Ukoliko želite profesionalni uspeh, vaša dobitna formula je u rukama kouča i trenera Ivane Blečić. Ona je sertifikovani internacionalni NLP(Neurolingvističko programiranje) trener i sertifikovani internacionalni trener i kouč prema PCM metodologiji. Završila je Erikson koučing edukaciju prema standardima ICF. Praktično iskustvo gradila je na različitim menadžerskim pozicijama u više kompanija. U okviru internacionalne kompanije Merkur International, članica Gausselman grupe učestvovala je i vodila različite programe edukacije zaposlenih i implementacije visokih standarda poslovanja u Nemačkoj, Engleskoj i Španiji. Ako ste na prekretnici, pomoći će vam u pronalaženju pravog puta na otvorenim ili individualnim treninzima. O tome, suočavanju sa „novom normalnošću“ koju je donela pandemija korona virusa i kreiranju sopstvene budućnosti, Ivana Blečić govori za naš list.
Šta su otvoreni treninzi?
– Na njih može da se prijavi svako ko želi da radi na sebi, prvenstveno na sopstvenoj komunikaciji i definisanju ciljeva, odnosno onoga šta želi da radi u životu, čime da se bavi i šta želi da postigne. To je postavljanje budućeg željenog stanja, zatim strategije, načina i veština kako da tamo stignemo.
Ko dolazi na te treninge?
– Studenti, zaposleni u državnim firmama, u korporacijama, vlasnici kompanija. Ne biraju se uzrast i profesija, već svako dođe kad odluči da unapredi komunikaciju, razvije veštine i postavi sopstvene ciljeve.
Otvorene treninge organizujem i oglasim nekoliko puta godišnje. Držim i uvodna predavanja gde objašnjavam kako izgleda edukacija, šta se s njom dobija, a zainteresovani mogu i da se prijave.
Kad vam se najčešće ljudi javljaju?
– Ima onih koji dođu, iako su vrlo uspešni, jer žele da budu još uspešniji, ali u prethodnih godinu dana pandemije korona virusa najčešće su to bili ljudi izgubljeni u sadašnjem trenutku kada ne znaju šta dalje. Ne mora da znači da su nezadovoljni i neuspešni, već da su u fazi između i treba da naprave neku promenu u životu, odnosno prekretnicu, a nisu sigurni u kom pravcu da idu. U prethodnoj godini je za mene bilo posla više nego ikada, jer je mnogo onih koji su došli u takvu situaciju, pošto su ili ostali bez posla ili su u firmama gde rade morali da menjaju sistem rada. Dosta sam radila i grupno i individualno s njima na razvijanju fleksibilnosti i postavljanju ciljeva.
Koliko traje koučing proces?
– Kada postavimo temu na kojoj radimo, kako se u praksi pokazalo, potrebno je tri do pet susreta da uspostavimo okvir. Ako, pak, cilj hoćete da ostvarite za pet godina, ne mogu vam reći da ćemo ga napraviti tokom pet susreta, ali imaćete kao klijent strategiju, motivaciju i usmerenje šta da radite i koji su vam akcioni koraci. To je nešto što se dobija kroz koučing proces. Moram da napomenem da je velika odgovornost i na onome ko dođe na takvu vrstu rada, jer sve što smo se dogovorili, postavili i kreirali, trebalo bi sprovesti u delo i održati motivaciju.
Da li je isti princip i kod grupnog rada?
– Sličan je, samo što tu postoji grupa koja zajedno prolazi kroz proces i jedni su drugima podrška. U koučingu radite na svojim ciljevima individualno, a u grupnom radu kroz razmenu sa grupom i interakciju. Radi se na poboljšanju odnosa sa okruženjem, bilo da ste u kompaniji, da vodite timove, da ste lider, da vam to treba za rad sa klijentima ako se bavite prodajom ili privatno za porodične i odnose sa ostalim bližnjima.
Možete li da pojasnite komunikaciju o kojoj pričate?
