Od garaže do imperije

Dragoljub Radulović (50) iz Kragujevca dokaz je da je moguće ostvariti srpski san i da je moguće ni iz čega napraviti imperiju. Naravno, za to su potrebne ideje, jaka volja i istrajnost, a njegovo „čedo“, Alfa tehniks sa sedištem u Kragujevcu, primer je veoma uspešne moderne kompanije u kojoj je prestiž zaposliti se. Tu se ceni trud, plaća prekovremeni rad i ulaže u usavršavanje kadra, a od plate se može i te kako dobro živeti.

Srdačno dočekani, reporteri „Vesti“ su u Svilajncu obišli proizvodni pogon na 4,5 hektara otvoren pre nepune dve godine i uverili se u sve lepo rečeno u javnosti o kompaniji Alfa tehniks. Od početnih 202 radnika, danas ih je 270. Prosečna bruto plata je 120.000, a najniža neto je 40.000 dinara.

– To je za one koji bi da rade, ali ne znaju tačno šta i nemaju zanat u rukama. Dovoljno je da žele posao, a ovde mogu da nauče zanat ili da ga usavrše, pa da napreduju – počinje priču Dragoljub Radulović, osnivač i generalni direktor kompanije.

Naoružan čeličnim živcima, uz pomoć saradnika stvorio je čelično carstvo – ali bukvalno! Proizvodnja Alfa tehniksa na godišnjem nivou iznosi 20 miliona evra, a 90 odsto proizvodnje namenjeno je izvozu, najviše u Nemačku i Austriju preko inostranih partnera.

Bugati i dalje san

Partnerstvo s nemačkom kompanijom Dur rezultiralo je da Alfa tehniks projektuje i proizvodi zvučno izolovane kabine za skoro sve najpoznatije svetske proizvođače automobila: Mercedes, Lamborgini, Rols rojs, Aston Martin, Jaguar, Nisan, Ford…

– Još Bugati, i ostvario sam dečački san – dodaje naš domaćin uz osmeh.

Zahvaljujući saradnji sa Tisen Krupom, na skoro svim svetskim aerodromima putnici prolaze kroz rotonde (čelični spoj mosta i aviona) projektovane i proizvedene u Svilajncu. I još mnogo toga.

Rodom iz Kragujevca, Dragoljub nije slučajno izabrao Svilajnac za mesto izgradnje nove fabrike. Grad je pružio svu pomoć u otvaranju nove fabrike, kroz plac prolazi železnička pruga, a tu su i nezanemarljive pogodnosti Slobodne trgovinske zone. Na početku obilaska 10.000 kvadrata fabrike, prolazimo kroz moderno opremljene kancelarije i upoznajemo glavnog inženjera Mihajla Markovića, rukovodioca konstrukcije i tehnologije.

– Radimo na vrhunskim računarima s legalnim softverom, tu se ne štedi. Ako nam nešto treba za posao, odmah se nabavlja. Nadam se da ću dočekati penziju ovde – kaže Mihajlo, koji je u kompaniji od osnivanja 2011. godine.

On dodaje da mu, iako je iz Kragujevca, ne pada teško da putuje svaki dan do Svilajnca, baš kao ni radnicima koji dolaze organizovanim prevozom iz Paraćina, Jagodine i Ćuprije.

Nedaleko od Mihajla sede petoro mladih inženjera. Neko je na praksi, a neko, poput Nikole Mikuljevića (23), već radi za Alfa tehniks.

– Javio sam se na oglas pre godinu dana i sada vodim nekoliko projekata, a spremam i master na Mašinskom fakultetu. Radi se mnogo, ali ima od koga da se uči. Zadovoljan sam uslovima i platom, pogotovo što sam početnik – priča Nikola.

Stižemo do proizvodne hale u kojoj varniči na sve strane, a deluje nam poznato. Dragoljub potvrđuje da ne grešimo – njihov pogon koriste kao pokrivalicu za TV priloge na mnogim kanalima.

Rođeni pobednik

Naš domaćin ima jedan veoma bitan ljudski kvalitet: rođeni je lider kod kojeg termin „problem“ ne postoji! U njegovoj glavi to se odmah preimenuje u „izazov“ koji se može rešiti, ali samo, naglašava, uz timski rad menadžera, inženjera i sertifikovanih radnika metalske struke.

