Međa sloge i druženja

Kod legendarnog Mačkovog kamena, Spomen-kosturnice poginulih ratnika iz Prvog svetskog rata, jedanaesti put je održana manifestacija Dani međaša.

Posle lanjske pauze zbog kovida ovoga puta je smirivanje pandemije iskorišćeno da Turističko-sportska organizacija Krupnja pripremi ovu manifestaciju na tromeđi opština Mali Zvornik, Ljubovija i Krupanj, pa da se žitelji ovih mesta, ali i gosti sa strane okupe i ponovo druže uz zanimljiv program.

Bilo je i ovoga puta nastupa kulturno-umetničkih društava i gimnazijalaca krupanjske Srednje škole, a održani su i narodni višeboj, takmičenje u kuvanju posnog pasulja i gulaša, a prvi put na ovom mestu i turnir u obaranju ruku po profesionalnim pravilima. Prošlogodišnja pauza uticala je da poseta bude nešto manja nego pre, ali je velikim delom krivac i dobra otkupna cena maline, pa su mnogi domaćini, ali i berači između Međaša i branja „crvenog zlata“ izabrali drugu opciju. Druženja će biti, valjda, i dogodine, a ko zna hoće li i cena maline biti opet ovako dobra, misle oni. Što je sigurno, sigurno je.

Snaga i tehnika

Na planini Jagodnji publici su bila najinteresantnija nadmetanja u narodnom višeboju, koje je otvorila disciplina skok udalj. Takmičara je bilo različitih godina i fizičke spreme, ali je skokom od gotovo tri metra (294 centimetra) najbolji bio Stefan Ilić, srebrni je Ivan Sajčić, a treći Nemanja Pajić. Navijalo se i u disciplini bacanje kamena s ramena, gde osim snage ulogu igra i tehnika. Nadmetao se i ovde Sajčić koji nije bio najbolji u skoku udalj, ali jeste u bacanju kamena koji je fiknuo do tačno 6,67 metara. Među delijama se na crti za hitac pojavila i Slavojka Spasenović, koja je pokazala da to takmičenje nije rezervisano samo za muškarce. Ne da se nije obrukala, već je kamen bacila dalje nego dobar deo muških učesnika. Ko zna, možda naredne godine bude i među prva tri najbolja bacača.

Takmičenje koje uvek izazove veliku pažnju i salve smeha je nadvlačenje konopca. Bilo je smeha, oznojenih čela, nažuljanih dlanova, a na kraju je pobeda pripala ekipi Amigos iz Krupnja, koja je osim snage znala da upotrebi i neophodnu tehniku.

Ove godine prvi put je na Danima međaša održano takmičenje u obaranju ruke. Turnir je na profesionalnim stolovima organizovala Srpska unija za obaranje ruke, a bilo je više od 60 prijavljenih učesnika u više kategorija, od osnovaca do profesionalaca. Danijel Simić pobedio je kod osnovaca, Goca Đurđević u konkurenciji žena, a Mladen Jovanović bio je najbolji junior, dok je kod profesionalaca prvo mesto osvojio Miloš Zeljić. Po dva najuspešnija takmičara iz svake kategorije okušala su se u apsolutnoj, gde je opet najuspešniji bio Zeljić. On navodi da trenutno Srpska unija za obaranje ruke u zemlji ima četiri kluba, ali nastoji da se proširi.

– Planiramo da osnujemo klubove u Krupnju i Ljuboviji gde, kako sam se uverio, ima baš jakih ljudi – kaže Zeljić.

Vruće i kraj kotlića

Dok su se neki znojili na julskom suncu u obaranju ruku ili narodnom višeboju, drugi su se znojili kraj kotlića u kojima su spremali posni pasulj i gulaš, iako je na mestu tog okršaja bila hladovina. Miris ukusnih jela širio se padinama Jagodnje i dodatno ulepšavao ovo druženje na međi.

– Ovo je mesto jedne od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu i uvek kad dođem osećanja su pomešana. Verujem da bi se naši preci obradovali da nas vide danas na međi koja nas spaja, kako se družimo i pokazujemo slogu. Hvala Bogu da je opet moguće da se ovako susrećemo, viđamo i u veselju provodimo dane na ovoj prelepoj planini – reče u dahu Petar Petrović i nastavi da se mota oko kotlića.

Svi koji su došli na Dane međaša nisu se pokajali. Organizatori zadovoljno kažu da će nastojati da ova manifestacija, održana pod pokroviteljstvom opština – Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik, kojom se „promovišu zdrav život, porodica i prijateljstvo“ bude iz godine u godinu sve bolja i poznatija širom Srbije.

Mladi ne kose

Naravno, nije izostalo ni nadmetanje kosača na obeleženim parcelama površine 15×7 metara. Ovoga puta kose su ukrstila samo dva učesnika Dragan Blagojević iz Cerove i Mitar Divljaković iz Kržave, koji je i pobedio i kući se vratio sa medaljom, peharom i novom kosom.

– Na ovom takmičenju sam redovan učesnik i bio sam uspešan. Imam tri pobede i jedno treće mesto, dok sam svih ostalih puta bio drugi. Šteta što nas danas nije bilo više jer naš kraj bi trebalo da postane poznat po tome u Srbiji. Mladih nema da se late kose, em ne znaju kako se to radi, a trebalo bi, em se stide. Tradiciju treba sačuvati i negovati, ali ne znam šta će biti. Mi stariji nećemo moći još dugo ovo da radimo – kaže pobednik.

Dobre komšije

Na Jagodnji su bili su i čelni ljudi sve tri opštine, predsednik Malog Zvornika Zoran Jevtić, njegov kolega iz Ljubovije Milan Jovanović i prvi čovek Krupnja Ivan Isailović. Kao dobre komšije, sa zajedničkom međom, pokazali su da Međaši mogu i dobro da se slažu, a najbolji primer je da manifestaciju koja se održava na teritoriji ljubovijske opštine organizuje Turistička organizacija Krupnja. Slažu se sva tri predsednika da njihove opštine sve više sarađuju, da to svakako može i bolje, i da zajedničkim snagama, uzajamnim pomaganjem, svi mogu brže i bolje da napreduju. Oni su primer kako se dobre komšije druže, ujedno čuvaju tradiciju da se zna odakle smo i ko smo „jer je to dobro za sadašnje i buduće naraštaje“.

Spomenik srpskim borcima

Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu je memorijalni spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se nalazi na koti 924 (Mačkov kamen), na planini Jagodnja, u kome su pohranjeni posmrtni ostaci poginulih ratnika iz Prvog svetskog rata. Izgradnju ovog spomenika srpskim borcima na mestu gde su u septembru 1914. vođene teške borbe u toku bitke na Drini, inicirao je Odbor za podizanje kapele na Mačkovom kamenu, davne 1925. godine. Inicijativu je pokrenuo tadašnji ministar građevina Milorad Vujičić, a odbor su sačinjavali Ljuba Jovanović (predsednik Narodne skupštine), Đorđe Vajfert (guverner Narodne banke), dr Arčibald Rajs i tridesetak najuglednijih građana Rađevine i Azbukovice. Projekat Spomen-kosturnice izradio je član Odbora, arhitekta Momir Korunović. Za gradnju je vađen kamen iz sela Kržava i Planina, a prenos kamena i ostalog materijala obavili su dobrovoljno seljaci iz okoline. Spomen-kosturnica je sagrađena 1929. godine, a u avgustu 1931. izvršen je prenos kostiju palih ratnika.