Obrali grožđe u Hilandaru

Biti na Svetoj Gori i pomagati našim monasima iz Hilandara je nezaboravni doživljaj, a uvereni smo da će nas već sledeće godine biti mnogo više.

Ovako grupa studenata Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, kao i dvojica nekadašnjih komandosa iz 72. specijalne brigade opisuju svoj angažman u berbi grožđa i uređenja maslenika jedne od najvećih srpskih svetinja – manastira Hilandar. Oni su se nedavno vratili iz mobe koju je uz pomoć Saveza omladinskih radnih akcija Srbije (SORAS) organizovao Klub poklonika dobročiniteljskih moba studenata Poljoprivrednog fakulteta.

Plod ove mode je 36 tona obranog grožđa u Savinom polju sa starim i novim vinogradima površine 17 hektara, sa sortama merlot i kaberne sovinjon. Čak 46 kubnih metara tucanog kamena nasuto je na staze uz masline cara Dušana i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića.

Sagovornici „Vesti“ ističu da su ovom mobom podjednako pomogli i sebi.

– Tek kada sam izbliza pogledao ikone stare deset ili jedanaest vekova shvatio sam gde sam. Kroz razgovore sa monaštvom uvideli koliko su to skromni ljudi, a ogromne erudite. Imam osećaj da je svaki od njih završio najmanje po pet fakulteta – priča Aleksandar Vitorović (23), predsednik Kluba i student treće godine fakulteta.

Jovan Marić (22), takođe student treće godine Poljoprivrednog fakulteta, dodaje da je ovo bio najbolji način da se pomogne opstanku srpskih svetinja.

– Nije bilo naporno raditi u vinogradu. Monasi su nas stalno obilazili i govorili da radimo samo onoliko koliko možemo. Nisu želeli da nam boravak u Hilandaru ostane u ružnoj uspomeni. Ali, verujte, kada ste na takvom mestu ne osećate nikakav umor.

Jovan objašnjava i da su studenti bili raspoređeni u radničkim barakama pored manastira. Buđenje je bilo u šest sati, a već od sedam su svi bili u vinogradu.

– U podne bismo prekidali posao zbog ručka, a zatim odmarali do 16 sati. Tada bismo se vraćali i radili do 19 sati. Naravno, bilo je vremena i da se prošetamo, a jedan dan smo obišli i grčki manastir Esfigmen u kome monasi proizvode pivo. Tek tu sam saznao da su to ziloti koji služe po veoma rigoroznim kanonima.

Uz profesora Nebojšu Markovića i predsednika SORAS-a, Momu Talijana, uz studente su bila i dvojica specijalaca iz 72. specijalne brigade. Nebojša Despić, penzionisani potpukovnik, kaže da je ispunio dugo snivan san:

– Zahvaljujući Mominom sinu Miroslavu koji je takođe iz 72, a sada je komandant Specijalne brigade, saznali smo da se ide na mobu u Hilandar i prijavili se, jer dugo smo planirali da posetimo ovu svetinju, a sada smo imali priliku da tamo ostanemo mnogo duže nego da smo otišli kao turisti.

Za njega je najsnažniji utisak bilo razgledanje bogate riznice manastira.

– Kada se priđe lozi Simeonovoj ili ikoni Trojeručici, u vama nastane unutrašnji zemljotres. Ukoliko je Jerusalim duša, onda je Hilandar srce naše duhovnosti i vere – kaže Despić.

Svi smo verovali da će ovo biti prva u nizu moba na Hilandaru. Već u novembru je na redu orezivanje maslina, a u februaru naredne godine zimsko orezivanje vinove loze. Uvereni su da će ove mobe prerasti u tradiciju.

Unakrsno propitivanje

Neki studenti Poljoprivrednog fakulteta imaju predmet tehnologija pravljenja vinove loze. Nisu ni slutili da će profesor Nebojša Marković berbu iskoristiti i za propitivanje.

– Naravno da se nismo obrukali, posebno što smo imali idealnu priliku da se upoznamo sa kompletnom procedurom – kroz smeh kaže Aleksandar Vitorović.

Čudesni ukus

Jovan Marić je na smeru tehnologije, a rodom je iz Aleksandrovca nadaleko poznatom po grožđu i vinu. Na naše pitanje koje je vino bolje, Marić je diplomatski odgovorio:

– Definitivno ima nečega u ukusu vina kada znate da je sa Hilandara. Imao sam tu sreću da obiđem njihovu destileriju i da me dvojica tehnologa upoznaju sa procesom proizvodnje.