Heroji iz komšiluka

Plemenitost nema cenu, već zna samo za brigu i pomoć onima kojima je najpotrebnija. To su u doba pandemije virusa korone, divnim gestom, dokazali u zemunskoj piceriji Pizza hot7 pozivom svima koji su teškog materijalnog stanja da dođu kod njih po besplatne sendviče. Tako su ovi humani ljudi ono što imaju podelili sa onima koji nemaju dovoljno.

Već ceo mesec, zavisno od dana, oni naprave 30 do 70 besplatnih sendviča, a finansijski bi, kako objašnjavaju, teško izdržali da nema još humanih ljudi, spremnih da pomognu. Nije reč samo o pojedinačnim donacijama građana, već i proizvodima koje poklanja obližnja prodavnica mlečnih proizvoda, ali i firme, među njima i jedna vojvođanska. To im, kažu, dovoljno govori o solidarnosti naše nacije.

Akcija je, ovih dana, proširena na obrok za porodicu, pošto se uključila i Rajka ljubičić, vlasnica radnje koja besplatno daje voće i povrće. A kako je sve krenulo, za „Vesti“ govori Miloš Belegišanin, vlasnik picerije.

Ima mnogo dobrih ljudi

– Nije moja ideja bila da pokrenem akciju, već je to jednostavno bio osećaj da treba pomoći ljudima. Smatram da smo svi jedan narod i u onim lepim momentima, ali mnogo više u ovako teškim kroz koje sada prolazimo – priča naš sagovornik.

Mada od biznisa koji su pokrenuli pre četiri godine uz svakodnevnu borbu za opstanka na tržištu, kako objašnjava Miloš, živi cela porodica i mogli bi da se nađu u problemu ako posao krene „nadole“, nije se dvoumio kada je pokrenuo. U sve je ušao punim srcem, odštampao obaveštenje o besplatnoj podeli hrane, stavio na izlog i tako je sve krenulo. U početku je dolazilo dnevno njih desetak, pa vremenom sve više: onih kojima treba pomoć, ali i onih koji su hteli da pomognu.

– Ima toliko dobrih ljudi koji su nam priskočili u pomoć i pridružili nam se, pa zahvaljujući njima možemo da nastavimo ovu akciju – priča Miloš. U ovoj porodičnoj manufakturi su i dve radnice Jelica Puzović i Jovana Nešović, a taj mali kolektiv je dobro uhodan, pa sve brzo ide. Namaz, sir, šunka, kečap i sendvič je brzo gotov.

Oni koji dolaze po hranu ne žele da se slikaju i nerado govore o tome. Kažu da im je neprijatno što su primorani da to čine, ali većina njih ne radi zbog bolesti, a nisu stekli uslov za penziju, pa žive od socijalne pomoći koju im daje država. Puni su lepih reči za, kako ih zovu, „humane ljude“.

Jedan od onih koji dolaze po hranu je Nebojša (62) koji je pristao da razgovara sa nama posle obećanja da ga nećemo fotografisati i objaviti sve lične podatke.

– Sramota me što nemam drugog načina da obezbedim sebi hranu i zato hvala svim ovim divnim ljudima za obrok koji daju besplatno. Hraneći nas, svakodnevno, mnogo pomažu meni i ostalima koji dolaze ovde da jedu. Oni i svi koji su se pridružili ovom humanom delu da pomognu da se naprave sendviči su naši heroji – priča Nebojša.

Pomažu i kupci

Lana Serdar, Miloševa majka, priča nam da kupci dođu u lokal i kad vide natpis ostavljaju bakšiš za akciju deljenja sendviča, donirajući onoliko koliko mogu.

– Ima i onih koji ostave 500 do 1.000 dinara (nepunih pet do 10 evra). Divni su naši ljudi, humani – priča nam ona.

Nedavno se desilo se da im je katanac na bravu stavila inspekcija zbog neslaganja u kasi od svega pet evra. Ta razlika se, kaže naša sagovornica, desila slučajno, najverovatnije je, prema njenim rečima, zbog velike gužve u nekom momentu tokom radnog dana, došlo do previda.

