"Mislim da je to jedino realno. Većina albanskog rukovodstva bila bi za to da Srbiji ponudi sever Kosova i da dođe do međusobnog priznanja. To je jedino dugoročno i trajno rešenje koje je dobro i za Albance. Objektivno, veoma će teško vladati severom, ili će tu uvek na sceni biti nasilje i nikada neće biti demokratije", kazao je Dodik u intervjuu podgoričkom listu "Dan".
On smatra da "i Srbiji treba dati satisfakciju kako bi mogla da kaže: ‘Evo, priznajemo’".
"Znam da crkva i mnogi ljudi u Srbiji ne misle tako, ali Srbija ne sme da dozvoli da zbog Kosova bude zarobljena još 50 godina. Kosovski mit je, inače, vekovima zarobio političku svest Srba", dodao je Dodik.
Upitan da li misli da u Srbiji postoji politička volja za takvo rešenje, Dodik je odgovorio: "Volja se uvek stvori. Ide za rešenjima. Danas to niko ne pominje, pa ne znate ima li volje ili ne. Sada je sve emocija i u duhu parole ‘Ne damo Kosovo’, a niste na Kosovu. U svakom slučaju, kad bih bio u poziciji nekih albanskih rukovodioca, ja bih sever Kosova ponudio za trajni mir i razgraničenje sa Srbijom".
|
Janjić: Pogrešna izjava u pogrešno vreme
Dušan Janjić Izjava premijera RS Milorada Dodika da je podela Kosmeta jedino realno održivo rešenje došla je u pogrešno vreme i sa pogrešne adrese, smatra analitičar Dušan Janjić iz Forima za etičke odnose.
"To je politički rečnik iz 19. i počeka 20. veka kakav ne postoji u savremenom međunarodnom pravu, koje priznaje samo promene granica u dogovoru svih zainteresovanih strana, što u slučaju Balkana u prvom redu znači dogovor Vašingtona i Moskve", rekao je Janjić za "Danas".
On smatra da je Dodikov predlog podele Kosmeta, bilo da je reč o izjavi koja treba da mu podigne rejting pred izbore u RS ili o novom "probnom balonu“ predsednika Srbije Borisa Tadića, loš potez jer je zvanični Beograd već dobio signal da u ovom trenutku za podelu nisu ni kosovski Albanci, ni Zapad, niti Ruska Federacija.
"Problem je što Dodik, pojedini krugovi u DS, a ni deo srpske javnosti sa akademikom Dobricom Ćosićem na čelu ne shvata da je podela Kosmeta konačno rešenje posle kog ne bi bilo nikakve kompenzacije teritorija. Podela znači priznavanje nezavisnog Kosmeta u novim granicama i dizanje ruku od RS, koja može da se poziva na kosovski presedan samo dok se status Kosova ne reši. Podelom Kosmeta prestaje da postoji i sama ideja povezivanja RS sa kosovskim problemom", objašnjava Janjić.
On smatra da "Srbija kojoj preti dalje teritorijalno raspadanje, ne sme da pristane na podelu Kosmeta“, pogotovo zato što ulazi u "opasnu međunarodnu situaciju i uslovljavanje regionalnom saradnjom“.
Prema Janjićevim rečima, podela Kosmeta nije ni deo novog "evropskog kompromisa“ za Kosovo i metohiju, koji je nedavno prilikom posete Beogradu predložio šef francuske diplomatije jer "Zapad ne želi da narednih 10 do 15 godina zatvori balkansku priču“. |
Dodik je rekao da Republika Srpska nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta.
"Uticali smo da BiH ne prizna Kosovo i ona ga nije ni priznala. Iz tog razloga nam nije godilo kada je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo. Nisam ulazio u razloge zbog čega je Crna Gora to uradila, ali smatram da je što se tiče Kosova Srbija ponižena. Bezočno je od nje oteti deo zemlje i to niko ne bi dozvolio bez obzira na veličinu i značaj te zemlje", naveo je on.
Upitan kako gleda na ideju da se Srbi u Crnoj Gori proglase za nacionalnu manjinu, Dodik je ogovorio da se protivi bilo kakvoj marginalizaciji Srba bilo gde.
"Neću da pravim paralelu, ali znam da degradacija datira još iz Slovenije, pa izbacivanjem i pravljenjem manjine od Srba u Hrvatskoj i nije to paralela sa Crnom Gorom. Ali kad god budem u poziciji da se tome suprotstavim, to ću i uraditi. Srbi u Crnoj Gori, kao i Crnogorci, imaju pravo na sve ono što Crna Gora kao država daje i ne mogu da se budu svrstani u manjinu", rekao je on.
|
Istoriografija
U julu 1990. godine Skupština Srbije donela je odluku o prenosu nadležnosti sa Skupštine Kosova na parlament Srbije. Albanski delegati iz kosovskog parlamenta su u jula 1990. usvojili Deklaraciju o nezavisnosti, a 7. septembra ekspresno i tzv. Kačanički ustav, čime je južna srpska pokrajina proglašena za "Republiku Kosovo", koja će biti, kako je tim aktom određeno, kao država, članica jugoslovenske zajednice, što će se korigovati zavisno od buduće organizacije Jugoslavije“. Usledili su pregovori u Rambujeu 1998. godine, pa NATO bombardovanje, a 2008. i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dobrica Ćosić Pre svih ratnih dešavanja, srpski književnik i bivši predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić od 1992-93. godine, predlagao je podelu Kosmeta. On je smatrao da prilikom podele Kosova i Metohije treba voditi računa o srpskim manastirima i srpskim enklavama u pokrajini. Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji trebalo bi, prema njegovom shvatanju, da dobiju status koji imaju pravoslavni manastiri u Grčkoj na planini Atos. "Treba spasiti što se spasti može, što pre osloboditi Srbiju Kosova i Metohije kako bi mlada pokoljenja mogla da žive u Srbiji koju više niko ne može da deli i ponižava", govorio je Ćosić u martu 2004. godine na predstavljanju svoje knjige "Vreme zmija". |
Dodik je naveo da bi bilo dobro, zbog odnosa Srbije i Crne Gore koji jednog dana treba da se normalizuje na pravi način, da se prema Srbima u Crnoj Gori odnose kao prema konstitutivnom narodu i da se na taj način izgradi poluga za budućnost koja neminovno mora da ide kroz saradnju Srbije i Crne Gore.
"Srbe ne treba dodatno ponižavati, pogotovo ne u Crnoj Gori i treba obezbediti da budu konstitutivan narod a ne manjina", kaže premijer RS.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
