Ekstremna vrelina i požari pretvaraju planetu u pakao, poplave će nas uništiti…

Nesporno je da je ljudsko delovanje zagrejalo atmosferu, okean i zemlju, zaključak je 234 naučnika u klimatskom izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene

Požari u Sibiru stvorili su otrovni dim koji je stigao čak do Severnog pola, vatrena stihija više od mesec dana razara Ameriku, Kanadu, Grčku i Italiju, zastrašujuće poplave pogodile su zapadnu Evropu, Kinu, Indiju i Filipine, a tropski talas i suša već drugi mesec iscrpljuju veliki deo sveta. Osim toga, samo prekjuče na Siciliji je izmerena temperatura od 48,8 stepeni, što je novi toplotni rekord za Evropu.

Sve ovo, a pobrojani događaji obeležili su leto koje još traje, ukazuje da je klima na našoj planeti potpuno podivljala. Da stvar bude još gora, naučnici u ovoj sedmici objavljenom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) upozoravaju da će prirodne katastrofe postati sve češće. I da je, bez sumnje, glavni krivac za to čovek.

SKOK GASOVA

– Izveštaj IPCC je crveni alarm za čovečanstvo. Zvona su zaglušujuća. Ovaj izveštaj mora da postane posmrtno zvono za ugalj i fosilna goriva pre nego što oni uniše našu planetu – poručio je Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Međutim, iako je ovo najveći izveštaj ovog tipa, a na njemu su radila 234 naučnika i svaku rečenicu su proverili i odobrili naučnici i zvaničnici iz 195 zemalja i ima vrlo jasne zaključke, čini se da neće svi shvatiti njegovu važnost. I veća je mogućnost da on postane posmrtno zvono za planetu, koja, zbog ljudskog delovanja, sve brže i brže hrli u propast.

– Nesporno je da je ljudsko delovanje zagrejalo atmosferu, okean i zemlju. Primećeni skok gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od 1750. do danas nesporno je izazvala ljudska aktivnost. Od 2011. koncentracije tih gasova su skočile, pa imamo godišnji prosek od 410 ppm za ugljen-dioksid, 1866 ppb za metan i 332 ppb za azotni-oksid. Svaka od poslednje četiri decenije bila je drastično toplija nego ijedna pre od 1850. Globalna temperatura je u prve dve decenije 21. veka 0,84-1,10 stepeni viša nego 1850, a skok je veći na kopnu nego na moru – navodi se u izveštaju.

TOPLJENJE LEDA

Ljudski uticaj je, dodaju, glavni pokretač topljenja glečera od 1990. i smanjenja leda na Arktiku od 1979. do 1988. i od 2010. do 2019. Nema značajnog trenda topljenja leda u moru oko Antarktika u tom periodu.

– Ljudski uticaj veoma je doprineo topljenju prolećnog ledenog pokrivača na severnoj hemisferi od 1950. Verovatno je delovanje čoveka doprinelo topljenju leda u Grenlandu, ali nema dovoljno dokaza o ljudskom uticaju na ledeni pokrivač Antarktika. Globalni nivo mora skočio je za 0,25 metara između 1901. i 2018. Od 1971. glavni razlog za to je najverovatnije ljudski uticaj. Promene u biosferi na kopnu od 1970. su konzistentne sa globalnim zagrevanjem – klimatske zone su se pomerile ka polovima na obe hemisfere, a letnja sezona se produžila za oko dva dana po deceniji – navodi se u izveštaju, inače šestom od osnivanja IPCC 1988. godine.

Naučnici su upozorili da su koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi u 2019. godini bile viša nego u bilo kom trenutku u poslednja dva miliona godina, a da je globalna temperatura od 1970. skakala brže nego u bilo kojih 50 godina od početka naše ere.

OBARANJE REKORDA

Da se klima drastično brzo menja, pokazuje i to što je od deset najtoplijih godina, čak osam njih bilo u prethodnoj deceniji (najtoplija je bila 2016, a slede 2019, 2017. i 2018), dok su poslednje dve na listi 2005. i 2009. I ova 2021. će sigurno biti zapamćena po rekordima. Već je spomenuto da je na Siciliji izmereno rekordnih 48,8 stepeni, što je najviša temperatura na Starom kontinentu. A rekord je pre oko mesec dana postavljen i u uvek hladnoj Kanadi. U mestu Liton je samo dva dana pre nego što je celo naselje nestalo u požaru izmereno 49,6 stepeni, čak pet stepeni više od rekorda iz 1937.

– Prva reakcija na dijagnozu da imamo rak je teror, horor i ubeđenje da smo gotovi. Za one koji nisu obraćali pažnju na klimatski haos oko nas, podsećanje da nam preti katastrofa može da dovede do iste reakcije. Ali ako ste se suočili sa rakom, znate da je sledeći korak otkrivanje tretmana i da postoji mogućnost da ozdravite. Klimatske promene su noćna mora, a poplave, požari i ekstremna vrelina ovog leta podsećaju nas koliko se problem povećava. Ipak, izveštaj IPCC nudi nešto drugo – mogućnosti. Naučnik Univerziteta iz Lidsa Pirs Forster naveo je da u njemu postoje dobre vesti – ako smanjimo emisiju ugljen-dioksida na nulu, usporićemo, a možda i potpuno preokrenuti zagrevanje planete – napisala je za Gardijan njihova kolumnistkinja Rebeka Solnit.

