Značajnije od doznaka i evra kojima dijaspora pomaže matici je njeno znanje, a deo akademskog miljea u Srbiji smatra da bi ono bilo od velike koristi za napredak zemlje i njenih građana.
Profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu Jovan Filipović jedan je od onih koji je krenuo u misiju spajanja pameti matice i dijapore za dobrobit Srbije. U naporima da rasutu srpsku pamet u dijaspori okupi u Mrežu Srbije, on je stvorio najveću bazu podataka koja broji neverovatnih više od 8.000 doktora nauka i doktoranada.
Cilj je, kako profesor Filipović pojašnjava za „Vesti“, da se uspostavi veza stručnjaka van i unutar srpskih granica na poslovnom, akademsko-istraživačkom, kulturnom, sportskom i društvenom planu, koji će biti dobitna kombinacija za njih, i što je još važnije, za Srbiju.
– Reč je o partnerstvu ekspertske elite, odnosno nacionalnog jezgra pametnih i uspešnih, preduzimljivih ljudi. I to onih koji su u Srbiji, kao i povratnika u domovinu i svih njih koji su u inostranstvu, a žele da učestvuju u reformama. To treba da bude na obostranu korist, da pomognu domovini i ostvare sopstvene interese, te da im bude od koristi za poslove kojima se bave. Danas, u eri novih tehnologija, sve je onlajn dostupno, pa iako su izvan Srbije mogu da budu deo njenog ekspertskog miljea – pojašnjava Filipović, koji se posle doktorata na Mašinskom fakultetu Purdue Universitdž u Sjedinjenim Američkim Državama vratio kući.
Primer Izraela i Grčke
On iznosi primer Izraela i Grčke koji imaju i neguju povezanost ljudi u matici i dijaspori. Za isto se zalaže i Grupa eksperata za prosperitet Srbije (GEPS) na čijem je Filipović čelu.
– Odlazak mladih i školovanih u inostranstvo na koji se gleda kao na hendikep, želimo da preokrenemo u korist Srbije i njenih građana – naglašava ovaj profesor, koji smatra da pomoć srpskih eksperata na evropskim univerzitetima i u SAD, Kanadi, Australiji, na Novom Zelandu može da bude vrlo značajna za Srbiju.
Da to povezivanje naših umnih glava van i unutar granica Srbije može da bude od ogromne važnosti za zemlju, ako se pravilno sprovede, ističe za „Vesti“ i Miloš Jovanović, direktor kompanije Kampster, koji je i sam radio na jednom vidu ovakve veze. U okviru organizacije I Serbia, čiji je osnivač, pre nekoliko godina vođen je projekat onlajn mentorstva Srbija na vezi, i kako kaže Jovanović, rado su se odazvali profesori srpskog porekla, predavači na univerzitetima širom sveta.
Platili bi da pomognu
– Veliki stručnjaci srpskog porekla koji rade i u najudaljenijim krajevima planete prihvatili su da budu mentori studentima u Srbiji i prenesu im svoja znanja i naučna dostignuća. Neki od njih su čak pitali da li treba nešto da plate da bi učestvovali u tako lepom i dobrom projektu. Povezivali su se sa studentima putem interneta i naša iskustva su odlična, jer su dobili najnovija znanja i to mentorstvo je bilo od pomoći u njihovom daljem usavršavanju – priča Jovanović, koji je jedan od dobitnika ovogodišnje nagrade 40 under 40 Biznis elit advards za najuspešnije rukovodioce i preduzetnike ispod 40 godina starosti.
Fantastična iskustva
– Razmena znanja naših stručnjaka u inostranstvu i kod kuće može da podigne nivo znanja i kapaciteta u Srbiji, kao što je to bilo u našem projektu koji je počeo sa nekoliko desetina studenata i mentora, a dostigao nekoliko stotina. Svi kažu da su im iskustva fantastična, a preneto znanje od ogromne koristi – pojašnjava mladi preduzetnik Miloš Jovanović.
Znanje važnije od novca
– Postoji nešto vrednije od novca koji šalje dijaspora, a to je njeno znanje i vreme koje mogu da doniraju naši najumniji ljudi, a mogu i da budu deo partnerstva i ostvare svoje interese. Svako preneto znanje je dragoceno, jer naši mladi i obrazovani ljudi često zbog materijalnog činioca nisu bili u prilici da prisustvuju međunarodnim konferencijama na kojima se promovišu svetska dostignuća ili strukovnim skupovima, seminarima i drugim mestima gde se rađaju nova poznanstva i ideje – priča Miloš Jovanović.
Beograd kao Brisel
– Svet više nije isti, samo je pitanje hoće li Srbija stranputicom ili u pravom smeru. Do zaokreta se može, ako ono što je Brisel za Evropsku uniju, Beograd bude za Evropu i Evro-aziju. Onda ne samo da će mladi i najobrazovaniji ostajati, već će se vratiti i oni koji su otišli. Srbija treba da bude za Evropu koja nastaje, a ne onu koja nestaje, jer bi mi trebalo da budemo njeni učesnici i graditelji, a ne puki izvršioci – ocenio je Jovan Filipović.
Nemačka pomoć za povratak
Iz Srbije desetine hiljada ljudi godišnje idu u Nemačku, ali je, kako piše „Dojče vele“, malo poznato da se neki vraćaju, donoseći znanje i iskustvo. U tome im pomaže program Migracije za razvoj na kojem radi nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) s kancelarijom u Beogradu.
Onima s dilemom da li da ostanu u Nemačkoj ili da se vrate, model podrške za privremeno angažovanje omogućava da na neki način testiraju sebe, istraže mogućnosti u svojoj zemlji, a potom odluče gde će da žive.
Srpski stručnjaci iz Nemačke mogu da se vrate u svoju zemlju na period od tri sedmice do šest meseci, a ovaj program pokriva troškove puta i nadoknadu za boravak u Srbiji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
