Kako se sahranjuju preminuli od Covid-19 u Srbiji?

Republika Srbija uvela je preporuke kada je reč o sahranjivanju osoba preminulih od Covid-19 infekcije, ali sprovođenje tih mera razlikuje se od grada do grada.

“Majka mi je preminula 5. aprila, tačno vreme ne znam jer zvanične papire još uvek nismo dobili“, rekao je 16. aprila za Radio Slobodna Evropa (RSE) Norbert Engi iz Subotice, koji je na sahranu svoje majke Marike Engi (62), inače prve osobe preminule od Covid-19 u ovom gradu na krajnjem severu Srbije, čekao četiri dana.

Pravila Ministarstva zdravlja

S obzirom da iz dana u dan u Srbiji raste broj umrlih od Covid-19, pogrebna preduzeća, po nalogu Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, sahrane inficiranih obavljaju u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i merama koje se primenjuju za sahranjivanje lica obolelih od infektivnih bolesti, kažu za RSE u Javno-komunalnom preduzeću (JKP) „Pogrebne usluge“ iz Beograda.

„To znači da se prethodno dezinfikovani posmrtni ostaci prvo smeste u limeni uložak koji se zavari, a nakon toga u drveni sanduk koji se dezinfikuje. Transport preminulih se obavlja specijalizovanim vozilima koja se više puta dezinfikuju pre i nakon transporta“, stoji u pisanom odgovoru JKP „Pogrebne usluge“.

Iz ovog javnog preduzeća navode da porodice preminulih mogu izabrati da li pokojnika žele da kremiraju ili pokopaju, da ne postoje posebno predviđena mesta za sahranjivanje osoba preminulih od Covid-19 i da se sahrane mogu realizovati i u toku perioda ograničenog kretanja uz posebno odobrenje MUP-a Srbije.

„Ako je osoba preminula od posledica bolesti Covid-19, a članovi porodice su u izolaciji, mogu da daju ovlašćenje drugim licima da zakažu i obave sahranu. Za ostale sahrane, postoji ograničenje od 10 osoba koje mogu da prisustvuju svim sahranama, pri čemu je u ispraćajnim kapelama dozvoljeno prisustvo pet osoba, uključujući i sveštenika, a saučešća se izjavljuju bez ulaska u ispraćajne kapele i bliskog fizičkog kontakta“, stoji u odgovoru.

Kako je sahranjena preminula iz Subotice?

Međutim, iako bi ovo pravilo trebalo da važi za teritoriju cele Srbije, iskustvo Norberta Engija govori drugačije. Prema njegovim tvrdnjama, iako je cela porodica Engi posle smrti svoje ukućanke bila u obaveznoj izolaciji, oni su ipak mogli da izađu na groblje i obave sahranu, a pravila su bila drugačija i kad je u pitanju sam tretman tela preminule osobe.

– Dobili smo dozvolu da osam do deset ljudi može da bude na sahrani. I mi smo dobili posebnu dozvolu od epidemiologa da možemo da budemo tamo pod zaštitnim merama. Prvo su rekli da nam treba crna vreća, pa metalni kovčeg koji se zavari, pa tek onda običan kovčeg. Na kraju su rekli da ne treba metalni kovčeg, dosta je samo crni džak pa može u običan kovčeg. Čuo sam od radnika da su rekli da je kovčeg dezinfikovan i može slobodno da se pipne, da ne treba da se plašimo – priča Norbert Engi.

Da je procedura minimalno odstupala od zvanično preporučene, potvrdilo je i samo Pogrebno preduzeće “Funero” iz Subotice, koje je sprovelo sahranu Marike Engi.

„Propise sa preporukama i pravilima sahranjivanja osoba preminulih od Covid-19 smo dobili od subotičke bolnice. Nismo ni u kakvoj komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja ili sa Institutom ‘Batut’. Inače pratimo na internetu i situaciju i ponašanje drugih kolega i ne nedostaje nam informacija. Sve preporuke smo ispoštovali kod ovog slučaja“, stoji u pisanom odgovoru ovog pogrebnog preduzeća.