ZASTRAŠUJUĆI PODACI: NESTAJE ŠUMA VELIČINE FUDBALSKOG TERENA SVAKIH ŠEST SEKUNDI

Planeta je izgubila 3,8 miliona hektara tropskih šuma u 2019. godini, što znači da je na svakih šest sekundi nestajala šuma veličine jednog fudbalskog terena, objavila je organizacija Globalno osmatranje šuma (GFW).

– Gubitak tropskih primarnih šuma čini trećinu od ukupno 11,9 miliona hektara šume koje smo izgubili prošle godine. Primarne šume su najgušće i ekološki najvažnije šume. Najteže pogođeni delovi su Južna Amerika, Afrika i jugoistočna Azija – navela je ova organizacija.

MALA ŠVEĐANKA NA VELIKOM ZADATKU: GRETA SIMBOL OTPORA

Šveđanka Greta Tunberg sa 16 godina postala je simbol mladih koji se bune protiv zagađenja planete, ali i pokazatelj toga da su nove generacije svesnije opasnosti koja nam preti.

Još u avgustu 2018. ona je započela svoj štrajk petkom, kada odbija da ide u školu kako bi pokazala da postoje važniji problemi. Delila je flajere sa natpisom „Vas odrasle nije briga za moju budućnost“. Otvoreno se pobunila protiv zagađenja i velikih sila, koje zagađenje čak i ne pokušavaju da spreče.

– Ne bi trebalo da sam ovde – poručila je ona s govornice Ujedinjenih nacija najmoćnijim svetskim liderima. – Trebalo bi da sam u školi. Ali vi ste mi ukrali snove i detinjstvo svojim praznim rečima. Ljudi pate, ljudi umiru, celi ekosistemi nestaju… Na početku smo masovnog izumiranja, a vi samo pričate o novcu i ponavljate bajke o večnom ekonomskom rastu.

OPASNA KRETANJA: SIRIJSKI RAT I PROMENA KLIME

Britanski prestolonaslednik princ Čarls pre nekoliko godina izjavio je da su klimatske promene jedan od glavnih uzroka rata u Siriji, koji besni od 2011.

– Postoje veoma jaki dokazi da je jedan od glavnih razloga za horor u Siriji suša, koja je trajala pet ili šest godina, i dovela do toga da su mnogi morali da napuste svoju zemlju – rekao je on i naišao na ismevanje.

Međutim, to tvrde mnogi klimatolozi, a Kolin P. Keli jedan je od onih koji smatraju da je suša koja je počela 2006. i trajala godinama zaista dovela do toga da milioni Sirijaca odu iz svojih domova i nasele se u gradove, gde nisu imali prihode. Kako objašnjava, sve to je vodilo u novo nezadovoljstvo i dalje siromašenje stanovništva, pa je 2011. izbio građanski rat.

Zastrašujuće posledice klimatskih promena

POTOP PRIMORSKIH REGIONA Topljenje leda na polovima vodi do porasta nivoa mora, koji bi mogao da skoči dva metra do kraja veka. U zavisnosti od toga koliko nivo mora skoči, biće promenjen i život u priobalnim gradovima i regijama. Mnogi od njih mogli bi da se nađu pod vodom.

EKSTREMNE PROMENE VREMENA Globalno zagrevanje ne vodi, kako neki misle, u pretvaranje Zemlje u planetu sa tropskom klimom, već samo dovodi do novih i ekstremnijih promena vremena. Oluje, uragani, cikloni, poplave… postaće češći nego ikad, tokom leta će biti sve gorih toplotnih talasa, a zime će obeležiti ekstremni padovi temperatura i takozvani polarni vorteksi.

SKOK TEMPERATURE Klimatske promene sa sobom nose nagli skok temperature na planeti. Ova pojava je opasna jer dalje izaziva promene u klimi u određenim regionima, pa mnogi od njih postaju nepodobni za život – pretvaraju se u pustinje ili završavaju pod vodom.

SUŠE I NESTANAK PIJAĆE VODE Ekstremne suše koje će pogoditi planetu mogle bi da dovedu do nestanka pijaće vode u pojedinim delovima sveta, pogotovo u zemljama u razvoju. Naučnici decenijama upozoravaju da se sada ratovi vode zbog nafte, a da će se u budućnosti voditi zbog vode. Ove nestašice vode dovešće i do novih migracija, koje mogu izazvati dodatnu nestabilnost.

NOVE PANDEMIJE Smanjivanje prostora na kome žive životinje dovodi do sve češćih kontakata ljudi sa raznim štetočinama, ali i patogenima koji sve lakše prelaze sa životinja na čoveka. Samo u 21. veku susreli smo se sa pandemijama svinjskog gripa, SARS, MERS i sada koronavirusa. Buduće pandemije mogle bi da budu još opasnije, ali i češće.

GOLFSKA STRUJA Glavni grejač velikog dela evropskog kontinenta Golfska struja zbog klimatskih promena slabija je nego u bilo kom trenutku poslednjih hiljadu godina. Ako dodatno uspori ili čak dođe do njenog kolapsa, to bi moglo da dovede do ekstremno oštrih zima.

MASOVNO IZUMIRANJE Više od 70 odsto biologa današnju eru naziva erom masovnog izumiranja, i to najbržom od svih u istoriji naše planete. Pojedini naučnici sa Harvarda upozorili su da ljudsko uništavanje biosfere može da dovede do nestanka čak polovine današnjih živih bića u narednih 100 godina.