Nekad je bilo: „Učite, deco, dan i noć“, a u ovo savremeno vreme može se reći: „Učite deco kad ste ispred računara“. Nije to knjiga u ruci, već pogled na ekran, a počesto, uz mlađe đake uče i njihovi roditelji. Treba deci objasniti, pomoći im ako se prekine veza i ponovo je uspostaviti.
Uz pomoć aplikacije Zum Dopunsku nastavu na srpskom prate i deca iz Sansa, gradića 125 kilometara udaljenom od Pariza, koji leži na dve reke, Jon i Van.
Nastavnica ove đačke video-družine iz Sansa je Ljiljana Simić. Živi u Parizu, a pritiskom na dugme automatski stiže u Sans. Đaci su joj Anastasija, Nemanja, Tijana i Danilo Radovanović, Selen, Anastasija i Valentina Perić, Anastasija, Aleks i Luka Savić, Nela i Sava Stanković i Žesika Adamović.
– Naši časovi su subotom ujutro. Ovaj način rada prestao je da bude čudo, časovi se sad sa svim grupama odvijaju onlajn. Kad sam u septembru na ovaj način počinjala u Sansu održali smo i roditeljski sastanak, ipak je trebalo sve objasniti i nekako pojednostaviti. Sada je to deci sasvim normalno, današnja deca i inače, mnogo vremena provode uz računare. Pošaljem im materijale iz školskog gradiva, svako od njih se pripremi na svoj način, neko bolje, neko lošije. Od roditelja primam informacije u kojima saopštvaju da se deci sve ovo dopada – priča nam nastavnica Ljiljana Simić.
Ona naodi da je u početku nekima od roditelja sve to delovalo apstraktno, da bi se u nastavku oduševili, naročito kada su shvatili da mogu da se pridruže i deca iz drugih gradova, zemalja, nebitno odakle.
Reči učiteljice Ljiljane potvrđuje i Goran Radovanović, predsednik Udruženja Šumadija iz Sansa. Otac je i troje dece koja pohađaju dopunsku nastavu.
– Odrađujemo nastavu s decom na srpskom jeziku elektronskim putem. Iskreno, to je neverovatna stvar. A zašto neverovatna? Zato što nam daje mogućnost razmene časova, na primer, ovde u Francuskoj sa dijasporom širom Evrope, pa i sveta, svugde gde žive Srbi, nema prepreka ni granica, svi istovremeno uključeni, svi zajedno – u dahu govori Goran Radovanović, aktivista i čelnik srpskih dijasporaca iz Sansa.
Samo napred
Goran je pripadnik mlađe generacije (43), rođen je i odrastao u Sansu, ali ne dopušta sebi ni drugima da se udalje od matice. Zato uvek svom snagom ukazuje da u njegovom gradiću radi dopunska škola na srpskom jeziku.
– Mislim da je dobar ovaj video način nastavničkog i đačkog povezivanja. Čovečanstvo napreduje tako što pronalazi nove izume, nova rešenja i nove puteve. Zato – Samo napred, samo pozitivno!
Povratak u učionice
– Meni je žao što nemamo nastavu kao ranije. Iskreno se nadam da ćemo se vratiti u učionice, ništa ne može da zameni živu reč. I volela bih da je ovo samo solucija za što bezbolniji prolazak kroz trajuću korona situaciju. U ovom vremenu bolje i ovakvi časovi nego da ih nema – kaže nam nastavnica Ljiljana Simić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
