Nemačka vlada suočava se sa tenzijama unutar velike koalicije zbog plana povećanja vojnog osoblja, a ključna rasprava odnosi se na mogućnost uvođenja obaveznog vojnog roka.
Predloženi zakon trebalo bi da bude predstavljen na sednici vlade 27. avgusta.
Ministar odbrane Boris Pistorijus iz SPD-a želi da reši hronični manjak kadrova u Bundesveru bez potpune obnove obaveznog služenja vojske, koje je suspendovano 2011. godine. Prema predlogu, svi muškarci pozivnog uzrasta morali bi da se registruju i prođu selekcioni postupak, dok bi žene mogle da volontiraju.
Vlada planira da privuče oko 5.000 dobrovoljnih vojnika godišnje, sa trajanjem službe do 23 meseca. Obavezna služba uvešće se samo ako parlament donese posebnu odluku. Konzervativni Hrišćanski demokrati (CDU/CSU) žele da uvedu obaveznu godinu služenja, uključujući vojnu službu kao jednu od opcija, uz civilne alternative poput rada u bolnicama ili školama.
Norbert Retgen, stručnjak za spoljnu i odbrambenu politiku, istakao je za „Politiko“ da bi aktivacija obavezne službe tek u slučaju pojačane vojne krize bila prekasna:
– Ako se obavezna služba aktivira tek u kriznim situacijama, postaje reakciono sredstvo, a ne odvraćajući faktor. Doći će prekasno, izgubiti podršku javnosti i promašiti svrhu. Šta bi vojnik trebalo da postigne kada kriza već traje?
Retgen je kritikovao Pistorijusa što se fokusira isključivo na volonterizam bez jasnih ciljeva ili automatskog mehanizma za prelazak na obaveznu službu ako dobrovoljci ne budu dovoljni. „To neće funkcionisati – potrebna su obavezna poboljšanja“, rekao je.
SPD naglašava da je Bundesver „parlamentarna vojska“, i da odluka o uvođenju obaveznog roka pripada zakonodavnom telu, a ne izvršnoj vlasti. Andreas Švarc iz SPD-a rekao je:
– Ako ciljevi nisu ostvareni i pretnja je velika, parlament mora da odluči i po potrebi zaoštri zakon.
SPD se zalaže za dobrovoljni model kako bi privukli one koji zaista žele da služe.
– Želimo ljude koji to žele. Dobrovoljci su skloniji da završe obuku i da duže služe. Ako počnete sa prisilom, stvarate otpor – istakao je Švarc.
Konzervativci traže dodatne mogućnosti za promenu zakona i spremni su da iskoriste jesenju raspravu u Bundestagu ako do 27. avgusta ne dođe do kompromisa. Tomas Revekamp, predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, rekao je:
– Nijedan zakon ne izlazi iz Bundestaga onakav kakav je stigao. Imamo predloge i želimo promene. Ako ranije ne uspe, moraće ići kroz parlamentarne konsultacije.
Jedna od opcija je rešavanje spora u koalicionom odboru, maloj grupi lidera obe stranke koja odlučuje iza zatvorenih vrata. Odluke ovog tela imaju političku težinu, ali postaju pravno obavezujuće tek posle odobrenja vlade ili parlamenta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
