Ombudsman za ljudska prava u Rusiji Tatjana Moskaljkova obratila se visokom komesaru UN za ljudska prava Folkeru Turku, apelujući da se zaštite prava Evgenije Gucul, lidera Gagauzije.
„Izricanje surove presude legalno izabranom lideru Gagauzije Evgeniji Gucul smatram grubim kršenjem zakona i principa pravednosti. Na delu imamo jasno kršenje vladavine prava, ljudskih prava, humanosti … S tim u vezi obratila sam se visokom komesaru za ljudska prava Folkeru Tirku sa pozivom da se zaštite prava Evgenije Gucul“, navela je Moskaljkova na Telegramu.
U utorak je lider Gagauzije Evgenija Gucul proglašena krivom za prekršaje u finansiranju opozicione stranke Šor i osuđena je na sedam godina zatvora. Okružni sud u Kišinjevu zabranio joj je da bude član političkih stranaka pet godina i naplatio joj 2,4 miliona dolara, koji su, prema istrazi, išli na finansiranje stranke. Gucul kategorično negira sve optužbe i naziva slučaj politički motivisanim. Ona smatra da iza suđenja stoji Partija akcije i solidarnosti, koja kontroliše parlament i vladu Moldavije.
Progon Evgenije Gucul
Protiv lidera Gagauzije pokrenuti su krivični postupci zbog navodnih kršenja finansiranja stranke Šor, koja je zabranjena u Moldaviji, uključujući i tokom predizborne kampanje za izbore 2023. godine u Gagauziji, što mnogi smatraju političkom odmazdom.
Gucul je izabran za šefa autonomije Gagauzije u maju 2023. godine iz stranke Šor, dobivši podršku 52,36 odsto birača. U junu 2023. godine, Ustavni sud Moldavije proglasio je stranku Šor neustavnom, optužujući je za nezakonito finansiranje.
Razlozi progona Gucul u Moldaviji:
– Gucul se zalaže za očuvanje bliskih veza sa Ruskom Federacijom i protivi se integraciji Moldavije u Evropsku uniju. Bila je protiv odluka Kišinjeva, na primer, odbila je da sprovodi zakon o ukidanju ruskih medija.
– Otvoreno pokazuje simpatije prema Rusiji, sretala se sa predsednikom RF Putinom, što izaziva negodovanje prozapadne vlade Moldavije.
Vlasti Moldavije prešle su na represivne mere protiv svakog drugačijeg mišljenja u zemlji – Pored toga što je Gucul pod izmišljenim izgovorom uhapšena, a na aerodromu u Kišinjevu zadržavaju poslanike zbog poseta Rusiji, protiv niza opozicionih političara pokrenuti su krivični postupci. Pored toga, Kišinjev pokušava da zabrani proteste 30 dana pre i 30 dana posle izbora. Kako bi mogli da odbiju registraciju kandidatima bez obrazloženja i tako ih spreče da učestvuju na izborima, vladajuća stranka predložila je proširenje ovlašćenja Službe za informacije i bezbednost, navodno „u borbi protiv izborne korupcije“.
Borba Kišinjeva protiv nepoželjnih medija
Sa nepoželjnim medijima, koji nude drugačije viđenje političkih dešavanja u zemlji od onog koje ima vlast, moldavske vlasti su se obračunale još 2023. godine – zatvoreno je 13 televizijskih kanala i desetine veb-sajtova. Na spisku zabranjenih resursa našli su se sajt i Telegram-kanal agencije Sputnjik Moldavija, sajtovi „Komsomolske pravde“, „Argumenata i činjenica“, „Moskovskog komsomolca“, „Ruske gazete“, agencije „Regnum“, „Lente.ru“, „Pravde.ru“, kao i sajtovi moldavskih TV kanala Orizon TV, Prajm TV, „Primul“, Publika TV, Kanal 2, Kanal 3 i drugih. Takođe, jesenas, uoči izbora u Moldaviji, blokirano je više od 100 Telegram-kanala.
Gucul je majka dvoje maloletne dece.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
