Čuvajte se do proleća

Korona virus je zarazio više od 50 miliona ljudi širom planete i usmrtio skoro 1,3 miliona. Pritom ne posustaje već nadire, a novi talas je uveo Evropu u haos gde je blizu 13 miliona zaraženih i više od 300.000 umrlih. Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija i Rusija beleže stotine mrtvih dnevno, a Balkan obara sopstvene rekorde. Dok COVID-19 hara, saznanja i teorije o njemu „padaju u vodu“, a naučnici ni posle skoro godinu dana od kada se pojavio u Kini nisu došli do leka. Neke svetske kompanije najavljuju vakcinu početkom iduće godine.

Dnevni porast je neverovatan, ali kako kaže za „Vesti“ kardiolog dr Nada Macura, nekadašnja portparolka beogradske Hitne pomoći, to je i logično jer hladno vreme koje je stiglo inače donosi brojne virusne infekcije. Tako je i zastupljenost novog virusa iz porodice korona, među populacijom, sve veća.

Nevidljivi neprijatelj

– Virus korone je za razliku od sezonskog gripa bio prisutan i tokom leta, ali bilo je lakše sačuvati se, pošto smo uglavnom bili na otvorenom, pa se nije toliko širio među populacijom. Sada su ljudi u kući i kancelariji, a u zatvorenom prostoru gde ne možete uvek ni rastojanje da održite, porast je očekivan – kaže, uz napomenu da je zato uvedena mera da ne treba da bude više od pet ljudi na okupu u prostorijama.

Spas su vakcine, a do njihove pojave sve će se, prema rečima Macure, svoditi na jednostavne poznate metode odbrane od virusa, kao što su nošenje zaštitnih maski, distanca i higijena, odnosno obavezno pranje ruku kao najprljavijeg dela tela. Uz to, i često provetravanje prostora u kome boravimo i njegovo redovno čišćenje. Naša sagovornica savetuje i da ne ulazimo s cipelama u kuću ili da ih dobro denzifikujemo jer, prema nekim tumačenjima, virus koji zaražena osoba emituje u vazduh pričom ili kašljem i kijanjem pada na zemlju.

Ističe da kada bi te mere stanovništvo striktno poštovalo, uključujući i samoizolaciju onih koji su pozitivni na virus, broj obolelih ne bi svakodnevno eksplodirao u brojkama.

– Zaštita je veoma važna jer se kovid, kako su utvrdili naučnici, prenosi vazduhom, kapljičnim putem i kao moćan, mali i nevidljivi neprijatelj traži ćeliju u koju će ući da bi preživeo. Najlakše mu je da prodre putem usta, nosa i očiju – upozorava doktorka.

Ona navodi da kada ovaj virus dospe u organizam, kreće bol u mišićima i temperatura koja se podiže da bi čovek savladao bolest, pa potom obično nastupa suvi kašalj. Naglašava da se ukoliko ovakvo stanje ne prolazi ili se pogoršava treba javiti lekaru, jer ako bolest duže potraje, COVID-19
napada pluća i bubrege, ali i druge organe.

Blagotvorni aspirin

Da bi se smanjile šanse za bolest, potrebno je podići imunitet, a za njegovo jačanje su, prema rečima ove doktorke, vrlo važni vitamini.

– Važno je da se pije dosta tečnosti i unose vitamini D i C, ali se trudite da se vitamini ne budu samo u tabletama, već i iz voća i povrća. Recimo, možete uzimati dosta limuna, jer on alkalizuje organizam, pa čaja, najbolje od nane i kamilice, aspirin je dobar zbog cirkulacije i treba ga imati u svojoj maloj kućnoj apoteci uz vitamine – savetuje doktorka Macura, ukazujući da je korisno iskoristiti svaki sunčani period dana za šetnju, makar pola sata, radi dobijanja vitamina D tim putem.

Ona je navela i dobrobiti probiotika koji jačaju odbrambenu moć creva vrlo važnih za zdravlje našeg organizma, a ne treba, kaže, zaboraviti ni na ulogu krvnih zrnaca u jačanju otpornosti organizma na virulencije.

Doktorka je optimista kada je reč o životnom veku opakog virusa.

– Verujem da će brzo biti vakcine kao i za sezonski grip i da će se u martu, aprilu iduće godine ovom virusu stati na put. Odnosno da će COVID-19
uz pomoć vakcinisanja stanovništva nestati, poput španske groznice koja je pre jednog veka odnela mnogo života – zaključila je dr Nada Macura, dodajući da bi onaj ko zaustavi virus trebalo da dobije Nobelovu nagradu.

Rizične grupe

Nada Macura kaže da svi treba da vode računa o svom zdravlju, ali naročito stariji koji su u većoj opasnosti.

– Posle navršenih 50 godina života se polako ulazi u starost koja akumulira bolesti, pa osoba obično ima neke bolesti poput srčanih, visokog pritiska i šećera i zato se teže odupire virusu – rekla je Macura.

Simptomi utvrđuju bolest

Severnoj polulopti se bliži sezonski grip, pa su naučnici u Južnoj Karolini na uzorku od 55.000 ljudi utvrđivali simptome dva virusa.

– COVID-19 kreće s temperaturom, sledi kašalj, bol u glavi i mišićima i velika malaksalost, kod nekih povraćanje i dijareja, a ima i onih kojima je prvi simptom gubitak ukusa i mirisa. Grip počinje kašljem, pre temperature, mada ta bolest ide naglo, pa su gotovo istovremeni kašalj, temperatura i bol u leđima – objasnili su uz napomenu da se prehlade razlikuju od ova dva virusa jer počinju kijanjem i zapušenjem nosa.