Bosanski lonac ključa!

Da saglasnosti oko ocene sukoba u Ukrajini neće biti, bilo je jasno i pre nedeljnog sastanka lidera parlamentarnih stranaka iz BiH sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u Briselu. Na samom skupu to je i potvrđeno pa su prvi časovi sastanka, prema saznanjima našeg lista, potrošeni na raspravu u vezi s tim pitanjem. Na kraju je pronađeno nešto što sluti na kompromisno rešenje. U usvojenom dokumentu ostavljena je odredba koja kaže da ga lideri prihvataju „imajući u vidu Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ES- 11/1 o agresiji na Ukrajinu, usvojenu 2. marta 2022.“, ali je na zahtev političara iz Srpske uz taj deo stavljena fusnota u kojoj se kaže da „predstavnici Republike Srpske pozivaju na raspravu i usvajanje odluke u Predsedništvu BiH o situaciji u Ukrajini“.

Po povratku iz Brisela svaka strana je imala svoje tumačenje dokumenta koji je usmeno usvojen od strane većine lidera (osim DNS Nenada Nešića), ali ne i potpisan. Osim očekivanih razlika na relaciji Banjaluka-Sarajevo i unutar srpskog političkog korpusa ima razmimoilaženja, pa tako predstavnici vladajuće koalicije tvrde da su isposlovali dobra rešenja za Srpsku, te da je postignut načelan dogovor za ponašanje domaćih političkih aktera, ali tek nakon oktobarskih izbora. S druge strane, opozicija tvrdi da je „Milorad Dodik kapitulirao“ i prihvatio ne samo da osudi „agresiju na Ukrajinu“ nego i presude domaćih i stranih sudova uključujući one o „genocidu u Srebrenici“, kao i da je prihvatio da sprovede odluke Ustavnog suda BiH.

Dokument je isuviše široko postavljen i načelan, pa ostavlja prostor za različita tumačenja. Ono što je, međutim, nesporno jeste da usmena saglasnost u političkim prilikama u BiH ne znači ništa. Praktično, niko nema obavezu da sprovodi ono što je stavljeno na papir. Osim toga, ostaje veliko pitanje na čija će pleća doći posledice ovog dokumenta, jer je sve ostavljeno za period posle izbora, i to šest meseci nakon što budu formirani svi nivoi vlasti. U prevodu, realna je mogućnost da, uzimajući u obzir ovaj uslov, ta pitanja nikad ne dođu na dnevni red ako se, na primer, u FBiH i posle oktobra ponovi situacija kao posle izbora 2018. godine kada vlada tog entiteta nije formirana, pa je i dalje u tehničkom mandatu izvršna vlast izabrana posle izbora 2014. godine.

– Jedini uspeh sastanka u Briselu je što je napravljen politički i načelni dogovor o tome šta bi u BiH trebalo da se dešava posle izbora. Sam početni dokument ne odgovara onom do kojeg se došlo na kraju, a sve ispravke vršene su na zahtev Srpske – poručili su članovi vladajuće koalicije u Srpskoj po povratku iz Brisela.

Tvrde da RS nije izgubila svoju poziciju, već ju je odbranila.

– U Briselu je potvrđena ustavna struktura BiH u skladu sa Dejtonom – dva entiteta, distrikt Brčko i tri konstitutivna naroda – Srbi, Bošnjaci i Hrvati. Izneli smo tešku borbu u kojoj smo bitno popravili poziciju Srpske – poručeno je iz Banjaluke.

Lider opozicionog PDP Branislav Borenović optužio je vladajuće da su pristali na osudu „agresije na Ukrajinu“ i prihvatili da se dogodio „genocid u Srebrenici, dok je lider DNS Nenad Nešić naveo da nije hteo da pristane na sporazum u Briselu jer on znači „razvlaščivanje Srpske, centralizaciju i unitarizaciju BiH“.

– Čak ni Bakir Izetbegović ne može da veruje da je ovo prihvaćeno – naveo je Nešić.

Za njega je sporna tačka 7. dokumenta u kojoj je navedeno da se prihvata promena Ustava BiH u skladi s preporukama Venecijanske komisije.

– A Venecijanska komisija kaže da se kroz Dom naroda BiH i Predstavnički dom BiH ukinu određene nadležnosti – rekao je Nešić.

Na tom tragu je i izjava lidera DF i člana Predsedništva BiH Željka Komšića koji je rekao da mu je „drago što je Dodik pristao na dokument kojim se predviđa ukidanje domova naroda“.

Svađa i zbog aviona

Sastanak u Briselu na scenu je izbacio niz bizarnih detalja, od toga da političari iz Srpske nisu hteli da putuju istim avionom, već je vlast išla jednim letom, a opozicionari drugim, do toga da lider HDZ-a BiH Dragan Čović nije želeo da dođe u zgradu Evropske komisije, već je ostao u hotelu. Čović nije hteo da bude u istoj prostoriji sa, kako je naveo, „dvojicom bošnjačkih članova predsedništva“, aludirajući pri tome na Željka Komšića i Šefika Džaferovića.

Potpisano ili prihvaćeno, isto je

Predsednik SDS Mirko Šarović nije ni otišao u Brisel, a u Banjaluci je juče rekao da je za tu stranku naprihvatljiva stavka o praćenju i preuzimanju politike sankcija EU.

On tvrdi da su neki od elemenata dokumenta potpuno neprihvatljivi.

– Da li se dokument potpisivao ili se za njega davala saglasnost isto je. On je objavljen i jasno je šta se tu nalazi – rekao je Šarović.