Ukrasi za slogu i berićet

Već deset vekova, prema tvrdnjama etnologa na osnovu pisanih tragova, Srbi su jedini narod u svetu koji obeležava krsnu slavu zbog čega je ona upisana u Uneskovu listu nematerijalne baštine sveta.

I danas, posle gotovo hiljadu godina, krsna slava se ogleda, osim u hrišćanskim vrednostima, u slavskom kolaču, vinu, žitu i sveći. Iako ima onih koje se obeležavaju bez žita, bez sveće i slavskog kolača slava se ne može ni zamisliti.

Slavski kolač ima svoju versku simboliku, ali u isto vreme je i dokaz umeća domaćice kojoj je pečenje kolača osnovni posao u pripremanju slave. Ako je po umeću, onda Vesni Maslać, domaćici iz Čačka, nema ravne u pripremanju slavskog kolača što je dokazala i osvajanjem zlatne medalje na Pekarijadi. Prema oceni stručnog žirija, ova Čačanka je najbolji majstor u pripremanju slavskog kolača u Srbiji. Za pravljenje svakog, pa i najboljeg slavskog kolača, prema njenim rečima, potrebni su osnovni sastojci, mnogo ljubavi i poneka tajna koju ima gotovo svaka domaćica.

– Neophodni su brašno, šećer, so, sveži kvasac i voda. Uz to, svaka domaćica ima neku malu kulinarsku tajnu za pripremanje kolača, a moja tajna je da u testo dodajem koru limuna koji kolaču daje poseban ukus i miris – kaže Vesna za „Vesti“.

Kad se testo zamesi i ispeče kolač, onda sledi ukrašavanje i tu se iskazuje majstorstvo. Kako će biti ukrašen rezultat je mašte svake domaćice, a svaki ukras koji prođe kroz Vesnine ruke ima simboliku.

– Pored slova koja se iz tankog testa utiskuju drvenim pečatom koji se nasleđuje od bake i majke, od testa pravim grozdove da domaćinu budu rodni vinogradi i da ima vina, pa klasove žita da nam ambari budu puni, cveće koje simboliše želju da kuća bude lepa i mirisna, a goluba da godina između dve slave u kuću unese vernost i slogu – objašnjava Vesna Maslać koja svoju veštinu usavršava više od od 20 godina.

Učila od monahinja

Vesna je nešto od svog umeća nasledila od predaka, ali mnogo je toga naučila i u manastirima gde je od monahinja očima „kupovala“ umeće pripremanja slavskog kolača. Za pobednički slavski kolač kaže da je odraz njene mašte i vere i ponosna je na to.

– Međutim, po meni, svaki slavski kolač koji se umesi i slomi u ime vere i sveca je za mene pobednički. Jer, dok je slavskog kolača, vina i žita, biće i slava i Srba.

Pogrešno je bez žita

Prema rečima čačanskog sveštenika Slobodana Jakovljevića, Srbi slave više od 80 krsnih slava, a najčeće se slave Sveti Nikola, Sveti arhanđel Mihailo, Sveti Gerogije i Sveti Jovan. Među slavama je nekoliko onih za koje domaćini ne spremaju slavsko žito. To su uglavnom Sveti arhanđel Mihailo, Ilindan i Gavrilovdan, uz obrazloženje domaćina da su to „živi sveci“ što je, prema rečima sveštenika Jakovljevića, pogrešno.

– Reč je o štetenom običaju jer se žito ne prinosi u pokoj svetitelja, već u njegovu čast – kaže sveštenik Jakovljević naglašavajući da se slava prenosi s kolena na koleno muškom potomku, a ako nema muških potomaka slavu roditelja mogu i treba da nastave ženski potomci.