Imovina SPC već oteta

Crnogorski premijer Dritan Abazović bi voleo da Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom bude potpisan već ovog meseca. Koliko je iskren u tome, zapitao se deo javnosti, podsećajući da je Abazović kao mandatar izjednačio SPC i nepriznatu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, navodeći da se te „dve verske zajednice osećaju diskriminisane, što nije dobro za demokratsko društvo“.

Založio se za potpisivanje, prema uslovima koje predviđaju Ustav i zakon jer, kako je rekao, ako ugovor nije zakonit, ne može proći sekretarijat vlade za zakonodavstvo.

Takav stav crnogorskog premijera verskom analitičaru Drašku Đenoviću deluje kao kada neko želi da se na neki način izvuče iz neželjene situacije, pa to čini pozivanjem na Ustav i zakone.

– Ne verujem Abazoviću jer godinama slušamo da će ugovor sa SPC biti potpisan, a nikako da dođe do toga. Videćemo i da li je to ugovor sa SPC ili CPC i da li će Srpskoj pravoslavnoj crkvi biti ponuđen u verziji u kojoj nikako neće moći da ga prihvati – kaže on za „Vesti“.

S obzirom na političku situaciju, Đenović nije optimista.

– U najkraćem da kažem, ta situacija mi deluje mračno, a voleo bih da nisam u pravu – ukazao je ovaj verski analitičar.

On ne isključuje mogućnost da crnogorskim vlastima ne odgovara potpisivanje Temeljnog ugovora jer dobar deo imovine koji je od SPC oduzet, kako kaže, u Crnoj Gori, „ne koristi raja, već velmože“.

– SPC ima mnogo zemljišta u Crnoj Gori, ali još gradi ko šta hoće na njemu iako zna da to pripada crkvi. Zato kažem da bi problem mogao da bude ne ime već imovina – kazao je Đenović.

Dok Abazović priča o Temeljnom ugovoru sa SPC, ministar odbrane Raško Konjević optužuje Srpsku crkvu. Na sastanku sa Stjuartom Pičom, specijalnim britanskim izaslanikom za Zapadni Balkan, Konjević je rekao kako „Crna Gora godinama trpi uticaj treće strane i da je „u bliskoj prošlosti bilo teško objasniti međunarodnim partnerima distinkciju između obaveštajne i religiozne strane jedne verske zajednice, kao produžene ruke malignog političkog uticaja trećih strana“. Ovaj nastup oštro je kritikovan iz SPC. Član pravnog Saveta Mitropolije crnogorsko-primorske advokat Zoran Lazarević je ocenio da je reč o Konjevićevoj neukusnoj potrebi za dodvoravanjem pred inostranim adresama, „ispod svakog nivoa diplomatskog dostojanstva“.

– Opanjkavanje verskih zajednica pred međunarodnim diplomatama, i ničim argumentovano izmišljanje njihovog antidržavnog delovanja, zarad dezinformisanja domaće i strane javnosti, nedelo je Konjevića, koje zahteva neki vid sankcije i regulisanja ponašanja visokog predstavnika državne vlasti – navodi se u saopštenju MCP.

CPC nije MPC

Sabor SPC je nedavno dao blagoslov za autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve Ohridske arhiepiskopije, a Draško Đenović kaže da to ne može biti slučaj i s nepriznatom crnogorskom jer se ne može povući paralela između njih.

– U MPC episkopi i vladike, odnosno celo sveštenstvo ima apostolsku sukcesiju, a ko je na primer rukopolagao u Crnoj Gori Vladimira Lava Lajovića koji bi da na mestu poglavara nepriznate CPC nasledi Mihaila? U Crnoj Gori treba da znaju da je u pravoslavlju jako važno rukopolaganje. Druga velika razlika je što u Severnoj Makedoniji 90 odsto stanovništva priznaje MPC kao svoju, dok u Crnoj Gori većina priznaje SPC, a ne CPC – pojašnjava Đenović.

Kritike Stejt departmenta

Vlada Crne Gore nije preduzela korake da reši sporove SPC i kanonski nepriznate CPC o vlasništvu nad 750 pravoslavnih objekata koje drži SPC, naveo je Stejt department je u godišnjem Izveštaju o stanju verskih sloboda, podsetivši da izmenom zakona su eliminisani zahtevi da se postojeće verske grupe registruju i daju dokaz o vlasništvu nad imovinom da bi zadržale pravo na nju, a čemu se SPC oštro protivila.

Ukazano je na sukobe policije sa demonstrantima na ustoličenju mitropolita Joanikija, incidente i vandalski napad na bogoslovsku školu SPC i manastir na Cetinju, kao i prijavu govora mržnje prema muslimanima i evangelističkim hrišćanima.