– Kvalitet proizvoda, još više ljudi, odvaja nas od konkurencije – ističe generalni direktor koji zna ime svakog svog radnika.

A radnici kažu da ne bi menjali firmu.

Ivan Živković, direktor i suvlasnik, otkriva tajnu: pružaju maksimum da zadrže kvalitetan kadar, ne samo u kompaniji već i u Srbiji. Ulažu mnogo u obuku i usavršavanje, a onda ih čuvaju do penzije, a i kasnije, ko želi, može da ostane na poslu.

– U proizvodnji sam 44 godine, a odavde sam otišao u penziju. Znači mi da radim i radiću dok me zdravlje služi. Direktor navija da to bude bar još pet godina – kaže Zoran Pupovica dok se direktor proizvodnje Dragiša Stevanović nadovezuje da će i on tako kad se penzioniše za manje od mesec dana.

– U mašinskoj industriji sam 36 godina, radio sam u mnogo firmi, ali ova je ubedljivo najbolja. Uzorna kompanija koja zapošljava mlade, ima razumevanja za modernizaciju i ceni iskusne radnike, pa nastoji da ih što duže zadrži – ističe on.

Naš domaćin Dragoljub Radulović nekoliko puta je ponovio slogan kompanije: Firma su ljudi.

– Ako sarađuju, onda ima rezultata. Ako nemaš dobre ljude, nemaš ništa! Odgovorno tvrdim da je ovo visokokvalitetna evropska kompanija po organizacijama i svim standardima s fenomenalnim kadrom. Naravno, ima i onih koji odu preko, misle da je tamo bolje. Poželim im sreću, pomalo s tugom jer znam koliko će tamo raditi, pritom bez zdravstvenog i socijalnog… Mnogi su nam se vratili razočarani, a ja ih primim nazad. Ceo svet sam prošao, mogao sam bilo gde da živim, ali je moj izbor Srbija. Tvrdim da je ovo najlepša zemlja puna potencijala – ističe Radulović uz konstataciju da nigde nema idealnog i da mora stalno da se radi, popravlja gde škripi te „da nije on Real Madrid koji daje idealne uslove“.

– Otvoren sam uvek za ideje, podržavam ih. Nema tu sujete. Daću najbolje što imam, ali moramo zajedno da se borimo za idealno – kaže prvi čovek kompanije koja, ipak, deluje kao Real Madrid.

Direktor u cokulama

Dragoljub nije samo generalni direktor firme već i njen radnik. Kad je gusto uskače u posao, kao na primer u julu i avgustu, kada je izvestan broj radnika bio u preventivnom karantinu. Iz elegantnih cipele bez dileme uskače u cokule i radi u pogonu.

– Radio sam i u Beogradu na izgradnji ograde na Mostu na Adi – kaže pokazujući sebe na fotografiji.

Jedina žena na mašinama

Teško je ne primetiti da su kancelarije pune žena dok je u proizvodnji samo jedna devojka – zavarivačica Marija Nikolić (22), student Mašinskog fakulteta.

– Završila sam kurs za varenje, to mi se sviđa, neću da menjam. A ni firmu, mnogo je volim – kaže Marija, a njen brat, stariji po godinama, ali mlađi po stažu u firmi dobacuje: „Pa, kad je svi gledaju kao sestru i čuvaju ko malo vode na dlanu.“

– U Alfa tehniksu porodica je nešto što se visoko vrednuje, a rađanje dece podstiče. Radujemo se svakom detetu, jer je to budućnost Srbije – ističe Dragoljub.

Dijasporo, vrati se u Srbiju!

Prvi čovek Alfa tehniksa pozvao je školovane ljude (mašinske inženjere, bravare, CNC operatere, električare, zavarivače) da se vrate u Srbiju.

– Korona je naštetila mnogim svetskim firmama. Ljudi, ako se dvoumite, vratite se u našu zemlju! Imate gde da zaradite više nego dovoljno za pristojan život u Srbiji. Ili napravite nešto, ne kuće, već nešto konkretno za sebe i za državu. Vratite zemlji koja vam je dala besplatno školovanje i lečenje. Neće biti lako, ali vredi – poručio je Radulović.

