Srpski meteorolozi otkrivaju kad stiže novi ledeni talas i da li nas čeka tropsko leto

Srpski meteorolozi Đorđe Đurić, Nedeljko Todorović i Marko Čubrilo dali su svoje prognoze kakva nas zima čeka, kao i da li ćemo imati dugo i vrelo leto.

– Pred nama je svakako hladniji deo zime, koji je počeo od 8. januara, i potrajaće barem negde do 21. ovog meseca. U ovom periodu biće prosečno hladno uz čestu pojavu snega, te se snežni pokrivač očekuje u većem delu nizija Srbije. Dnevni maksimumi često će biti malo ispod nule, dok će u najhladnijim jutrima ponegde biti i ispod -10 stepeni, posebno oko 13. januara – najavljuje profesor geografije iz Novog Sada i veliki zaljubljenik u meteorologiju Marko Čubrilo.

Oko 20. januara opet je moguć topliji period, da bi ga brzo smenilo novo zahlađenje posle 25. januara.

– Generalno, ostatak zime bi nam doneo relativno česte padavine, znatno češću pojavu snega nego do sada, dok posle ovog januarskog hladnog talasa postoji određena verovatnoća za još jedan dosta hladan interval od 3. do 18. februara, kada bi uz sneg mogao uslediti i period nešto jačih jutarnjih mrazeva, ponegde sa temperaturom i do -15, uz dnevne maksimume ispod nule – kaže Čubrilo.

Osvrćući se na prethodnu zimu, Đurić kaže da je bila relativno topla, i da je bilo “ozbiljnog nedostatka snega u nižim delovima”, naime, samo dva dana je prestonica bila pod snežnim pokrivačem.

– Sada ulazimo u period s primerenijim temperaturama za januar i treba očekivati kasnije malo hladnije talase i sneg i u nižim delovima. To ne znači da ćemo konstantno imati sneg, što i nije odlika naše klime. Kod nas zimi više pada kiša nego sneg u nižim delovima i uvek bude nekoliko hladnih talasa sa snegom – objašnjava Đurić.

On dodaje kako su poslednjih 10-15 godina temperature u Srbiji iznad proseka. Konkretno za Beograd, temperature su u poslednjih 30 godina, u odnosu na period od 1961. do 1990, više čak za stepen i po, što je, potvrđuje Đurić, “ozbiljna vrednost”.

Proleće

– Od marta su podaci koji se koriste za prognozu veoma nepouzdani i više se ne može govoriti o detaljnim odlikama vremena, već više o trendu koji je trenutno najizgledniji – kaže Marko Čubrilo.

– Uzimajući sve trenutno dostupne faktore, kako atmosferske tako i okeanske, što se tiče proleća i leta koji su pred nama, zasad sve upućuje na to da bi prolećni period trebalo da bude nešto suvlji i malo topliji od proseka. Sam početak proleća, mart, još bi mogao doneti koji kasni prodor hladnoće, posebno u prvom delu meseca. Za razliku od marta prošle godine, u drugom delu predstojećeg marta trenutno se ne očekuje neko jače zahlađenje – ističe Čubrilo.

Sredina proleća, tačnije april, doneće vremenske uslove slične proteklom aprilu: biće relativno toplo i suvo, dok bi maj verovatno doneo malo toplije, ali i vlažnije vreme uz čestu pojavu kiše i grmljavinskih pljuskova.

Leto i jesen

Leto svima sada izgleda jako daleko, a tako je i sa meteorološke tačke gledišta. Ipak, trenutno dostupan prognostički materijal sugeriše da bi leto 2021. u velikoj meri moglo biti slično letu 2020.

– To znači da se ponovo ne očekuju neki dugotrajni talasi velikih vrućina, posebno ne u junu i avgustu, dok bi u julu postojali najbolji uslovi da se spoji i oko desetak dana vrlo toplog vremena s maksimumima preko 33 stepena -najavljuje Čubrilo.

