Srbi strepe od udara migranata

Najmanje dvojica migranata iz prihvatnih kampova u okolini Bihaća završili su u bolnici, a na društvenim mrežama uveliko kruži snimak stravičnog premlaćivanja migranata. Snimak su okačili batinaši, a reč je o bihaćkim Bošnjacima. Povređeni, državljani Pakistana kojima su konstatovane teške telesne povrede, prebačeni su u kantonalnu bolnicu. Na snimku se vidi kako grupa Bošnjaka, uz pretnje zverski udara migrante rukama, nogama i palicama.

„Vi ćete tući našu decu“, govori muškarac dok snima mobilnim telefonom kako žrtvu – migranta drži za kosu koji leži na zemlji i moli za pomoć.

Na snimku se vidi i kako isti muškarac udara nogom u lice bespomoćnog migranta, dok na drugoj strani dvojica muškaraca palicom i nogama udaraju drugog migranta.

– Prema do sada prikupljenim podacima, ovaj događaj se vezuje za dešavanja od 7. februara u tri sata ujutro. Tada je došlo do tuče između pet BiH državljana i najmanje četiri ili pet migranata, u kojima je jedan BiH državljanin, 24-godišnjak, zadobio teške telesne povrede – rekao je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona Ale Šiljdedić za portal Radiosarajevo.ba.

Nemanja Davidović, predsednik Skupštine Bosanski Petrovac kaže za „Vesti“ da je situacija u Unsko-sanskom kantonu „napeta i dramatična“.

– Opšte nezadovoljstvo građana kulminiralo je prethodnih dana kada je došlo i do obračuna između migranata i lokalnog stanovništva u Bihaću. Dolaskom lepšeg vremena očekuje se dolazak većeg broja migranata, što će pogoršati ionako lošu situaciju – ukazuje Davidović.

On trenutnu situaciju među lokalnim stanovništvom definiše kao „srednja doza straha“.

– Plaše se i Bošnjaci i Srbi. Ali, postoje određene informacije da će doći do konfiskovanja imovine koja se graniči sa kampom u Lipi, a ona je većinom u vlasništvu Srba. To će izazvati nove tenzije – ističe Davidović.

Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, kaže da je incident između Bošnjaka i migranata kod Bihaća samo „kap u čaši“ nemilih scena koje su postale svakodnevnica u ovom delu Federacije BiH.

– Posle ovog napada na migrante svi očekuju njihovu osvetu, a plašim se da će, ukoliko do toga zaista dođe, najviše nastradati Srbi. U Bihaću su Bošnjaci organizovali neformalne straže oko svojih sela i tako se štite, ali srpska zajednica je mnogo manja. Srbi su razuđeni i u onim opštinama gde je mnogo manje policije. Dovoljno je da vam kažem da je kamp Lipa smešten u selu koje je bukvalno naslonjeno ka srpskim selima oko Petrovca, Krupe i Bihaća, pa da shvatite koliko je situacija ozbiljna i koliko je potrebna varnica pa da dođe do ogromnog problema sa tragičnim ishodom. Jer, migranti su i do sada, dolazeći do ovog kampa uvek prvo „udarali“ na srpska sela – upozorava Radanović.

Podvale oko zemljišnih knjiga

Đorđe Radanović upozorava da je u Federaciji BiH nastavljen proces uspostavljanja novih zemljišnih knjiga.

– U Federaciji BiH se sprovodi usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišne knjige, tzv. harmonizacija podataka. Zamena i uspostavljanje novih zemljišnih knjiga se obavlja tako što se javni poziv objavljuje samo u Službenom listu Federacije BiH i dnevnim novinama koje su čitane u FBiH, tako da izbegli i raseljeni Srbi nemaju saznanja da je njihovo zemljište predmet postupka. Vlasti Federacije ne šalju pismene pozive vlasnicima nekretnina i do sada se pokazalo da je veliki broj Srba ostao bez prava u novim ili zamenjenim zemljišnim knjigama. Takođe, postoji realna mogućnost da Srbi ostanu bez prava na zemljište zbog neodržavanja – kaže naš sagovornik.

U strahu tri godine

Srpski predstavnici u Federaciji BiH kažu da su Srbi u ovom delu Bosne u strahu poslednje tri godine.

– Od kada je počeo priliv migranata u Unsko-sanski kanton bošnjačka policija i kantonalni organi migrante „guraju“ prema srpskim selima, što je konačno završeno na način da su migrante smestili u migrantski kamp u srpskom selu Lipa, gde nikada nisu ni živeli Bošnjaci ni narodi islamske vere. Nema niko ništa protiv migranata, ali trebalo je da budu smešteni izvan povratničkih mesta – naglašava Đorđe Radanović.