– Komunikacija je nešto od čega sve polazi, bilo da je sa okruženjem ili samim sobom. Kad se kaže za nekog da dobro komunicira, većina ljudi misli da se to odnosi na elokventne i one koji umeju da se
lepo izražavaju. Negde su svi fokusirani na reč i sadržaj. Ono što prvenstveno učim ljude na treninzima je koliko je važna neverbalna komunikacija. Niko nas nije učio da na nju obraćamo pažnju, a pokazalo
se prema Mehrabioanovom pravilu da reči koje izgovaramo imaju svega sedam odsto značaja u komunikaciji, a 93 odsto govor tela, naši nesvesni obrasci, iskustvo, nacionalna kultura… Tako da se na treningu ne bavim rečenicama, niti sadržajem onoga što izlažu, već kako da to prenesu i da poruka na najbolji mogući način stigne do onoga kome je namenjena.
Da li vam se javljaju i oni koji imaju strah od budućnosti?
– Posao kouča i trenera nije psihoterapija i ako neko ima anksioznost i neka patološka stanja ili depresiju trebalo bi da se obrati psihoterapeutu ili psihijatru. U radu sam fokusirana na budućnost, a ljudi su u ovom trenutku izgubili sliku kako će ona da izgleda i sada više nego ikada postoji potreba da im se da podrška da ponovo naprave viziju života, odnosno šta ih čeka za godinu, dve ili tri. Sa ovom novom situacijom izgubili smo, prvenstveno, sigurnost i izvesnost.
Kako izgledaju vaši treninzi u kompanijama?
– Ti treninzi su spoj teorije i prakse. To naglašavam jer je puno predavača okrenuto samo teorijskom radu koji nije proveren u praksi. Ja sam tokom 15-godišnje karijere sve to što podučavam iskusila u praksi i probala. Učila sam na sopstvenim greškama i danas o tome mogu da govorim. Polaznicima upravo najviše prijaju ti primeri iz prakse i kako danas teoriju primeniti u praksi, a da sutra vidimo rezultate.
Šta tačno radite sa zaposlenima u kompanijama?
– Najčešće dođu zbog loše komunikacije u kompaniji iz koje svašta može da se izrodi. Zato sa treningom krećemo od veštine komunikacije, kako ko komunicira, šta su čije potrebe, pa idemo dalje. Dosta radim na temi stres menadžmenta, odnosno kako njime upravljati. Velika je potreba za treninzima o promenama, jer ljudi imaju otpor prema njima, beže od promena. Zbog korone smo suočeni sa promenama, a nemamo gde od njih da pobegnemo. Ti treninzi su u 2020. najviše traženi, dok su oni na visokim menadžerskim pozicijama najčešće tražili kako napraviti balans između poslovnog i privatnog života. Neki fokus stave na karijeru, zapostave zdravlje i porodicu, pa je kod top menadžmenta izražena potreba da dobiju alate za balansiranje u svim segmentima života.
Da kažemo, u najkraćem čuvate im i zdravlje i posao?
– Tako je. Mi smo spoj naših misli, emocija i fiziologije, odnosno tela. Šta god od toga trpi, odražava se na naše psihofizičko zdravlje. Zato se u radu bavim celovitim pristupom, što podrazumeva ne samo nauku, ne samo teoriju po definiciji, već kako da to primenimo i integrišemo u svim aspektima našeg života. Tek-tada možemo biti u balansu.
Da li vam se polaznici javljaju posle završene edukacije?
– Osim u Beogradu i Srbiji radila sam širom regiona u gradovima Crne Gore, BiH, išla sam u Beč. Puno njih se javi da kaže šta su sve postigli, a ima i onih koji se vraćaju na nove treninge. Sada imam grupu ljudi koji traže da im javim kad organizujem nove treninge. Svesni su da je lični razvoj jedan proces, a ne ono završio sam fakultet, uzeo diplomu i gotovo je. Moram da istaknem da ako se ne posvetimo ličnom napretku, krene stagnacija, a sa njom i nezadovoljstvo.
Možete li da nam date primere iz vaše prakse?
