Plemenitost iz kriške hleba

Podatak da u Srbiji 480.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, dok se godišnje baci oko 900.000 tona hrane, izaziva šok i nevericu. I ne samo to, već i neke druge negativne emocije.

Uradivši detaljnu analizu ovog velikog problema, koji ukazuje na to da se u Srbiji gotovo dva miliona kilograma hrane baci na dnevnom nivou, Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac je pokrenula krajem avgusta kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“ sa ciljem da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju propisa i regulativa koje idu u korist povećanju donacija hrane. Posebno imajući u vidu da je to istraživanje pokazalo i da bi donacije hrane bile uvećane za 160 miliona dinara godišnje, ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane, što podržava 88 odsto stanovnika Republike Srbije.

Kao davanje krvi

To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Do sada su akciju i kampanju podržali brojni lokalni mediji, velike kompanije i pojedinci, a „Vesti“ su imale priliku da porazgovaraju na ovu temu sa predstavnicima kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ kroz interesantno druženje i sa kolegama, sa kojima smo tog dana pripremali obroke za više od stotinu beskućnika.

– Ova akcija je slična onoj za davanje krvi. Morate stalno da budete solidarni, da vodite računa o hrani, budući da je ona ozbiljan i ograničen resurs. Nažalost, još nije regulisan način kako je moguće donirati hranu, a sa druge strane je veoma važno da kompanije redovno doniraju hranu i da se napravi institucija kao što su banke hrane, ali da pokrivaju celu zemlju, a ne samo centre, jer je situacija sa glađu daleko dramatičnija u udaljenijim mestima gde ljudi, posebno stari žive bez ikakvih primanja – rekao je Veran Matić, predsednik Srpskog filantropskog foruma.

Apel građanima

Ukazuje da je poenta ove akcije da ne traje jedan dan, već da bude trajna.

– Treba da se napravi mreža između onih distributera koji pomažu gladnima. Moje lično mišljenje je da bi trebalo zabraniti bacanje hrane i sankcionisati ga kao što je to urađeno u Francuskoj. Naravno, u takvom slučaju mora se pronaći neko drugo rešenje da hrana ne propadne. Smatram i da narodnih kuhinja, treba biti više, jer je zemlja razuđena i zato što na mnogim mestima postoji potreba za njom, kako bi obezbedila bar po jedan obrok gladnima – istakao je Matić, koji veruje da će akcijom spasavanja hrane doći i do drugih pozitivnih pomaka.

Tokom druženja, imali smo priliku da upoznamo i dve mlade nutricionistkinje, Tatjanu Popović i Zvezdanu Ljubenković Marković, koje su svojim umećem, ali i promocijom putem društvenih mreža dale podršku pomenutoj kampanji.

– Cilj nam je da na ovaj način apelujemo na građane da ne bacaju hranu i da podržimo one najugroženije. Veoma rado smo se odazvale ovoj humanitarnoj akciji i zadovoljstvo nam je što možemo da damo svoj doprinos. Nadamo se i da će biti još ovakvih akcija. Na društvenim mrežama i našim profilima želimo da inspirišemo i motivišemo ljude da pređu na zdraviju ishranu i promene. Isto tako i radimo sa klijentima kojima pripremamo obroke i sa njima delimo ta dobra iskustva, kako bismo podstakli i druge da se pobrinu za svoje zdravlje – istakle su Tatjana i Zvezdana.

Umetnički pečat

Nastavak kampanje obeležen je tokom Međunarodnog dana podizanja svesti o bacanju hrane, kada je petoro studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, predstavilo svoje umetničke vizije vezane za bacanje hrane i potrebom da se poveća solidarnost i pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija. Istovremeno, pripremljeno je i 100 obroka koji su bili podeljeni prodavcima časopisa „Lice ulice“. Potom su dela Jovane Bojić, Alekse Miškovića, Vladimira Neckova, Jelene Janjić i Milice Cerovac izložena javnosti tokom obeležavanja Nacionalnog dana davanja u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.

– Velika nam je čast što smo se pridružili ovoj kampanji i što imamo priliku da doprinesemo onim šta najbolje radimo, a to je kroz našu umetnost. Pozivamo i druge građane da podrže kampanju, na najbolji mogući način, pa čak iako bi to bilo jednostavnim slanjem SMS poruke u vidu donacije – rekao je Aleksa Mišković, jedan od petoro mladih umetnika.

Donacije preko SMS poruke

U okviru kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“, počela je i akcija prikupljanja novčanih sredstava (više informacija na veb sajtu spasimohranu.rs), a dostupan je i SMS broj (4540) za sve građane koji žele da doniraju. Svaka SMS poruka se naplaćuje 100 dinara uključujući PDV, dok će sve novčane donacije koje budu prikupljene kroz ovu inicijativu biti preusmerene na doniranje osnovnih životnih namirnica ugroženim građanima u najnerazvijenijim delovima naše zemlje.

Poziv dijaspori

Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac, napomenula je da kampanju mogu podržati i naši ljudi iz dijaspore:

– Saznavši da se svakodnevno baca preko dva miliona kilograma hrane je toliko šokantna informacija, da smo mi kao Koalicija za dobročinstvo morali da reagujemo i malo više se pozabavimo time. Pre svega, i da povećamo vidljivost ovog problema, zato što smo svesni koliko ima ugroženih ljudi koji se nalaze u vrlo teškoj situaciji. Mi smo otvorili veb-sajt spasimohranu.rs putem koga se svi mogu informisati na koji način se mogu priključiti ovoj akciji. Da li je to kompanija, da li je to pojedinac, da li je institucija se ne dovodi u pitanje, a mogu donirati hranu, sredstva ili se priključiti volonterskom servisu, koji će kasnije biti donirani Crvenom krstu ili narodnim kuhinjama, zavisi od potreba. Mediji su nama najznačajniji partneri u tome, bez medija ne možemo da proširimo ovu vest. Jedan od najvećih izazova pri donaciji hrane je to što se plaća PDV i zato bismo voleli da država podrži našu inicijativu i te troškove smanji kod kompanija, čime bi ih više motivisali da doniraju hranu. Dobit donacije hrane je mnogo veća od dobiti PDV-a, kako su naša istraživanja pokazala. Našu akciju su već podržale velike kompanije, što nas raduje i nadamo se da će se vest o ovoj akciji još više proširiti.

Promena navika

– Kampanja Spasimo hranu, spasimo humanost jeste osmišljena tako da uključuje građane, kompanije, medije, organizacije civilnog društva, jer bez njih ne možemo da utičemo na smanjenje količine hrane koja se baca. Da bismo smo učinili moramo da unapredimo naše propise i moramo da izmenimo naše navike, da racionalnije kupujemo, da hranu koju pripremimo u domaćinstvu, ono što bude višak podarimo nekome ko nema. To bude treba da bude neki primer koji svi treba da koristimo, jer svi znamo nekog u okruženju kome je potrebna pomoć kako bismo smanjili količinu hrane koju na dnevnom nivou bacamo. Sa druge strane, da bismo povećali nivo donacija, moramo uticati na proizvođače i prodavce hrane koji već doniraju isto kao i na one koji to ne čine, i moramo uticati na građane i kompanije koji se bave drugim biznisima da više doniraju za kupovinu namirnica – kazao je Željko Mitovski, projekt menadžer iz Fondacije Ana i Vlade Divac.