Sada ponovo rade, ali kako Lana ističe, i dok su bili zatvoreni, akciju pomoći onima kojima je potrebna nisu obustavili.

– Ljudi koji dolaze po sendviče su skromnijeg materijalnog stanja i beskrajno nam zahvaljuju kada dobiju sendvič. Mi im kažemo: Bogu hvala da možemo da vam damo – priča ova žena i dodaje da kad ne stignu da naprave dovoljno onima koji dođu po sendvič, zapakuju im sve sastojke da ponesu i sami naprave kod kuće.

Komšije dolaze da im čestitaju na ovom dobrom delu, mnogi dobri ljudi daju im podršku i pomažu na sve načine.

– Firma iz Novog Sada nam je donela dve kutije namaza šunke, kačkavalja, a prva komšinica Rajka koja prodaje voće i povrće, ostavlja nam krompir, luk i drugo povrće da damo porodicama sa malom decom koje nisu dobrog materijalnog stanja kako bi mogle da skuvaju ručak. Ponekad skuvam i ja, a dajemo im pice i ono što nismo prodali tokom dana – priča Lana Serdar.

Ona ističe da je zahvaljujući akciji koju je njena porodica pokrenula, shvatila koliko je narod u Srbiji solidaran u najtežim momentima.

– Ta velikodušnost je u genetskom kodu našeg naroda, samo je ponekad treba probuditi i pokrenuti. Vredimo mnogo više nego što mislimo, samo treba da se osvestimo i da više cenimo sebe.

Ova naša akcija se pokazala i kao neka vrsta buđenja našeg čoveka i onog dobrog što ima u sebi. Odnosno, da u teškim situacijama kao što je ova pandemija korona virusa treba biti čovek i treba pomoći kao čovek jer u ovome smo svi zajedno – smatra Lana Serdar.

Suprug čeka povratak u Trento

Lanin suprug je na privremenom radu u Trentu, gradu koji se nalazi na severu Italije gde je zaposlen kao vozač kamiona hladnjače. Sticajem okolnosti, kako objašnjava naša sagovornica, suprug se zadesio u Srbiji kada je tek počinjala pandemija. Ostao je dok se situacija ne smiri, pa se vraća na posao.

– On se svakodnevno čuje sa kolegama koje su u Italiji. Kažu mu da je situacija tamo i dalje vrlo ozbiljna – prepričava nam ona.

Pobeda naroda

– Ljudi koji dolaze ne pričaju o pandemiji i korona virusu, ni da li im se život sada promenio. Ne razmišljamo ni mi, jednostavno, nemamo vremena za to jer svi gledamo kako da opstanemo. Pokazalo se, bez obzira na sve priče o nama, da smo složni. Uveren sam da će naš narod koji je preživeo sve i svašta i u težim situacijama pobeđivao, pobediti i sada – kaže Miloš Belegišanin.

Brine i o psima

Postoji izreka: Ko voli životinje, voli i ljude, a Lana Serdar je poznata i po brizi za pse iz kraja koji žive na ulici. Oni sada, kad su zbog pandemije uvedene vanredne mere i vikendom nema ljudi na ulici, znaju na koja vrata da dođu.

– Pa i oni su živa bića, kako da ih ostavimo bez hrane i vode? Ja to nikako ne bih mogla priča naša sagovornica.

Poklanja puter, kajmak, pavlaku

Aleksandar Mirković, vlasnik obližnje prodavnice mlečnih proizvoda, ovoj akciji pomoći se priključio već na početku. On poklanja razne namaze puter, kajmak, pavlaku, koliko nalažu potrebe, a to je, kako kaže, nekoliko puta nedeljno.

– Pridružio sam se ovoj akciji jer je to jedan human gest. Smatrao sam da treba da se nađemo, što više možemo, ljudima koji ne mogu sami da se isfinansiraju – objašnjava Mirković svoje motive učešća.