka nastave u srpskim dopunskim školama u Francuskoj, Sloveniji i Italiji, koja je između ostalog govorila o nastavi srpskog jezika na daljinu i upotrebi digitalnih alata koji su sastavni deo ovog vremena i tehnologija nastave.

Uspešni i van učionice

– Sa početkom pandemije kovida i merama koje su donosile nadležne institucije zemalja prijema, prekinuto je izvođenje časova u učionicama i počela je realizacija nastave na daljinu koja je nastavljena cele sledeće školske godine. Iskustvo tokom tog perioda pokazalo nam je da temeljno isplanirana i dobro organizovana nastava može biti podjednako uspešna kao i nastava u učionici. Odziv učenika nastave na daljinu je pokazao da je prisustvo nastavi bilo i do 90 odsto, a broj učenika je povećan za 30 odsto. U odnosu na prethodne godine, kada nije bilo nastave na daljinu, podaci pokazuju povećanje broja učenika na čak 45 odsto. Povećanje broja učenika i posle prelaska na nastavu na daljinu pokazuje stabilnost, uprkos izmenjenom vidu nastave i teškim opštim okolnostima. Treći pokazatelj uspešnosti nastave na daljinu je uvođenje nastave na srpskom jeziku u Sloveniji tokom pandemije i nastava je uspešno uvedena za oko 1.200 učenika. Časovi su se od samog početka odvijali na daljinu tokom cele školske godine, a broj učenika se nije menjao. Fleksibilnost nastavnika, učenika i roditelja u primeni drugačijih modela učenja, svakako je dao veliki doprinos uspešnosti ovog načina učenja. Svi su se rado odazivali i prisustvovali časovima – kazala je Blaženka Trivunčić.

Marija Aleksić, nastavnica srpskog jezika i književnosti iz Berlina, naglasila je da je svako odeljenje dopunske škole čuvar našeg jezika i pisma, a time i naše kulture i tradicije.

– Obaveza svih nas koji radimo u srpskim dopunskim školama u inostranstvu jeste da baštinimo srpski jezik i ćirilicu kako bismo sačuvali identitet srpskog naroda i naše države – navela je Aleksićeva.

Sve više đaka na Malti

Predsednica Srpskog kulturnog i obrazovnog centra „Sveta Jelena Anžujska“ Jelena Jablanov Maksimović, koja vodi školu srpskog jezika na Malti, izjavila je da taj projekat obuhvata decu iz srpske zajednice starosti od četiri do 14 godina i da broji oko 180 đaka, a da se nastava izvodi na četiri lokacije zbog loše saobraćajne mreže.

– Projekat koji se od oktobra prošle godine sprovodi uz podršku Uprave za dijasporu naišao je na podršku roditelja, a deca i roditelji su zadovoljni radom škole – navela je Jablanov Maksimović.

Nije lako u Mostaru

Predsednica udruženja SPKD Prosvjeta iz Mostara Sanja Bjelica Šagonović izjavila je da je položaj Srba i srpske dece u Federaciji BiH specifičan i „sigurno teži nego položaj Srba u dijaspori“. Istakla je i da stotinak dece iz tog grada pohađa dopunsku školu koju organizuje Prosvjeta, a namenjena je đacima koji nemaju mogućnost da nastavu prate na maternjem srpskom jeziku.

Povratnici iz Južne Afrike

Violeta Pavlović Marinović, učiteljica srpskog jezika u Južnoafričkoj Republici, gde je u školama srpski jezik među prvima uveden kao predmet, pohvalila je sve svoje sugrađane entuzijaste u Južnoj Africi i Bocvani, jer su veliki aktivisti i svi daju sve od sebe da deca i omladina ne zaborave odakle potiču. Navela je i to da se čak sedmoro njenih đaka vratilo u Srbiju, gde i danas žive i rade, na šta je veoma ponosna.

Mladi u fokusu

Deo panela odnosio se i na podršku samih medija za očuvanje srpskog jezika i kulture, gde su svoje projekte predstavile kolege iz Australije, Švajcarske, Kanade, Slovenije i Hrvatske.

Vesna Nedić, glavna i odgovorna urednica srpsko-kanadskog časopisa „San“ iz Toronta, ukazala je na to da imaju posebnu rubriku namenjenu mladima iz Kanade koji pišu na srpskom jeziku, na temu koju sami biraju.

– Veoma je teško doći do mladih ljudi koji će za tako nešto biti zainteresovani zato što postoji i strah da ne govore dobro srpski jezik – navela je Nedićeva.

Ona dodaje da je očuvanje srpskog jezika i kulture moguće kroz angažovanje mladih ljudi, ali i kroz povezivanje srpskih organizacija koje deluju širom sveta kako bi se napravila razmena sadržaja i ideja.

Promocija škola kroz medije

Nikola Milojević, urednik portala Srbi.hr, dobitnik plakete Fonda „Branislav Mane Šakić“ za pravilan govor i očuvanje srpskog jezika, istakao je da je medijska slika jedno, a realnost sasvim drugačija, što se može videti na primeru Vukovara, gde živi.

– Često možete čuti da u Vukovaru nema srpskog jezika, da je zabranjen, što jednim delom jeste istina jer se godinama opstruiše srpski jezik u javnosti, ali sa druge strane to i nije istina, jer postoji srpski jezik i mediji i organizacije, kao i školstvo. Nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i dalje se sprovodi u 20 osnovnih i pet srednjih škola u kojima oko 1.500 osnovaca i 500 srednjoškolaca u potpunosti pohađa nastavu na srpskom jeziku – kaže Nikola, dodajući da je njihova uloga da te škole i njihove aktivnosti promovišu.

Podrška nastavnicima

Ivan Savić kaže da svi obrazovni slobodni resursi, koji bi trebalo da budu na raspolaganju našim nastavnicima, moraju odgovarati situaciji na terenu. Segment različitih video-materijala kao podrške, takođe je veoma važan.

– Zavod je prepoznao potrebu da ono što već postoji kao otvoreni resurs, nastavnicima može da se sistematizuje na jednom mestu. Već smo u pregovorima sa RTS-om i sa nekim drugim producentskim kućama o ustupanju različitih materijala koji mogu biti podrška našim nastavnicima. Ono što smo takođe uvideli je da nedostaju obuke koje se tiču metodičko-didaktičkih kompetencija projektne nastave i individualizovanog pristupa, upravo zato što naši nastavnici u dijaspori rade u specifičnim sredinama u kombinovanim odeljenjima, heterogenim odeljenjima ne samo po uzrastu već i znanju srpskog jezika, tako da sve što preduzimamo u ovom periodu jeste podrška kroz otvorene obrazovne resurse koji mogu da pomognu nastavnicima ne samo u stručnom usavršavanju, već i u njihovom profesionalnom razvoju – istakao je Savić na konferenciji.