Srpska vina svetska klasa

Salon vina u Paraćinu ove godine je okupio 75 izlagača iz cele Srbije, prvi put su bili i predstavnici dve vinarije iz Mađarske, a došli su i izlagači iz Crne Gore i Republike Srpske.

Članovi žirija, profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nisu imali lak zadatak, jer je trebalo da ocene čak 120 uzoraka. Za apsolutnog pobednika proglasili su Vinariju Šijački iz sremskog sela Banoštor.

– Cilj manifestacije nije promovisanje industrijskih vina, već predstavljanje malih vinarija, koje uzgajaju autohtone sorte grožđa i poljoprivrednih gazdinstava. Po kvalitetnom asortimanu vina, broju izlagača i gostiju, mogu da kažem da Salon vina zauzima značajno mesto u kalendaru vinskih manifestacija u Srbiji – ocenio je Vladan Vučković iz Turističke organizacije Paraćin, koja je organizator ove tradicionalne manifestacija.

Pokrovitelj Salona je opština Paraćin u saradnji sa vinskim viteškim redom „Steva pisar 1805“ iz grada na Crnici.

Jedna od vinarija, koja je izložila šardone sovinjon, tamjaniku, kaberne sovinjon i roze vina, kao i voćne rakije, bio je podrum Dremina iz Drenovca kod Paraćina. Podrum je nagrađen zlatnom diplomom, a gotovo da nema takmičenja na kojem njihova pića nisu odnosila zlatne medalje.

– Proizvodnju vina pre jednog veka započeo je moj deda Đorđe, nastavio otac Predrag, a ja ne želim da prekinem porodičnu tradiciju iako još pohađam Ekonomsku školu u Paraćinu. Veoma mi je zanimljivo muljanje grožđa, pečenje rakije, ali i proizvodnja vina. Inače, podrumu smo dali ime tako što smo od naziva našeg sela uzeli tri početna slova, DRE, MI su početna slova mog imena, a NA početna slova imena moje sestre Nađe – priča Minja Miladinović.

Poljoprivredno gazdinstvo Velje Bogdanovića, rodom iz Prijepolja, koji živi u Popovcu kod Paraćina, bavi se proizvodnjom vina i rakije, a od prošle godine i likera. Ovu godinu su, kaže posvetili likerima, jer ih ima malo u Srbiji. Prave ih od kajsije, kupine, jagode, oraha i višnje. Interesovanje je veoma veliko. Njihove rakije i vina uvek su dobijali medalje, od bronzane do zlatne.

– Imam puno rodbine u inostranstvu. Ali, od kada sam se osamostalio, moj životni moto bio je da u Srbiji može da se radi i da se zaradi. Nisam se pokajao što sam ostao ovde. Eto i roditelji moje snahe Marije, Radmila i Zoran Radosavljević, rade u Beču, ali su njihova deca u Srbiji završila fakultete i ostala u našoj zemlji – kaže Velja Bogdanović.

Njegova snaha Marija, zaposlena kao profesor farmacije u Tehnološkoj školi, svoje znanje i obrazovanje usmerila je u razvoj porodičnog biznisa.

– Imamo naše voće, koje prerađujemo, a pravimo i slatka, džemove i domaće sokove. Znači, potpuno smo zaokružili proizvodni proces. Još nemamo velike količine, jer je ovo prva godina da smo počeli da pravimo za prodaju, a ne samo za svoje potrebe – dodaje Marija.

Originali iz Koza nostre

Milan Mijailović, zaposlen u firmi Koza nostra, u kojoj se proizvodi kozja surutka, sir u kriškama, sir za grilovanje i sir iz mešine, kaže da su svi proizvodi originalni, jer su sto odsto od čistog kozjeg mleka.

– Zbog toga su proizvodi veoma zdravi, pogotovu što ne koristimo hemiju, aditive, ni konzervanse. Imamo 4.000 koza, koje pasu na livadama u selu Gunjaci. Vlasnik firme je glumac Branko Janković – navodi Mijailović koji je predstavljao i Vinariju „Milovanović“ iz sela Gornje Zleginje.

