Pusti snovi o evropskoj „trgovinskoj bazuki“

Evropa može da preti „trgovinskom bazukom“ Americi, šta god to značilo, ali suštinski joj ne može ništa. Nove Trampove carine su stvar politike, ali realnost je drugačija, ekonomija EU je u ozbiljnom problemu.

Ne mogu se iz njega izvući bilo kakvim merama, džaba okretanje Indiji i Kini, Tramp može zavrnuti gasnu slavinu. Jasno je šta je jedino rešenje.

Ovo za Sputnjik kaže advokat i poslanik u Skupštini Srbije Branko Pavlović, povodom najavljenog, jedinstvenog odgovora zemalja Evropske unije na odluku američkog predsednika da poveća stopu globalnih carina sa 10 na 15 odsto:
„Evropska unija ne može da izdrži ni milimetar daljeg potresa svoje ekonomije. Mora da reaguje, na ivici su vrlo loših recesivnih tendencija. Stvarnost i činjenice pobeđuju, politika mora da se tome prilagodi, jer u suprotnom ide u raspad“.

Nove carine, u inat sudu

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom poništava široki spektar globalnih carina koje je uveo Tramp. Da bi za potrebe domaće javnosti, kako kaže Pavlović, pokazao da mu sud ne može ništa, američki predsednik je najavio da će odmah povećati stopu globalnih carina sa 10 na 15 odsto.

„Pošto na taj način odustaje od dogovorenog sa EU, onda ona više ničim nije vezana i može normalno da primenjuje svoje odbrambene mere, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. To je politička stvar, kao što EU nikada nije morala da pristane na to da robe i usluge iz Amerike nemaju carinu na tržištu EU, pa je ipak pristala“, kaže Pavlović.
Trampovo matematičko rešenje

On objašnjava šta zapravo znači Trampova odluka, s obzirom da EU još nije ratifikovala prethodni sporazum sa SAD. Nova odluka o globalnim carinama zapravo se odnosi i na taj sporazum:

„Globalne carine se uvećavaju, šta god da je prethodno bilo dogovoreno, za tih 10, eventualno 15 odsto. To se odnosi i na Japan, Južnu Koreju, svakog ko je napravio neki sporazum sa Amerikom. Na to ide ovih novih 10 odsto. Tramp hoće da matematički dokaže da, kada mu sud ukine prihode od carina, iako znamo da to nisu prihodi nego oporezivanje sopstvene privrede i građana u konačnom ishodu, on želi da obezbedi prihod u budžetu na nivou prošlogodišnjeg, koji je bio oko 200 milijardi dolara.“

Šta može Evropska unija

Upitan kakav odgovor može stići iz EU, Pavlović kaže da bi jedan potez bio potpuno logičan, može da uvede carine Americi – jer zašto bi američka roba bila bez carine.

„Ali kada to jednom krene, nastaje novi problem. Šta ako Amerika kaže Evropi – ne dam gas? Pošto si se, navodno pametno, ratosiljao ruskog gasa, šta radiš kada ti SAD uskrati gas. Gotov si. Za četiri nedelje si gotov. Nema tehničkih mogućnosti da nadomestiš više od možda 10 odsto onoga što Amerika daje. A šta bi se dogodilo ako Amerika poruči, dobro, ali naš gas je sada četiri puta skuplji.“

Indija i Kina ne mogu pomoći

Pavlović dodaje da je jasno da evropski zvaničnici shvataju da sa Trampom neće biti lako, niti će biti njegovog odustajanja. Zato su se rastrčali da obnove kontakte sa drugim velikim silama, Indijom i Kinom. Međutim, za ovaj problem rešenje nemaju.

„Ne vredi im Kina za gas. Mogu svi zvaničnici da odu u Kinu, ali im treba gas iz Rusije. Ako Amerika kaže, pošto ste bezobrazni i uvodite nam carine, nećemo da vam prodajemo gas, a ti si već sada na minimumu rezervi, za četiri nedelje potpuno će ti stati privreda. Prema tome, to što Evropska unija mašta da ima neke velike poteze prema Americi potpuno je besmisleno. To je moguće, ali besmisleno je.“

Rešenje ipak postoji – u BRIKS

Pavlović dodaje da bi jedini, zaista veliki potez prema Americi bio bi da zemlje Evropske unije uđu u BRIKS, kako kaže, u normalnu saradnju sa drugim, normalnim državama:
„Ta ideja da su oni neki „veliki“ koji će nametati pravila ključnim zemljama BRIKS-a, to puca. Još je se donekle drže vezano za Rusku Federaciju, ali sve ostalo ne funkcioniše. Rešenje je da svi zajedno nastupe prema Americi. Tu bi Evropska unija imala ogroman prostor mogućnosti. Biti u sukobu sa Ruskom Federacijom i u sukobu sa Amerikom, to je apsolutno nemoguće. Ekonomski neizdrživo“, zaključuje Pavlović.