Prvi put država ovoliko gradi

Osim velike zahvalnosti Predragu Milanoviću, predsedniku opštine Svilajnac „koji je prepoznao kvalitet i lepo ih primio“, Radulović ističe i pomoć države koja je uložila 600.000 evra za zapošljavanje, a deo su i državnog projekta Prva plata.

– Ova vlast je mnogo učinila za srpsku privredu, pomoć tokom korona krize je neverovatna. Gde god da pogledaš nešto grade, dovode investitore, a kako bude rasla privreda, tako će i sve ostalo da raste. Za privredu nikad nije bilo bolje nego sad – tvrdi ovaj biznismen naglašavajući da nema veze s vlašću i da nikada nije bio „član partije“.

Direktori kompanije najavljuju da im je u planu da do sredine sledeće godine podignu bravarsko-zavarivački pogon na 4.000 kvadratnih metara, da broj zaposlenih bude 350, da godišnja proizvodnja skoči za 30 odsto a zajedno s njom i plate zaposlenih. U pregovorima su za saradnju, između ostalih, sa Bombardierom, vodećim svetskim proizvođačem aviona i vozova.

Naslediće ko zasluži

Radulović iz srećnog braka s Marijanom („ljubav mog života“), koja takođe radi u firmi, ima ćerku Mariju (20) koja je druga godina na FON-u u Beogradu. Uz ćerku odmah spominje sestrića Uroša (23), koga je otac napustio, a Dragoljub školovao i brinuo o njemu.

– Firmu će naslediti ne neko po krvnom srodstvu, već onaj ko zasluži i pokaže želju i interesovanje! Ništa od ovoga nije moje, samo je moje srce – kaže Dragoljub.

Pomažu, a kriju

Kao društveno odgovorna kompanija, pomažu kad god su u prilici. Tako su devojčici iz siromašne porodice, koja „anđeoski svira violinu“, nedavno poklonili laptop, pomogli školi u Despotovcu, školi i fakultetu u Kragujevcu…

– Sreća je kad poklanjaš, bez obzira na materijalnu vrednost poklona, od žvake pa nadalje. Letim kad vidim osmeh na dečjim licima zbog našeg poklona. Stalno pomažemo gde možemo, ali nemojte to da pišete da ne ispadne da se hvalimo – kaže Dragoljub, kojem nismo ispunili želju, jer mislimo da treba da se zna, a i da budu primer drugim kompanijama.

Krenuli od nule

Dragoljub je stao na četvrtoj godini Pravnog fakulteta, potom stekao zvanje višeg košarkaškog trenera (i sam je dugo igrao košarku) čime se šest godina bavio do 2001. Bilo je to iskustvo koje mu je mnogo značilo u privatnom biznisu.

– Desilo se da je SD Radnički zapao u krizu. Nije bilo plate, pozajmljivao sam novac, pa vraćao… Onda je legla plata, koju je pojela kursna razlika. I tu sam pukao! Sišao sam u kafanu, častio prisutne za sve pare i dao obećanje – baviću se metalom, za četiri godine biću najbolji u SFRJ, a za dodatnih četiri u jugoistočnoj Evropi. Pogrešio sam u proceni, već za prve četiri sam bio najbolji u ovom delu Evrope – kaže samouvereno i s razlogom.

Ništa nije znao o tom poslu, nastavlja priču, ali čitao je mnogo, „krao“ znanje najviše od majstora Branka Perovića. Zagrizao je i zajedno sa suprugom napravio imperiju.

– Počeli smo od nule, u maloj garaži, Marijana, još šestoro inženjera i majstora i ja. Mic po mic, mali poslovi i došla je prva kabina u Fijatu, Bog nas je pogledao. Posle su se poslovi samo ređali – prisetio se Radulović.

Prvak zavarivanja vodi školu

Ko hoće da nauči zavarivački zanat, može da ga nauči ili usavrši u školi u okviru kompanije. Tajne zanata polaznicima otkriva Dušan (24), prvak Srbije i treći u svetu u zavarivanju. Završio je Politehničku školu u Kragujevcu, a onda u kompaniji naučio i usavršio zavarivački zanat.

– U atestnom prostoru obučavamo zavarivače, koji već rade u firmi, ali i one sa Biroa, kao i decu iz škole koja su na dualnom obrazovanju.

– Nemam ambiciju da idem u inostranstvo, volim šta i gde radim – kaže Dušan koji već pet i po godina radi u kompaniji.