Kako je sahranjena preminula u Vlasotincima?

Za razliku od porodice Engi, Bratislav Petrović iz Vlasotinca, na jugoistoku zemlje, kome je majka Stanka Petrović (64) od posledica Covid-19 infekcije sahranjena 20. aprila, imao je prilike čak i da identifikuje telo.

– Ona je bila u toj vreći stavljena, to ide u limeni sanduk, pa posle limeni sanduk ide u drveni sanduk. Nismo otvarali ništa, poštovali smo proceduru. U prisustvu najviše deset ljudi je obavljen običaj, odnosno sahrana – priča Petrović za RSE.

Pojedini gradovi, poput Valjeva, Kruševca i Kikinde, doneli su odluke na nivou lokalne samouprave, po kojima će grad snositi troškove sahrana osoba preminulih od posledica zaraze koronavirusom. Slično je uradila i lokalna vlast u Novom Sadu, koja je odlučila da po 100.000 dinara (oko 800 evra) bude isplaćeno porodicama svih žitelja Novog Sada koji su umrli od koronavirusa.

„Živ čovek opasniji od leša“

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za RSE da nema mesta strahu od kovčega gde se nalazi telo osobe preminule od bolesti Covid-19, a odstupanja od stogih pravila prilikom sahranjivanja objašnjava time što je “epidemiološki gledano, živ čovek mnogo opasniji od leša”.

– Živ čovek kija, kašlje, raznosi klice. Jednom kad je umro toga nema. Zakon je strog zato što ne pravi razliku između pojedinih zaraznih bolesti. Ali Covid-19 ne može da se upoređuje sa bolestima poput kuge, antraksa, čiji su prouzrokovači neuporedivo uporniji i stoga opasnji. Ako je čovek umro od takve respiratorne infekcije kao što je Covid-19 ili kao što je grip, onda mogućnost da posmrtni ostaci posluže kao put širenja bolesti, epidemiološki gledano je minimalna. Čak i taj postupak sa nepropustivom kesom može da bude u redu – objasnio je Radovanović.

Kakva je praksa u svetu?

Praksa sahranjivanja osoba preminulih od posledica bolesti Covid-19, umnogome je drugačija u Kini, Španiji i Italiji, zamljama koje su među najteže pogođenim u pandemiji koronavirusa.

Tako na primer u Italiji postoji zabrana ceremonije sahranjivanja, piše BBC. Iako tamošnje zdravstvene vlasti kažu da se virus ne može posmrtno preneti, on na odeći može preživeti nekoliko sati, zbog čega se tela odmah zatvaraju bez mogućnosti ulepšavanja ili presvlačenja. Pogrebne službe ožalošćenima šalju fotografije kovčega ili kremacije kao dokaz o sprovedenoj sahrani, prenosi BBC.

Slična situacija je i u Španiji, gde je, prema izveštaju Telemadrid-a, javnog servisa Madrida, špansko Ministarstvo zdravlja takođe zabranilo pogrebne ceremonije, a zabrana se odnosi na sve one koji su umrli, a ne samo one koji su bili zaraženi koronavirusom, pri čemu oproštaju od preminulog ili na kremaciji mogu prisustvovati najviše tri osobe.

Po ovom pitanju najstrože mere uvela je Kina. U Vuhanu, epicentru zaraze koronavirusom, 25. januara gradske vlasti su donele odluku o zabrani sahranjivanja, piše CNN.

Za tela osoba preminulih od Covid-19 i onih za koje se sumnjalo da su od toga preminuli, procedura je bila ista. Iz bolnice su tela direktno odvožena u pogrebne domove radi kremiranja.

Porodicama je rečeno da moraju da sačekaju odobrenje vlasti kada mogu doći po urne svojih srodnika, a odobrenja su počela da stižu tek nedavno, otkako je u Vuhanu epidemija stavljena pod kontrolu. Međutim, kako je sahranjivanje i dalje zabranjeno do 30. aprila, sahrane se sada mogu samo zakazati, navodi američka medijska kuća.