Sukob američkog predsednika Donalda Trampa sa lokalnim vlastima u Los Anđelesu, koji je izbio nakon masovnih protesta zbog privođenja migranata, predstavlja potencijalno opasnu prekretnicu za američku demokratiju.
Gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas izjavila je danas da pokušava da dogovori telefonski razgovor sa Trampom zbog velikih protesta koji se dešavaju u tom gradu.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da „za nekoliko minuta“ treba da obavi telefonski razgovor, ali ne sa samim Trampom, već kako bi dogovorila razgovor sa njim, prenosi CNN.
Rekla je da želi da Tramp „razume važnost onoga što se događa u Los Anđelesu“.
Protesti protiv racija i deportacija migranata koje sprovodi američka Služba za imigraciju i carine (ICE), koji su počeli u Los Anđelesu u petak, proširili su se na gradove širom Sjedinjenih Američkih Država, a na nekima se protestuje i protiv Trampove administracije.
Protesti su se proširili na Njujork, Čikago, Ostin, Dalas, San Antonio, San Francisko, Denver, Santa Anu, Las Vegas, Atlantu, Filadelfiju, Milvoki, Sijetl, Boston i Vašington.
Protesti su počeli u petak, nakon što su pripadnici Imigracione i carinske službe (ICE) po Trampovom naređenju pokrenuli opsežne racije i hapšenja migranata. Demonstracije su ubrzo eskalirale u sukobe s policijom, paljenje automobila i pljačku radnji.
Tramp je zatim odlučio da aktivira Nacionalnu gardu i pošalje 2.000 gardista u Los Anđeles – potez koji se, osim u nekoliko istorijskih izuzetaka, donosi isključivo uz odobrenje guvernera savezne države, u ovom slučaju demokratski nastrojenog Gavina Njusoma. Ova odluka izazvala je pravni spor i tužbu Kalifornije, jer stručnjaci smatraju da ne postoje zakonski uslovi za aktivaciju i da se time krše ključni pravni principi.
Nisu poslati samo gardisti – dolaze i marinci
Pored oko 2.100 gardista, Tramp je naredio i raspoređivanje 700 marinaca. Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da će marinci ostati raspoređeni u Los Anđelesu narednih 60 dana. I ovaj potez podigao je brojna pravna pitanja.
Iako marinci nemaju ovlašćenja da hapse i zaduženi su isključivo za zaštitu savezne imovine i osoblja, njihovo prisustvo u Los Anđelesu označava novu, zabrinjavajuću fazu militarizacije. To je u suprotnosti sa demokratskom tradicijom SAD, jer vojska nije predviđena za unutrašnje policijske zadatke.
„Njujork tajms“ je, analizirajući poteze Trampove administracije, objavio kako je sve očiglednije da aktuelni predsednik zapravo traži sukobe na američkim ulicama.
Trampu je, očigledno, bilo važno da pokaže odlučnost u sprovođenju migracione politike i da ispuni predizborna obećanja o masovnim deportacijama i „vraćanju reda“ na ulice. U jednoj izjavi demonstrante je nazvao „životinjama“, tvrdeći da Ameriku napadaju „strani neprijatelji“ koji žele da izazovu invaziju.
Guverner Kalifornije Njusom najavio je tužbu protiv Trampove administracije zbog slanja Nacionalne garde bez saglasnosti države.
– Ovo je samo početak. Ne radi se ovde samo o Los Anđelesu. Radi se o svima nama – o tebi, meni, svima koji ovo gledaju. Uveravam vas: taj čovek je izvan kontrole – rekao je Njusom.
Ovakva situacija nije viđena 60 godina
Poslednji put predsednik je bez saglasnosti guvernera aktivirao Nacionalnu gardu davne 1965. godine, kada je Lindon B. Džonson poslao gardu u Alabamu radi zaštite učesnika marša za građanska prava.
Slične poteze povlačio je i Džon F. Kenedi – najpoznatiji slučaj desio se 1963. kada je gardu poslao da zaštiti upis afroameričkih studenata na Univerzitet Alabama.
Analitičari: Ovo je korak ka građanskom ratu
Spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević izjavio je da je Trampova odluka potpuna suprotnost onome što su radili Džonson i Kenedi:
– Oni su koristili gardu za zaštitu ljudskih prava, dok Tramp koristi gardu da onemogući proteste. On zloupotrebljava predsedničku moć i jasno je da se sveti državama u kojima nije pobedio na izborima.
Ovo je ozbiljan korak ka građanskom ratu. Tramp ne pokušava da smanji polarizaciju – naprotiv, on je dodatno produbljuje. Posledice bi mogle biti dalekosežne.“
Zašto baš Los Anđeles?
Los Anđeles je simbolično izabran za demonstraciju sile zbog svoje demografske i političke specifičnosti – u njemu manjine čine većinu stanovništva. Grad ima dugu istoriju rasnih i socijalnih tenzija, a najpoznatiji slučaj su neredi iz 1992. godine, izazvani oslobađanjem policajaca koji su brutalno pretukli Afroamerikanca Rodnija Kinga.
Tokom tih nereda život je izgubilo više od 60 ljudi, a više od 2.000 je povređeno. Grad je danima bio u plamenu.
Duboka institucionalna kriza
Slanjem trupa bez saglasnosti lokalnih vlasti, Tramp ne testira samo granice svojih ovlašćenja – već otvara pitanje budućnosti američkog federalizma. Demokrata Berni Sanders je upozorio da ovo nema veze sa migracijom, već sa koncentrisanjem moći.
Analitičari smatraju da Tramp destabilizuje američke institucije i gura zemlju ka autokratiji.
– Tramp vlast koristi za lično bogaćenje i eliminaciju političkih protivnika. On predsedničku funkciju vidi kao apsolutnu moć, iznad Kongresa i sudova. Amerika je na ivici građanskog rata – kaže Kovačević.
Želi Ameriku iz 19. veka
Kovačević tvrdi da Tramp želi da vrati SAD u 19. vek, kada su belci imali apsolutnu dominaciju:
– Za njega je ideal Amerika bela, protestantska, ekspanzionistička zemlja. Naučio je lekcije iz prvog mandata i sada lakše nameće lične odluke. Okružio se lojalistima sličnim onima koje ima Kim Džong-un. To osigurava sprovođenje njegove volje i osvete državama koje ga nisu podržale.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
