Balkan na staklenim nogama

Samit Procesa saradnje jugoistočne Evrope, koji je završen skupom na Jahorini, nije napravio iskorak u poboljašanju međudržavnih odnosa zemalja regije. Naprotiv, utisak je da odnosi između pojedinih država odavno nisu bili ovako zategnuti. O tome svedoči i niz incidenata, zapaljiva retorika i rečnik koji su pojedini lideri koristili, a koji je bio daleko od diplomatskog.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da je učinak regionalnih samita zanemarljiv i da bi umesto njih bilo mnogo korisnije da lideri rade na jačanju bilateralnih odnosa svojih zemalja.

Rešenje u razgovorima

– Svakog meseca održava se po neki samit, Uglavnom, imamo tih inicijativa oko pedesetak, Brdo kod Kranja, Jadransko-jonska inicijativa, Berlinska incijativa… Ali kada pogledate njihov učinak on je poražavajući! Mi smo danas dalje od regionalne stabilnost nego što je to bilo pre sedam-osam godina – kaže Popov za „Vesti“.

To govori, smatra on, da EU, kao ključni igrač i inicijator svih ovih inicijativa, nije dobro odradila posao.

– Kriza EU se prenela na region. Kako se ovdašnjim državama udaljavala perspektiva članstva u EU, tako se pogoršavalo stanje u tim zemljama i generalno u regionu. Umesto što drže glamurozne skupove, bolje bi bilo da imaju susrete na bilateralnom nivou, jer saradnja je kada komšija sa komšijom razgovara i rešava otvorena pitanja, a tih razgovora nema ni između Beograda i Zagreba, ni Beograda i Sarajeva ili Beograda i Crne Gore – ističe Popov.

Podsećamo da su uoči samita u BiH, Tirana i Priština potpisale sporazum o zajedničkoj spoljnoj politici, uključujući objedinjavanje ambasada, a da je delegacija Kosova odbila da dođe na skup jer ih sarajevski domaćin nije predstavio kao nezavisnu državu. I dok Srbija i Rusija pozivaju EU i SAD da hitno reaguju na pomenuti sporazum koji trasira put ka uspostavljanju velike Albanije, na zapadu ga upadljivo ignorišu.

Vođe sa Tibeta

Ivica Dačić, Šef srpske diplomatije Ivica Dačić smatra da je problem u tome što SAD i EU žmure na ovaj i sve druge dilove Tirane i Prištine, usmerene na štetu Srbije i celog Balkana.

– Za njih je sve to dečja igra. Kad Tirana i Priština nešto rade, moji prijatelji i kolege kažu „pusti ih, to nije ozbiljno“. Pacoli kaže da sporazum o zajedničkoj spoljnoj politici u stvari predstavlja Albaniju i Kosovo kao jednu naciju. Šta još treba da se nacrta da bi neko video da je u pitanju stvaranje velike Albanije. Šta bi se desilo kad bi Srbija potpisala takav sporazum sa Republikom Srpskom i da li bi to bilo narušavanje teritorijalnog integriteta i interesa BiH? Verovatno bi to svi osudili, a za Prištinu kažu „pustite to“ – rekao je Dačić.

Aleksandar Popov, međutim, smatra da je sporazum Prištine i Tirane potez za unutrašnju upotrebu.

– Rami treba sada ta priča o tzv. velikoj Albaniji kada ga opozicija ozbiljno ugrožava. Kosovski lideri žele da pokažu javnosti da imaju alterantivu – veliku Albaniju. Ali od te priče neće biti ništa, kao što neće ni od Velike Srbije – uveren je Popov.

Dačić smatra da zabrinutost ne treba da izaziva Rama i njegova „lupetanja“, već ćutanje međunarodne zajednice na plan Prištine i Tirane o stvaranju velike Albanije, koji se više i ne krije.

– Umesto da vode EU i jasno iskažu svoje stavove, evropski zvaničnici se ponašaju kao da su duhovne vođe sa Tibeta, pa sada oni duhovno promišljaju o problemima kontinenta, a niko da kaže ništa konkretno o tome šta treba da se uradi – slikovit je Dačić.