Udruženi prijatelji

Vinarija Tri planine, čiji je naziv omaž planinama Kopaonik, Željin i Goč, koje su zaslužne za dobra vina u Župi, predstavila je autohtone župske sorte tamjaniku i prokupac, zatim sovinjon blan i roze.

– Našu malu vinariju koja nije komercijalna i postoji tek tri godine, karakteriše prijateljstvo, pošto smo se Zoran Davidović i ja udružili. Radimo isključivo sa župskim grožđem, kako bi ono vinu dalo karakter. Etikete sa srpskom šarom, koje je takođe osmislio jedan naš prijatelj, orijentisane su ka tradiciji, dok su drugi prijatelji osmislili opise. Tamjaniku smo nazvali Ponoćna priča, roze Prva ljubav… – izjavio je Miloš Jovanović.

Mađarski vinski red

Paraćinski Salon vina posetili su članovi mađarskog vinskog reda Kelet Balatoni Borend sa zapadnog dela Balatona. Došli na poziv vinskog reda „Sveti Trifun“ iz Bajmoka, kod kojih su lane bili u gostima i paraćinskog vinskog viteškog reda „Steva pisar 1805“.

– Manifestacija mi se veoma dopada, a drago mi je što je među proizvođačima vina veliki broj mladih. Vina su izvanredna i nesumnjivo odgovaraju međunarodnim standardima – rekao je za „Vesti“ Džefri Karoj.

Amfora čuva aromu

Salon vina nesumnjivo je krasio jedinstven i veoma interesantan proizvod kog nema na tržištu – amfora, odnosno tank od inoks materijala u kojem se isključivo čuvaju crvena vina zbog mikrocirkulacije, jer se zbog oblika amfore vino ne kvari, a zadržava specijalnu aromu. Amfore su različitih veličina, pa u njima može da se skladišti od 200 do 2.500 litara.

– Nismo jedini samo u Srbiji, već u celom svetu ovakve amfore proizvodimo samo mi i Slovenija. Radimo puno proizvoda od prohroma, kao što su držači za stakla i ograde. Na ideju da napravimo ovakav proizvod došli smo, jer je moj svekar Ljubodrag Živković radni vek proveo u Inoksu u Nemačkoj, pa smo porodično ostali da radimo sa inoks materijalom. Kada se penzionisao, svekar se vratio u zavičaj, ali nam je preneo znanja koja je stekao u Nemačkoj. Suprug Igor i Ivan Ivanović, partneri su firme Inoks Pinter iz Kruševca – rekla je Milena Živković i dodala da planiraju da prave i amfore manjih veličina sa slavinicama, od dva, pet i 10 litara, koje će biti odlične za poklon.

Salon vina nesumnjivo je krasio jedinstven i veoma interesantan proizvod kog nema na tržištu – amfora, odnosno tank od inoks materijala u kojem se isključivo čuvaju crvena vina zbog mikrocirkulacije, jer se zbog oblika amfore vino ne kvari, a zadržava specijalnu aromu. Amfore su različitih veličina, pa u njima može da se skladišti od 200 do 2.500 litara.

– Nismo jedini samo u Srbiji, već u celom svetu ovakve amfore proizvodimo samo mi i Slovenija. Radimo puno proizvoda od prohroma, kao što su držači za stakla i ograde. Na ideju da napravimo ovakav proizvod došli smo, jer je moj svekar Ljubodrag Živković radni vek proveo u Inoksu u Nemačkoj, pa smo porodično ostali da radimo sa inoks materijalom. Kada se penzionisao, svekar se vratio u zavičaj, ali nam je preneo znanja koja je stekao u Nemačkoj. Suprug Igor i Ivan Ivanović, partneri su firme Inoks Pinter iz Kruševca – rekla je Milena Živković i dodala da planiraju da prave i amfore manjih veličina sa slavinicama, od dva, pet i 10 litara, koje će biti odlične za poklone.