Svaki kamen istorija

U čuvenoj Deževskoj dolini kod Novog Pazara, gde je rođen Sveti Sava i gde je njegov otac Stefan Nemanja osnovao i učvrstio prvu srpsku državu, arheolozi ništa nisu radili decenijama, na žalost, ne rade ni danas, jer je para za ove svrhe malo, pa po mnogima najznačajniji deo srpske istorije do daljeg ostaje – neistražen, zaboravljen i sakriven od javnosti.

– Ovde je svaki kamen istorija, hodamo po zemlji kojom su gazili Stefan Nemanja, Sveti Sava, Dušan Silni, kraljevi Milutin i Dragutin i još mnogi srpski velikani, a ništa ne činimo da se Nemanjina i Savina postojbina istraži i bolje prezentuje, da dobije mesto i značaj koji zaslužuje, da postane mesto srpskog hodočašća, da ovamo dolaze turisti i đaci, da ovde uče o svojim korenima i duhovno se obnavljaju – kaže Prvoslav Senović, domaćin iz Deževe.

Crkva u korovu

Profesor Mirko Popovac dodaje da je poznati srednjovekovni biograf Domentijan-Hilendarac u „Žitiju Sveti Sava“ i drugim svojim delima tvrdi da je Stefan Nemanja u Deževskoj dolini, podno Đurđevih stupova, nedaleko od Petrove crkve, učenom i talentovanom sinu Rastku sagradio reprezentativnu palatu u kojoj je njegov najmlađi naslednik, kasnije Sveti Sava, uz poslugu i najumnije ljude tog vremena, mogao da uči i da se sprema za veliku misiju kojom je za svagda zadužio pravoslavlje i srpski narod.

– Na žalost, arheolozi „nisu imali“ para, sluha, a ni volje za potrebna iskopavanja, pa je Nemanjina palata još pod zemljom, a Nemanjina čuvena česma, Saborna crkva i Savina rodna kuća su u korovu.

Palata je slučajno pronađena 1983. godine nakon što su meštani, dok su orali zapuštenu njivu, traktorom iskopali velike i vredne mermerne ploče i druge dragocene ostatke. I umesto da najbolji arheolozi odmah pohitaju u ovaj kraj, urede lokalitet i konzerviraju ga, dozvoljeno je da se sve razbaca, polomi i ponovo zaraste u korov – ističe profesor Popovac koji živi samo pedesetak metara od ostataka Nemanjine Saborne crkve i još neotkrivene reprezentativne palate.

U Deževi je 1282. godine održan čuveni Deževski sabor na kome je kralj Dragutin dobrovoljno predao presto svom bratu, kasnije moćnom kralju i ktitoru Milutinu. Na mestu gde se odigrao ovaj istorijski događaj nema gotovo nikakvog obeležja, a malo dalje, u zaseoku Miščići, gde je Stefan Nemanja, vraćajući se iz Studenice, prvi put prihvatio na ruke sina Rastka tepajući mu „Miščiću moj, mišče moje“ i gde se nalazila rodna kuća Svetog Save, sve do nedavno bio je korov. Angažovanjem Crkve, postavljen je metalni krst oko koga se meštani skupljaju na Savindan svake godine.

Izvor vere

– Šta bi državu koštalo da ovde izgradi bar spomen-sobu ili manji memorijalni centar gde bi se mladi na izvoru napajali svojom verom, kulturom i tradicijom, dolazili bi i turisti iz celog sveta – dodaje profesor Popovac.

Predsednik Udruženja „Ras“ u Novom Pazaru dr Dobrosav Nikodinović koji je još pre desetak godina u Deževi pokrenuo duhovno-kulturnu manifestaciju „Nemanjin deževski sabor“ ističe da je neverovatno koliko malo brinemo o svojim korenima i svojoj istoriji.

– U Deževskoj dolini je „sve počelo“, ovde su ispisivane najsvetlije stranice srpske istorije, a ceo kraj je zapostavljen i neistražen. Kad bi se samo malo zakopalo i ozbiljnije pristupilo istraživanjima, ko zna do kakvih bi sve saznanja došli – kaže Nikodinović i dodaje:

– Nažalost, iako nam je za ponos i poštovanje, o našoj prošlosti i istoriji često govorimo tiho i stidljivo, kao da se bojimo da se nekome ne zamerimo.

Nadaju se pomoći države

Žitelji Deževske doline uglavnom ističu da pozdravljaju podizanje monumentalnog spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, ali i da žale što država više ne ulaže u spomenike koje su Nemanja i njegovi potomci ostavili u Raškoj oblasti.

– Nadamo se da Nemanja nije „otišao“ iz ovih krajeva i da država neće zaboraviti svoju postojbinu. Radujemo se i Hramu Svetog Save koji duže od decenije gradimo ovde u Deževi, nadamo se da će nam država pomoći da ga konačno završimo – naglašava Popovac.

Biseri pod zaštitom Uneska

Duže od dve decenije bratstvo manastira Sopoćani, svetskog kulturnog dobra pod zaštitom Uneska, čeka pomoć države za obnovu (restauraciju) trpezarije i konaka kralja Stefana Uroša (1243-1276), trećeg sina Stefana Prvovenčanog i ktitora ove svetinje, poznate po prelepim freskama kojima se divi ceo svet. Iguman Sopoćana, otac Teokist veruje da će Ministarstvo za kulturu konačno naći novca i za svoju istoriju i postojbinu. Ozbiljna ulaganja zahtevaju i Petrova crkva, Đurđevi stupovi i Stari Ras, koji su takođe pod zaštitom Uneska. I manastir tajnoviti Crna reka, doskoro najveća duhovna škola SPC, prokišnjava i traži hitnu obnovu.

Nemanjina bista i dalje nepoželjna

Udruženje Ras deceniju i po pokušava da u centru Novog Pazara, nedaleko od gradske skupštine, postavi bistu osnivaču prve srpske države Stefanu Nemanji, autora, poznatog vajara, Kolje Milunovića, ali gradske vlasti to ne dozvoljavaju. Bista je dugo bila u trezoru jedne banke u ovom gradu, a sada čami u jednom privatnom podrumu.