Okupljeni uz kolač i sveću

Postoje razlozi da se nekom događaju promeni datum obeležavanja, ali u Svesrpskoj zajednici Francuske (SZF) ne postoji razlog zbog kojeg bi se otkazala tradicija, na primer, obeležavanje Svetog Save, slave udruženja. Dakle, okupili se, istina malo su pomerili datum proslave, ispoštovali slavski obred i udri u veselje. I to kakvo veselje! Svi prisutni izjavili: „Nikad bolje organizovano“, pa međusobno razdelili čestitke za učinak, jer je sve i odraz zajedništva i sloge. Ovako je bilo.

U svečanoj sali pri Sabornom hramu Sv. Save, u pariskoj ulici Simplon, pozivu organizatora odazvalo se 120 zemljaka. Ili, pozivu kuma, Dragane Jeličić, Ljiljane Cvetković i Maje Nikolić, u pomoć je priskočilo celo članstvo, a kad je to masovni odziv, ni u mašti se ne može predvideti šta se sve pojavilo na slavskoj trpezi. Dakle, u potpunosti su zadovoljeni svi stomačni prohtevi, što znači da je „bila carska trpeza sa puno ptičjeg mleka“, kako je prokomentarisala veteranka Stana Bilbija, počasni predsednik SZF, u koje će, tvrdi, ostati zaljubljenik do kraja svoga veka.

Stana će, tvrdi, ostati zaljubljenik u SZF do kraja svoga veka, a kako su joj dostupne sve tajne udruženja, otkrila je ovu:

– Prota Nikola, starešina hrama, otvorio nam je širom vrata, a pod uslovom – bez preglasne muzike, preterane buke i skakanja i da sutradan, do liturgije, sala blista kao da je apoteka.

Slavljenici na sve pristali i sve protine molbe kasnije i ispunili.

Prema partnerskom dogovoru, slavski kolač je delo kume Ljiljane, žito je spravila Maja. Prota Nikola je blagosiljao i osveštao slavske simbole, pogača je krenula u tri kruga sleva nadesno i to „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, što se dodirom vernika prenosilo sa ramena na rame. Na kraju su tri ovogodišnje kume celivale kolač i potom četvrtinu predale narednim domaćinima, bračnom paru Suzani i Milanu Pavloviću.

Svečana atmosfera, vedro duhovno raspoloženje, radost. Sedalo se gde je ko hteo, osim za čelni sto gde su bila sveštena lica, prote Slaviša Šanjić i Dušan Erdelj, koji je došao iz Najmegena (Holandija), dok je prota Nikola zbog drugih obaveza morao da napusti ovaj besprekorni slavljenički skup.

Vernicima, slavljenicima, njihovim prijateljima, sve se dopalo. A, tanjiri! Prekipeli. Da se pogrešno ne shvati, niko nije gladan i žedan, ali kad se gosti u savršenom raspoloženju, obilato, raznovrsno, ukusno, šareno, kad je prasećem pečenju, nabavljenom i ispečenom u pariskom predgrađu Banjole, u prodavnici kod Bosanca, dodeljena „zlatna medalja“, onda je potpuno zaslužena zahvalnica upućena kumama i njihovim pratiocima.

Prikupljan je prilog za crkvu, pevalo se: „Srpkinja je mene majka rodila“, zaigralo se kolo… U ponoć – razlaz!

– Ja sam došla kući u pet ujutro. Trebalo je sve raspremiti. Važno je, prota Nikola nije imao primedbi – zaključuje Stana Bilbija, čija je nemerljiva uloga u postojanju, delovanju i omasovljavanju SZF.

Majstori, svaka vam vredna, živi bili, tako i nastavili!

Iznenađenje za Slobu

Kume Dragana, Ljiljana i Maja nikom nisu najavile, neočekivano su unele tortu sa vatrometom za 69. rođendan Slobodana Jankovića Šumadinca ili Malog Slobe, kako ga još zovu. Razrogačio oči Sloba, uz njega supruga Žana, lice im oblila radost, osmehuju se, duva Sloba u svećice, šampanjac je prasnuo i penio u čašama, pevala se rođendanska pesma, a u sreći je mali Sloba – rastao.

Pukovnik u civilu

Ovaj put je Ambasadu Srbije predstavljao izaslanik odbrane, pukovnik Dejan Milosavljević sa suprugom Milom. Došao je bez uniforme, u civilnom odelu ga mnogi nisu prepoznali. Potom su ga upoznali u drugom svetlu, kao spontanu, skromnu, razgovorljivu i vedru osobu. Kad se u jednom trenutku u razgovoru sa poetesom Danom Dodić pohvalio da je kao osnovac pisao poeziju, Dana je momentalno poskočila:

– Prvog aprila organizujem Sabor pesnika dijaspore. Evo vam odmah poziva za učešće.

Pukovnik odgovara:

– Ma, ne, ja sam pisao dečje pesmice.

Na to Dana pošalicom dodaje:

– Super! Danas i mnogi odrasli pišu kao deca.

Pomoć iz Smedereva

U posetu Stani Bilbiji iz Smedereva je došla sestra Ljubinka Milenković koja je u susret slavi zamesila dve pogače, štrudle, kolače, još svašta radila i dva dana nije predahnula.

– Volim ja Svesrpsku zajednicu Francuske, svi su moji – tako je Ljubinka protumačila svoj trud.

Svi se rado odazvali

Slavljenicima su došli da čestitaju i bili dragi gosti predstavnici više srpskih udruženja: Vlada Stefanović (Kralj Petar I), Jelena Radenković (Kraguji), Saša Pešić (Svi Srbi u Parizu), Letica Živković (Mladost), Predrag Janković (blagajnik) i Slobodan Slavković (potpredsednik) iz drugog ogranka SZF i za sada se ne zna kako će se otpetljati taj bratski čvor (dve SZF), članovi SKD Izvor, KUD Kozara, Kola srpskih sestara, pojci iz hrama Sv. Sava, Filip Renije, komesar plamena ispod Trijumfalne kapije, poetesa Dana Dodić. Neočekivano mnogo mladih što je rezultat politike podmlađivanja izglasane od strane članstva, veteranka-aktivista Slavica Loran dovela je sina i snahu iz Tavernija, tridesetak kilometara udaljenog od Pariza.