Veliko s**nje!

Posle verbalnog okršaja sa bugarskim premijerom Borisovim, srpski šef diplomatije ušao je u klinč i sa Edijom Ramom, koristeći upravo provokativni rečnik albanskog premijera.

– Raminim uličarskim rečnikom rečeno: „Velika Albanija“ je veliko s**nje! Od toga nema ništa! Ramu ću da podsetim da Priština nema samostalnu spoljnu politiku, jer su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Prema tome, gospodin premijer je trebalo da sa Beogradom postigne taj sporazum i siguran sam da se zbog toga ne bi osećao ugroženo, već bi video kako se ide napred – rekao je Dačić.

Reagovala i Moskva

Intervenciju SAD i Evrope na opasne igre samoproglašene države Kosovo i Albanije zahteva i Moskva.

– Provokativni koraci Tirane i Prištine, koji su u liniji sa konceptom velike Albanije, izazivaju ozbiljnu zabrinutost. SAD i EU su izabrale da radije ne reaguju na takve destruktivne korake, čime ohrabruju velikoalbanske osećaje, štetne po region – poručuje rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Berlinska inicijativa – nula

Učinak Berlinskog procesa koju je inicirala najača država EU je skoro nula, smatra Popov.

– Ne znam nijedan infrastrukturni projekat koji je reazlizovan, a koji su najavljivali. Suština od tih lepih sastanaka na visokom nivou na kraju se svela na to da evropskih lideri mogu da okupe ove regionalne, ali posle toga efekat je nula – dodaje Popov.

Usvojena Deklaracija

Učesnici samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi usvojili su Deklaraciju u kojoj se ističe da potpuna integracija regiona u EU služi najboljim interesima Evrope, kao i da je bezbednost regiona glavni preduslov za bezbednost i stabilnost celog kontinenta. Višednevne polemike izazvane najavom nedolaska kosovske delegacije zbog, kako je rečeno, „ponižavajućeg poziva“ predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika i obećanja Tirane da će se solidarisati sa Prištinom, presekao je predsednik Albanije Ilir Meta. On se pojavio na Samitu, pa je susretu na nivou predsednika prisustvovalo pet šefova država dok je predsednik Slovenije Borut Pahor bio na svečanoj večeri, ali ne i na samitu. Srbija i Bugarska su poslale premijere Anu Brnabić i Bojka Borisova, Hrvatska je imala delegaciju nižeg ranga, a predstavnike su poslale Moldavija, Grčka i Rumunija.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poručio da veruje kako će lideri delovati vizionarski i podržati integraciju Balkana u EU. On je, takođe, dodao da je auto-put Sarajevo-Beograd „put mira“ i da će imati ogroman značaj, posebno za jačanje saradnje i povezivanje u regionu.

Novoizabrani Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski kazao je da zemlje članice ove inicijative možda imaju različite viđenje prošlosti, ali svi imaju zajedničku budućnost, a to je članstvo u EU.

Manje optimističan bio je crnogorski predsednik Milo Đukanović.

– Ponovljene su obeshrabrujuće poruke s nekih najvažnijih adresa EU, od kojih poslednja jasno odbacuje proširenje EU pre dubokih reformi za unapređenje same Unije – primetio je Đukanović.

Predsedavajući Milorad Dodik se založio za formiranje komisije Hrvatske, Srbije i BiH za otvorena pitanja, a srpska premijerka Ana Brnabić je odbrusila Iliru Meti rekavši da proces saradnje u jugoistočnoj Evropi ne prepoznaje tzv. „Republiku Kosovo“ i da nema mesta provokacijama, pošto je on pozvao BiH da prepozna „realnost da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja“.

– Na samitu, osim domaćina, učestvuju zemlje koje ne prepoznaju Kosovo, kao što su Rumunija, Grčka, Moldavija – istakla je Brnabićeva.

Incident na aerodromu

Samitu je prethodio incident na sarajevskom aerodromu gde se obezbeđenje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana sukobilo sa Graničnom policijom koja je htela da sprovede standardne procedure prilikom ovakvih poseta, uz najavljeni pretres i minimum kontrole prema VIP ličnostima.