Stav strateške dvosmislenosti Pekinga – Kina ne osuđuje rusku invaziju, niti nudi otvorenu vojnu podršku – sada je na testu zbog sve veće cene rata i implikacija za globalne interese Kine.
Kako je počela treća godina ruskog rata u Ukrajini, Kina se bori da nastavi da delikatno balansira svoju poziciju.
Na površini se čini da je Kina među onima koji su se najviše okoristili od ovog rata. Njena kupovina ruskih energenata po sniženim cenama pružila je Kremlju ključni ekonomski “pojas za spasavanje” usred zapadnjačkih sankcija. Štaviše, smanjenje američkih i zaliha oružja NATO navelo je neke na zaključak da bi produženi rat mogao dati kineskoj vojsci stratešku prednost nad rivalima koji nemilice troše svoje arsenale u naporima da podrže Ukrajinu.
Ali, evropska vojna nadgradnja, podstaknuta trenutnim ratom, mogla bi da predstavlja značajan izazov za bilo kakve kineske vojne ambicije. Ova dinamika ukazuje na to da produženi rat u Evropi nije u najboljem interesu Pekinga, što je u suprotnosti sa nekim tumačenjima.
Kina očekivala brzu rusku pobedu
Prisutno je sve više znakova da se Peking možda premišlja o dubljem uplitanju. Nedavni napori posredničke diplomatije specijalnog kineskog izaslanika Li Huija izazvali su sumnje u vezi s tim da li Peking zaista priželjkuje produženi rat koji ruši globalni poredak od kojeg je znatno profitirao.
Očekivanja Kine da će Rusija izvojevati brzu pobedu, verovatno pod uticajem sastanaka visokog nivoa između Putina i Sija pre ključnih vojnih eskalacija, otkrivaju obrazac unapred koordinisane agresije. Njihovi susreti pre invazije na Ukrajinu 2022. na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu i pre okupacije Krima 2014. na ZOI u Sočiju sugerišu očekivano jačanje kinesko-ruskih veza. Ova situacija otvara pitanja o ishodima koje je Kina očekivala od ovih invazija, ishodima koji se nisu ostvarili kako je predviđeno i možda kako je Putin obećao.
Ako su takva privatna uveravanja i pružena, spektakularno su pogrešili u predviđanju snažnog otpora Ukrajine i rešenosti Zapada da naoruža i podrži Kijev. Daleko od prikaza prevelike sile koja bi mogla ohrabriti kineske ambicije prema Tajvanu, rat je otkrio Rusiju kao silu u opadanju čije vojne sposobnosti nisu dorasle ukrajinskoj odbrambenoj posvećenosti.
Ovaj pogrešni proračun prisilio je Peking da se suoči sa tužnom realnošću. Umesto da pokaže kako velika sila može lako da potčini manjeg suseda, rat je izneo na videlo rizike, cenu i potencijal za katastrofalni pogrešni proračun.
Taktike „duge ruke“
Osim toga, ekonomski faktori opterećuju položaj Kine. Iako je profitirao od izvoza ruskih energenata, Peking je doživeo poremećaje u svojim globalnim trgovačkim interesima zbog sankcija, šokova u dobavljačkim lancima, pretnji pomorskim rutama i nestabilnosti na ključnim tržištima. Dalekosežni ukrajinski napadi na rusku infrastrukturu i zveckanje nuklearnim oružjem samo pojačavaju ove rizike.
Osim toga, kinesko bavljenje uskim sopstvenim interesima kroz rat izaziva provere i reakcije koje bi mogle da poremete strateške ambicije te države. Sekundarne sankcije kineskim kompanijama optuženim za podrivanje sankcija Rusiji verovatno će se proširiti, dok će tranziti kroz evropske luke i aerodrome možda biti podvrgnuti većoj inspekciji. Takve taktike „duge ruke“ Zapada mogle bi biti preteča oštrijeg tretmana ako Peking otvoreno krene protiv Tajvana.
Ključno, nedavni znac ukazuju na Kinu koja preispituje svoj stav. Sijev prvi poziv ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom u aprilu 2023. označio je iznenađujući zaokret, kada se uzme u obzir očekivana eliminacija Ukrajine prema planu Moskve. Kontinuirana uloga Pekinga kao glavnog kupca ukrajinskih žitarica, prema sporazumu o žitu, čak i nakon njegovog kolapsa naglašava njegove pragmatične trgovačke interese.
Ove stvarnosti počinju da oblikuju retoriku i postupke Kine. Diplomatska turneja Li Huija pojačala je pozive Pekinga na prekid vatre i pregovore – implicitno priznanje da je rat skrenuo sa očekivanog kursa i da više nije u skladu sa interesima Kine.
Težak izbor pred Kinom
Naravno, moćni kontrapritisci i dalje vezuju Peking i Moskvu. Istorijske veze, ideološko protivljenje američkoj hegemoniji i širenju NATO, kao i zabrinutost zbog mogućeg otuđenja Rusije i jačanje percepcije zapadnjačke pristrasnosti nastaviće da oblikuju kinesku politiku.
Međutim, rat u Ukrajini je ostavio Kini težak izbor: udvostručiti podršku oslabljenoj ruskoj državi ili slediti novu stvarnost uključivši se ozbiljno u mirovne pregovore za okončanje rata. Ovaj produženi rat je osnažio potencijalne rivale, izložio Kinu pretnjama novim sankcijama, poremetio njenu ekonomiju i iscrpeo njenog glavnog partnera u pogledu resursa i vojnih sposobnosti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
