Mina stigla i u Beograd

Posle Beča i Sremskih Karlovaca, izložba o Mini Karadžić je otvorena i u Biblioteci grada Beograda.

Povod za izložbu je 195 godina od rođenja Mine Karadžić, a postavka je vrsta sećanja na sve zasluge koje naša prva slikarka, prevodilac i književnica ima na spajanju i građenju mostova kulture između srpskog i austrijskog naroda. Autorka izložbe je prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča, koja je postavku koncipirala po svojoj knjizi „Pevam danju, pevam noću – Pisma Mini Karadžić“, a dizajn 24 panoa koji čine izložbu uradio je Dušan Borisavljević.

Otvarajući izložbu u galeriji Atrijum, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, istakla je uspešnu dugogodišnju saradnju te ustanove sa ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“ i Svetlanom Matić.

– Biblioteka grada Beograda je predstavila svoje dve izložbe u Beču, a i dalje ćemo donirati knjige i podržavati rad Biblioteke „Mina Karadžić“ u Beču – istakla je Jasmina Ninkov.

Svetlana Matić je zahvalila direktorki Biblioteke grada Beograda i njenim saradnicima na podršci i Jasmini Ninkov i Nataši Ril dodelila Zahvalnice za izuzetnu podršku u radu ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“ na očuvanju srpske kulture.

Obraćajući se prisutnima, autorka izložbe je napomenula da je godinama istraživala život i delo Mine Karadžić.

– Želela sam da joj se na neki način odužim osnivanjem društva koje nosi njeno ime, postavljanjem spomen-ploče u Beču i osnivanjem biblioteke u Beču – navele je Matićeva.

Izložba u Beogradu traje do 31. jula, a potom se seli u Kladovo i u Herceg Novi.

Vilhelmina Mina Karadžić je rođena 12. jula 1828. u Beču, na Petrovdan, kao sedmo dete od trinaestoro dece Ane Kraus i Vuka Stefanovića Karadžića. Osim Mine i Dimitrija sva ostala braća i sestre su umrli u detinjstvu i ranoj mladosti. U Beogradu, koji je mnogo volela, Mina se 1858. godine udala za Aleksu Vukomanovića, siromašnog bratanca kneginje Ljubice, profesora književnosti na beogradskom Liceju. Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka. Imali su sina Janka sa kojim je Mina 1860. iz Beograda otišla u Beč. Janko je niže škole učio u Beču, pa otišao u Rusiju na školovanje gde je umro 1878, pošto je prethodno učestvovao u srpsko-turskom ratu kao dobrovoljac. Mina je umrla 1894. godine u Beču i sa njom je ugašena Vukova loza. O državnom trošku preneta je u Beograd i sahranjena u grob muža Alekse na Tašmajdanu. Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića.

Izvorne pesme

U muzičkom delu programa na otvaranju izložbe u Beogradu, nastupila je Bilja Krstić i devet devojaka iz Vokalne radionice Bistrik, koje su otpevale pesme: „Oj, devojko dušo moja“, More izgrejala sjajna mesečina“, Od pole idat babo“, „Omile mi Jagodo“.

Zahvalnica i „Vestima“

Otvaranje izložbe u Beogradu bila je prilika da Svetlana Matić uruči Zahvalnice medijima i redakcijama koje godinama prate rad udruženja, a među njima i dopisništvu „Vesti“ u Beču.

Slikarka i književnica

Malo je poznato da je Mina, uz Katarinu Ivanović, naša prva slikarka, prevodilac i književnica. Kao očev sekretar, vodila je celokupnu prepisku i Vukovu korespondenciju, sa više od 300 istaknutih ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike u 19. veku. Prevodila je srpske narodne umotvorine na nemački jezik i gradila mostove saradnje i prijateljstva između dva naroda.

Pisac August Frankl joj je posvetio pesmu, videvši je kako vodi kolo u srpskoj narodnoj nošnji na Svetosavskom balu 1847. u Beču. Branko Radičević joj je posvetio pesmu „Pevam danju, pevam noću“.