Posle Beograda, Valjeva i Uba izložba „Od zaborava ka svetlu“ o Svetomiru Nikolajeviću(1844-1922) trebalo bi u 2022. godini da bude postavljena i u Beču, kako bi naši ljudi ali i drugi žitelji austrijske prestonice saznali više o liku i delu ovog velikana naše istorije, najavljuje Svetomirov čukununuk Dejan Nikolajević, koji živi u Austriji. On ističe da je sa Ambasadom Srbije u Austriji dogovorio da u februaru ova postavka, iz Uba, bude preneta u Beč.
Dejan Nikolajević se sa porodicom godinama bori da sačuva svog pretka od zaborava.
Svetomiru Nikolajeviću, jednom od naših najobrazovanijih ljudi i najznačajnijih aktera u kulturi, politici i humanitarnom radu u drugoj polovini 19. veka, posvećena je izložba „Od zaborava ka svetlu“, koja je nedavno otvorena u Narodnom muzeju u Valjevu.
Mnogima Svetomir Nikolajević nije dovoljno poznat, a bio je jedan od prvih srpskih akademika i predsednik vlade u vreme Milana Obrenovića, a pre toga gradonačelnik Beograda i ministar unutrašnjih poslova.
Nikolajević, rođen u selu Raduša nedaleko od Uba, bio je profesor i rektor Velike škole, doneo je evropski duh u tadašnju Srbiju i osnovao katedru za svetsku književnost.
Autor izložbe Filip Trajković, kustos istoričar Pedagoškog muzeja u Beogradu, objasnio je da je Nikolajević bio kosmopolita, koji je ostao nacionalno orijentisan i svestan zemlje iz koje je potekao i naroda kome pripada.
– Za današnje pojmove te dve nespojive krajnosti on je nosio u sebi na jedan potpuno prirodan način. Izložba prikazuje sve segmente ličnosti, života i delovanja Svetomira Nikolajevića, od porodičnih odnosa, preko njegovog književnog rada, do kontakata sa istaknutim pojedincima tog vremena, poput kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića – kaže Trajković.
Kustos dodaje da je imao svesrdnu pomoć Svetomirovih potomaka, Snežane i Dejana Nikolajevića, koji su obezbedili brojne lične predmete.
– Moj pradeda, koji je bio blizak sa kraljem Milanom Obrenovićem, 1903. godine posle Majskog prevrata, nekako je skrajnut na marginu i posle toga pao u zaborav. Tek 1944. jednom vrlo lepom svečanošću u selu Raduša, odakle je rodom, maloj školi dato je njegovo ime. Time je u stvari počelo šire interesovanje za njegovu ličnost – objašnjava Snežana Nikolajević, Svetomirova praunuka.
Svečanom otvaranju izložbe u Valjevu prisustvovao je i Dejan Nikolajević koji je specijalno za ovu priliku sa kćerkom Anom doputovao iz Beča. Najviše njegovom zaslugom izložba Pedagoškog muzeja u Beogradu, koja je postavljena 2019. godine, stigla je u Narodni muzej u Valjevu.
Deo postavke posvećen je i potomcima Snežani i Dejanu, ali i dvojici sinova Božidaru i Dušanu koji su bili naučnici i pisci.
Kandidat za Nobelovu nagradu
Svetomir Nikolajević je bio i osnivač tadašnje Srpske radikalne stranke, društva „Sveti Sava“ i masonske lože „Pobratim“. Bio je prvi Srbin koji je još 1915. bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, kandidovala su ga četiri člana srpskog parlamenta. Dva puta je penzionisan i vraćan u državnu službu.
Bio je slavljen i uvažavan, ali je vremenom zaboravljen iako u Beogradu, na Zvezdari, postoji ulica koja nosi njegovo ime i što se u zgradi SANU-a nalaze njegova bista i portret. Počiva na Novom groblju u Beogradu.
Odbio ponudu nemačkog cara
Nikolajević nije hteo da bude civilni guverner okupirane Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata ostao je u Srbiji i proživeo ga živeći u požarevačkom selu Malo Crniće. Okupator mu je ponudio, po volji nemačkog cara, da bude civilni guverner okupirane Srbije, ali je on to odlučno odbio 1915. godine.
Poliglota
Bio je jedan od najškolovanijih ljudi svog doba, poliglota koji je govorio sedam jezika, među kojima starogrčki i latinski, jedan od retkih ljudi u Srbiji tog vremena koji je tečno govorio engleski. Školovao se u Cirihu, Bernu, Berlinu, Briselu, Parizu i Londonu.
Njegova kuća koja danas ne postoji nalazila se u Višnjićevoj ulici i bila je centar okupljanja srpskih književnika tog vremena. Sačuvana je obimna prepiska Svetomira Nikolajevića sa mnogim istaknutim ličnostima kao što su: Aleksa Šantić, Simo Matavulj, Milovan Glišić, Branislav Nušić, Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Mokranjac, Đorđe Vajfert, Slobodan Jovanović, Milutin Garašanin, kralj Milan Obrenović, kralj Aleksandar Obrenović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