Ovo znači, objašnjava on, da bi najveći deo leta bio dosta sparan, ali i nestabilan uz česte pljuskove, posebno u junu, koji je u proseku i najkišovitiji mesec u godini.

– Prošlog leta smo imali normalne ili malo više temperature za jul i avgust, ali su bile česte kiše i nismo mogli da dišemo. Odlika naše klime je takva da imamo najviše padavina tokom maja i juna – kaže Đurić.

Što se jeseni tiče, zasad prve indicije idu ka signalu da će ovo godišnje doba biti prosečno toplo.

Padavine

Padavinski gledano, 2021. bi trebalo da bude nešto povoljnija, kaže Čubrilo, posebno kada je zima u pitanju.

– Nakon zime bogate padavinama verovatno bi došlo relativno suvo proleće, dok letnji meseci postaju jako složeni za procenu količine padavina jer one tada postaju lokalne i na malom prostoru se javljaju velike razlike. Generalno gledano, maj i jun, dva meseca koja su jako bitna za poljoprivredu, trebalo bi da donesu padavine oko proseka, tako da se duži sušni period ne očekuje – kaže Čubrilo.

Efekat La Ninje

Globalno 2021. bi trebalo da bude nešto hladnija i prijatnija od prethodne. Đurić objašnjava da je razlog tome efekat La ninje.

– La ninja je fenomen okeanske atmosfere koji je karakterističan za centralni i istočni deo tropskog pojasa Pacifika. Predstavlja klimatski fenomen prirodnog hlađenja Tihog okeana i obično dolazi posle fenomena El ninjo koji ima suprotan efekat. Najčešće traje tri do sedam godina. Normalna situacija je da u predelu Južne Amerike, gde su Peru i Čile, imamo hladne morske struje. Na suprotnoj strani Pacifika, gde su Australija i Filipini, tu je topla voda i imamo konstantno monsunske pljuskove. Ove godine će La ninja biti još pozitivnija, to će ublažiti zagrevanje na globalnom nivou. I ova 2021. će biti jako topla, ali za nijansu prijatnija nego prethodna – objašnjava Đurić.

Ipak, kako zaključuje Čubrilo, treba imati na umu da je svaka prognoza na period duži od nedelju dana podložna promenama i da bilo koja duža prognoza, a svakako sezonska ili godišnja, više služe kao orijentaciona.

Todorović: Do deset dana sa 35 i više stepeni

Predstojeća zima mogla bi da bude hladnija i sa više snega od prošlogodišnje, ali nas zato očekuje i leto sa više dana sa temperaturama vidišm od 35 stepeni, tvrdi naš poznati meteorolog Nedeljko Todorović iz RHMZ.

– Predstojeća zima trebalo bi da bude srednje blaga. Bilo bi više snega i snežnog pokrivača u odnosu na prošlu, koja je bila skromna i po hladnoći i po snežnom pokrivaču – rekao je Nedeljko Todorović.

Kako kaže, blaga zima ne prethodi toplom letu, ne može sa sigurnošću da se tvrdi da je to povezano.

– Proračuni i kriva ponovljivosti toplih leta govore da bi naredno leto imalo veći broj dana s temperaturom iznad 35 stepeni, u odnosu na prošlo kada smo imali dva do tri dana sa preko 35 stepeni. Sada bismo mogli da imamo između sedam i deset takvih dana.

Todorović je naveo i da se epidemija virusa korona dodatno iskomplikovala zbog toga što je sunce u poslednjih godinu dana bilo na minimumu sunčeve aktivnosti.

– To znači da je i UV zračenje vrlo malo. Sad ulazimo u jedan novi ciklus sunčevog zračenja i verovatno je da se na proleće i na leto poveća i UV zračenje, paralelno s time biće i više sunčanih dana. Posmatrajući aktivnost sunca, od marta i aprila trebalo bi da se dogodi određena vrsta dezinfekcije UV zracima – tvrdi Todorović.