Internet kao heroin

Situacija nastala u prethodnih godinu dana od kada traje pandemija koronavirusa je vrlo stresogena, a u takvoj situaciji ljudi imaju biološke mehanizme koji im omogućavaju da prebrode taj stres. To su takozvani hormoni stresa.

Kad prođe stres, naglo padaju ti hormoni, a posle toga se otvara vrlo širok spektar zavisnosti. Kod žena to će biti sedativi, alkohol kod muškaraca, droge kod mlađe populacije i internet kod dece. Nažalost, za svakoga po nešto, kaže u razgovoru za „Vesti“ prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar, porodični psihoterapeut i načelnik Klinike za bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

Da li se u vreme korone povećao ili smanjio broj zavisnika od alkohola, kocke, opijata?

– Možemo da kažemo da je broj standardan, ali prvo moramo da razlikujemo dve stvari -rva je zavisnost, a druga zloupotreba. Da pojasnim, zloupotreba je kad neko popije par pića i sedne za volan, kad ode u kockarnicu i prokocka celu platu ili kad uzme drogu i potuče se sa nekim. S druge strane, zavisnost je nešto drugo i ima svoje karakteristike. Naime, potreban je izvestan period da bi se razvila. Ono što se sada može reći jeste da je zloupotreba alkohola enormno porasla i neke države u svetu su zabranile ili ograničile prodaju alkohola upravo zbog toga što je došlo do povećanja socijalnih problema, kriminalnog ponašanja, nasilja u porodici pod dejstvom alkohola u ovoj stresogenoj situaciji. Zloupotreba je enormno porasla, a zavisnost nas tek očekuje kada se završi ova priča. Zavisnost od alkohola je vrlo opasna – kod nas je najmlađi pacijent imao 12, a najstariji 84 godine.

Celo društvo je u prethodnih godinu dana ušlo u tzv. prisilnu digitalizaciju. Koliko je to povećalo ionako veliku zavisnost od interneta?

– Vrlo mnogo, i to ne samo zavisnost od interneta. Sada se situacija razvija u nekoliko pravaca. Moram malo ironično da primetim da ćemo zbog ove prisline digitalizacije imati mnogo posledica u svim segmentima društva. Počev od toga da deca sve do polaska u školu neće moći da izgovaraju glasove. Smatra se da čak 60 odsto mališana ne izgovara pravilno glasove, imaju lošu socijalizaciju upravo zbog toga što su previše pred tabletima i računarima.

Čemu to vodi?

– U celoj ovoj priči povodom kovida svi smo pod povećanim stresom i upućeni smo na virtuelni svet i internet. Starija populacija će teško izaći iz sfere virtuelnog i kod njih može da se javi depresija, dok deca neće imati priliku da sebe razviju u realnom svetu jer su odmalena prikovana za virtuelni svet. To kažem iz iskustva jer Institut ima i Kliniku za decu i omladinu, a mi na Klinici za bolesti zavisnosti imamo jedinstvenu dnevnu bolnicu za decu i omladinu sa zavisnicima od 12 do 18 godina.

Da li se povećava broj mladih zavisnika?

– Povećava se broj mladih pacijenata. Ima sve više dece koji završavajući osmogodišnju školu ne žele više da idu u školu iz prostog razloga da bi po ceo dan bili na internetu. Mislim da je ovo što se sada dešava medveđa usluga generacijama koje dolaze jer im se ne dozvoljava da postanu ljudi i iskuse život u realnosti. Stalno će biti zarobljenici virtuelnog sveta. Ne želim ni da komentarišem kvalitet onlajn nastave.

Koliko je zavisnost od interneta velika?

– Smatram da je zavisnost od interneta i onlajn video igara problem budućnosti. Nažalost, nije klasifikovana i u ovom trenutku u klasifikaciji SZO postoji jedino zavisnost od onlajn video igara kao nova kategorija koja treba u potpunosti da zaživi od 2022. godine.

Ali to je samo deo problema?

– Zavisnost od onlajn video igara je samo jedna mala kategorija koja je vrlo zastupljena kod dece i mlađih adolescenata. Gde je tu zavisnost od društvenih mreža, od četovanja preko interneta, od skidanja sadržaja s interneta, kupovine preko interneta, kockanja preko interneta do seksualnih sadržaja preko interneta. To je čitav spektar zavisnosti koje trenutno ne postoje, a postavlja se pitanje da li će ikad postajati.

Zbog čega?

– Nažalost, svi smo mi zarobljenici činjenice da su mnoge države rukovodeći se za profitom zanemarile dobrobit svojih građana i ponudile im jednu izuzetno dobru igračku, ali strašno opasnu, a to je internet. Ako takvu igračku nudite bez dobre prevencije, to se mora obiti o glavu.

Ali nema dileme da izaziva veliku zavisnost?

– Internet se može meriti s heronskom zavisnošću. To je adiktivnost, sposobnost da se neko navuče na neko ponašanje ili supstancu. Na heroin se ljudi navuku posle jednog ili dva uzimanja. Virtuelni svet o kome govorimo ima adiktivnost heroina. To znači da je nešto toliko prijatno i lepo da je nemoguće odupreti se tome. To je fantastična situacija, to je svet u kome nema bola, imate mogućnost da budete šta god želite. Imate mogućnost da ispoljavate sve potrebe koje želite, ali ne u realnosti nego u virtuelnom svetu.

Društvo nezrelih ljudi

Kakvo društvo zapravo postajemo?

– Postajemo društvo nezrelih ljudi i to ne preko noći, to je tendencija prethodnih 30-40 godina. Kolege to zovu moralnim vakuumom. To ne bih nazvao moralnim vakummom jer on podrazumeva da nemate sistem vrednosti, već da postoji praznina. Danas imamo sistem vrednosti, ali za razliku od klasičnog gde su na prvom mestu bili humanost, čovekoljublje, milosrđe, pomoć drugima, saosećajnost, sada je na prvom mestu važno biti bogat po svaku cenu, biti stalno mlad , imati moć, uživati.To je sistem vrednosti okrenut naglavačke, a s takvim sistemom vrednosti mi stvaramo ljude koji će jednostavno proći na ulici pored nekoga koga ubijaju i jednostavno neće regovati jer se to njih ne tiče.

Osakaćena generacija

– Imamo generaciju malih careva, mališana koji su egoistični i po definiciji nisu skloni empatiji. Imamo generaciju koja je neempatična, koja gleda samo sebe i koja se vodi geslom: Gazi preko mrtvih do cilja. Žao mi je što smo kao kulturološki empatičan narod napravili generaciju dece koja je na neki način osakaćena i to će se vrlo teško popraviti – ističe dr Mladenović.

Vrhunska ustanova

– Institut za mentalno zdravlje je vrhunska ustanova i ono što uvek kažem da ljudi dolaze ovde kada niko nigde više ne može da im pomogne. Mi imamo specijalizovane programe koji su jedinstveni na nivou Srbije, Italijani su na primer tražili naše programe za kocku. Institut je kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za jugoistočnu Evropu, sedište je brojnih nacionalnih komisija za Srbiju, između ostalih ja sam na čelu Nacionalne komisije za alkoholizam – navodi dr Mladenović.