Rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja egzistencijalnu pretnju za celu Evropsku uniju i primorao je Uniju da stavi odbranu u centar sopstvene bezbednosne politike, ocenio je visoki predstavnik EU Žosep Borelj.
– U trenutku kada američko učešće u Evropi postaje sve manje izvesno, ovaj rat predstavlja egzistencijalnu pretnju za EU – naveo je Borelj u blogu na sajtu Evropske službe za spoljne poslove, a povodom objavljivanja svoje knjige „Evropa između dva rata“.
On je ocenio da je potrebna promena paradigme evropske odbrane, napominjući da je Evropa predugo delegirala svoju bezbednost na SAD i u poslednjih 30 godina, nakon pada Berlinskog zida, dozvolila „tiho razoružanje“.
– Ako (ruski predsednik Vladimir) Putin uspe da uništi nezavisnost Ukrajine, neće stati na tome. Ako pobedi uprkos očiglednoj podršci koju EU i SAD pružaju Ukrajini, to će poslati opasan signal o našoj sposobnosti da se založimo za ono u šta verujemo – dodao je Borelj.
Prema njegovim rečima, EU mora da prihvati stratešku odgovornost i stekne sposobnost da se sama brani izgradnjom jakog evropskog stuba unutar NATO-a.
– I moramo da napravimo ovaj iskorak u veoma kratkom vremenskom periodu. Ne zato što idemo u rat, naprotiv: želimo da to sprečimo tako što ćemo dobiti sredstva za pouzdano odvraćanje bilo kog agresora – naglasio je Borelj i dodao da ovakvi napori ne znače želju da se stvori nekakva evropska vojska.
Odbrana će, kako kaže, i u doglednoj budućnosti ostati isključiva nadležnost država članica EU, ali takva promena paradigme podrazumeva povećanje izdataka za odbranu na nacionalnom nivou za svaku od zemalja EU na najmanje dva procenta BDP-a.
– Takođe moramo odmah da napravimo iskorak u odbrambenoj industriji. Od početka (ruskog) rata protiv Ukrajine, evropske vojske su kupile 78 odsto nove vojne opreme van EU… Jedna od glavnih lekcija ruskog rata protiv Ukrajine je da je ključna tehnološka superiornost, pogotovo kada se morate suočiti sa neprijateljem kome je ljudski život jeftin. Stoga moramo razviti odbrambenu industriju koja će zadovoljiti naše potrebe – smatra Borelj i dodaje da svaki Evropljanin mora da shvati da je efikasna odbrana preduslov za opstanak evropskog društvenog, ekološkog i demokratskog modela.
On je podsetio da Ukrajina nije jedini rat u neposrednom susedstvu i da napad Hamasa na Izrael i nesrazmerna reakcija Izraela rizikuju širenje rata u celom regionu Bliskog istoka.
– Bili smo svedoci iranskog napada na Izrael krajem prošle nedelje. U ovom sukobu, naša reakcija je bacila sumnju na sposobnost Evrope da bude efikasan geopolitički akter – upozorio je Borelj.
Kada je reč o Kini, on smatra da EU mora da smanji prekomernu zavisnost u određenim domenima i hitno rebalansira trgovinske odnose, budući da je, kako je naveo, prošle godine, trgovinski deficit sa Kinom bio „neverovatnih“ 291 milijardu evra, što čini 1,7 odsto BDP-a Evropske unije.
– Ključno je da zaštitimo našu industriju od nelojalne konkurencije. Već smo počeli da to radimo za naša električna vozila, naše solarne panele i druge net-zero industrije. Naše vrednosti i politički sistemi se značajno razlikuju i imamo suprotne stavove u vezi sa univerzalnošću ljudskih prava, ali budimo jasni: ne želimo da se vraćamo na blokovsku konfrontaciju – poručio je Borelj.
Takođe je naveo da je saradnja sa Kinom od suštinskog značaja za rešavanje glavnih globalnih izazova našeg vremena kao što su klimatske promene.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
