Matija Bećković: Umrla je stara Crna Gora…

– Crna Gora slavi 14 godina svoje nezavisnosti, a tako se i ponaša – kao četrnaestogodišnjak. Raspravlja kojim jezikom govori, kojim pismom piše, kojoj veri pripada. Brat koji ne veruje otima hramove bratu koji veruje. Jedna majka rađa dve nacije, jedan jezik je naš i njihov – rekao je Bećković.

Prema njegovim rečima, Crna Gora se ujedinjavala i razjedinjavala, prisajedinjavala i odvajala od Srbije, ali Srbija nije u tome učestvovala.

– I taj referendum nije bio za njenu nezavisnost, nego je bio referendum protiv Srbije. I od tada, oni tu borbu protiv Srbije vode iz dana u dan i tako su na kraju došli da Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske crkve nije njihova, nego hoće da osnuju crnogorsku crkvu. A to najviše liči na stihove iz „Gorskog vijenca“ kad su oni sagradili onu velelepnu vodenicu, a tek onda setili se za vodu – rekao je Bećković.

– Crnogorsko-primorska mitropolija je, sa svojim svetinjama, ono što je probudilo mladi svet, onaj za koga smo mislili da je toliko indoktriniran i izgubljen i koji je ćutao kad su mu preimenovali jezik, kad su mu ukinuli pismo, kad su falsifikovali celu istoriju, a onda se probudio kad su mu dirnuli u njihovu crkvu, veru, svetinju – smatra Bećković.

Prema njegovim rečima, Crna Gora je remek delo srpske poezije otkad je Branko Radičević napisao „Crna Gora ponosito stenje, srpske kruno ti drago kamenje“.

– Onda je Laza Kostić kazao da je to okamenjena srpska vera, neponižena, sirota… Nema, takoreći nijednog srpskog pesnika koji je nije opevao. Ovo je jedino vreme u koje se o njoj ne peva. Umrla je stara Crna Gora a bez nje se muče Crnogorci. Umrijeće, no će prije toga, sebe i nju obrukati – kaže Bećković.