– Mlada žena, vlasnica kompanije, koja se bavi digitalnim marketingom i nagrađivana je na međunarodnim takmičenjima, trebalo je da ide u Zagreb da održi prezentaciju pred masom ljudi. Ima paničan strah od javnog nastupa, do te mere da kad treba da govori, vrti joj se u glavi i hoće da padne u nesvest. S njom sam radila pripremu za javni nastup. Sastale smo se četiri-pet puta u mesec dana da radimo na jačanju samopouzdanja i drugim veštinama javnog nastupa. Obradovalo me je kad mi je posle prezentacije poslala poruku da je bila odlična, oslobođena stega… Gomila je primera ostvarenih ciljeva. Ima onih koji se vraćaju zbog novih tema, promene posla ili bi da u istoj firmi napreduju. Imam klijentkinju sa kojom sam radila na napredovanju u kompaniji i postigla je taj cilj. Posle tri godine se javila, jer opet hoće poziciju više u kompaniji.
Naveli ste primere žena. Da li vam se one više javljaju od muškaraca?
– Kada je reč o biznisu, najviše je muškaraca, a da li zbog ega ili nečeg drugog oni se ne osećaju dobro ako se otvaraju pred drugima govoreći da im treba podrška. Tako je u individualnom radu više muškaraca,
pogotovu biznismena. Što se tiče grupnih, otvorenih treninga, 80 odsto su žene. Neverovatno koliko su one u većoj potrebi za radom na sebi, što je i logično, jer one više pričaju, otvorenije su i to im je u prirodi.
Da li radite i onlajn putem?
– Da, za ovaj posao inače ne postoje granice, a pogotovo u prethodnih godinu dana kad je korona sve prebacila u onlajn rad, čak i one koji nisu voleli takvu vrstu komunikacije i saradnje i rada. Onlajn je sada postao uobičajeni način rada.
Treninzi i u dijaspori
Da li držite treninge u inostranstvu i sa našom dijasporom?
– Pored otvorenih treninga koje sam držala u Beču, tamo sam stekla poznanstva i održavam te kontakte. Imala sam prilike da radim u Nemačkoj, jer radim u nemačkoj kompaniji, pa je bilo dosta interakcija i susreta. Više klijenata sam imala iz Engleske gde sam godinu dana provela u radu na jednom projektu, obučavajući direktore velike multinacionalne kompanije. A svi zainteresovani mogu da se jave na imejl blecicivanaŽgmail.com .
Nema laži ni prevare
Šta je najveći pokazatelj vašeg uspeha sa ljudima?
– Najveći pokazatelj uspeha je što radim na tome da ljudi naprave promenu na bolje. Zato je koučing kao proces vrlo jednostavan i merljiv, jer na početku imate temu i cilj i, nema laži ni prevare, jer klijent dođe ili ne do cilja. Pokazatelj uspeha procesa je da je klijent ostvario cilj postavljen na početku naše saradnje.
Pomoć kompanijama
Radite li još neke vrste treninga?
– Predavač sam u Mokrogorskoj školi menadžmenta, a radim različite treninge u kompanijama iz oblasti liderstva. Odnosno, šta god je potreba kompanije, a tiče se upravljanja ljudima i sa fokusom na
ljudima, komunikaciji, motivaciji, timskoj saradnji, organizaciji sastanaka, delegiranju i osnovnim menadžerskim funkcijama. Te treninge pravim u zavisnosti od potreba. Kompanije mogu da me kontaktiraju, a preporuka je moje kompanijsko iskustvo na vodećim pozicijama.
Klijenti najbolja preporuka
Na koji način najčešće ljudi saznaju za vas?
– Verujem da dođu baš kod trenera koji može da im odgovori na njihovu potrebu. Pokazalo se da su moji klijenti najbolja preporuka, za ono što radim, jer se najčešće novi polaznici treninga javljaju po preporuci. Smatram da nema boljeg načina da onaj ko je postigao cilj, unapredio veštinu, nekome to ispriča ili, što je najčešće, okruženje primeti da ima pozitivniji stav, da se pokreće unapred, da je unapredio komunikaciju i postiže uspeh. Pitaju kako je uspeo, saznaju razlog, pa dolaze kod mene.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
