U selu Zalajzje kod Srebrenice danas će služenjem parastosa, ali i polaganjem venaca i paljenjem sveća biti odata počast za 69 poginulih i 22 zarobljena Srbina na Petrovdan 1992. Ovo će ujedno biti i centralni deo memorijalne manifestacije „Petrovdanski dani“ kojima Srbi obeležavaju stradanje više od 3.267 sunarodnika srednjeg Podrinja, mahom u srebreničkim i bratunačkim selima od 1992. do 1995.
Istovremeno, a zbog krajnje naelektrisane atmosfere povodom jučerašnjeg obeležavanja stradanja Muslimana u Memorijalnom centru Potočari, Srbi iz Srebrenice su odlučili da ne pruže nikakav povod za mogući incident, pa su mahom napustili ovaj grad.
Masakr na Petrovdan
– Svakog 11. jula u Srebrenici vlada velika napetost. Tog dana nije moguće otići do susednog Bratunca jer su Potočari blokirani, a samim tim i svi Srbi u Srebrenici moraju ostati u kućama, gledati razne kolone u kojima preovladavaju ratne zastave, zastave Turske, mnogih drugih islamskih zemalja. Čujemo kako Bošnjaci ove godine negoduju zato što skup obezbeđuje policija RS. Nije to ništa novo. Oni već godinama unazad zahtevaju da se Srebrenica izmesti iz Republike Srpske, jer su u Federaciji već očistili sva srpska mesta, pa bi da zaokruže svoju islamsku teritoriju – kaže za „Vesti“ Branimir Kojić, predsednik organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice.
S gorčinom primećuje da već sledećeg dana kada Srbi oplakuju svoje najmilije nema nikoga, ni ambasadora, međunarodnih predstavnika, brojnih nevladinih organizacija. Srbi sami oplakuju svoje žrtve.
– I kao da te ljude niko nije ubio. Ne postoje ni optužnice, a kamoli presude za cele pobijene porodice, za sravnjena sela. Za Petrovdan nema ni toliko medija, onih inostranih uopšte. Srbi posle liturgije odlaze sami – svako na svoje stratište, na mesto gde su im stradali najmiliji od Bratunca, Biljača, Sasa, Zalazja… Boli, urliču nam duše od bola što većinom svoje najmilije obilazimo po grobljima za pravoslavne praznike, jer ubijali su nas na svaki veći praznik. Nikoga to nije zanimalo ni tada, ni sada. Zamislite majku koja je izgubila dva sina i supruga, ili dva maloletna deteta, da svakim danom sluša da smo mi kao narod krivi za nekakav genocid – ogorčeno ističe Kojić.
Krvavi pir orićevaca
Na lokalnom, Vojničkom groblju ispomešale se humke branilaca – vojnika i nevino postradalog stanovništva Srebrenice i Bratunca.
Milojka Bibić iz Podrvanje još traži telo oca Miloša. Ubijen je 24. septembra 1992. Snage pod kontrolom Nasera Orića tog dana su joj ubile i majku Dikosavu i braću Milovana i Radeta.
– Brata Milovana i majku su zaklali orićevci. Malo im je to bilo, pa su tela spalili u školi. A brat Rade, e to mi je teško i da ti kažem. Ranjen je bio moj Rade, ali im je ipak pao u ruke. Unakazili su ga, da ti kažem sine moj. Sakupljala sam rukama telo njegovo kad sam ga našla u selu. Stavljala delove tela na šatorsko krilo – priča očiju punih suza ova žena.
Kaže, u onim kasnijim godinama – godinama mira, počela je da traži pravdu. Uzalud.
– Ni sama ne znam koliko i kome sve nisam davala izjave o ovom zločinu. Svi su nešto zapisivali, a pravde nigde…
Ugašeno prezime
Slađana Trifunović, rođena Rankić, kaže da su im Orićeve snage ugasile prezime:
U napadu 30. juna 1992. na srebreničko selo Brežanj stradali su joj otac Miroslav i braća Dragoslav i Miroslav.
– Dragoslav je imao 18 godina. Išao je u srednju školu. Miroslav taman vojsku odslužio. I otac Milisav nije živu glavu izvukao. Sa sinovima je ubijen. Prezime su mi ugasili Orićevi krvnici i naše „komšije“ iz Osmače. Bili su stalno sa nama i onda tog 30. juna došli i ubili sve što su stigli…
Zločinci na slobodi
U sklopu memorijalne manifestacije „Petrovdanski dani“ prikazan je dokumentarni film „Zločin bez kazne“ – o zločinima koje su počinile muslimanske snage pod kontrolom Nasera Orića. Pred sudom BiH za zločine nad Srbima u Podrinju osuđena su svega trojica Bošnjaka na ukupnu kaznu od 22 godine, petorica su oslobođena zbog nedostatka dokaza, dok je jedan je preminuo u toku procesa.
Zbog ratnih zločina nad Srbima u Srebrenici i Bratuncu trenutno se vodi sedam procesa pred ovim sudom. Istovremeno, za zločin u Srebrenici pravosnažno je osuđeno 48 Srba i to petorica na doživotni zatvor, a ostali na ukupno 703 godine robije.
Samo u Haškom tribunalu osuđeno je 16 Srba na pet doživotnih i 189 godina zatvora.
Strašno sudilište
U Bratuncu je u subotu mitropolit dabrobosanski Hrizostom služio parastos za 3.267 stradalih Srba.
– Danas se ne samo sećamo svih nevino postradalih i palih za slobodu već ih slavimo kao naše mučenike i molimo im se da se mole za nas. Srednje Podrinje je strašno sudilište na kojem u tri rata u 20. veku postradaše hiljade Srba… I pored svih nepravdi koje nam čine silnici i nasilnici ovoga sveta mi srpski narod nećemo prestati svedočiti o velikom zločinu koji učiniše muslimanske paravojne formacije nad našim narodom u Srednjem Podrinju. Ne očekujemo mi nikakvu pravdu od nepravednih sudija ovog sveta, ali ostaje naš zavet, testament da nikada nećemo zaboraviti sve naše žrtve, nevino pobijene od komšija, čak prijatelja i ne retko kumova – poručio je Hrizostom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
