Bajden ili Tramp: Ko je nezgodniji za Kinu?

Kad je ušao u Belu kuću, Tramp je bio zaoštrio odnose sa Kinom. Na iznenađenje mnogih, sa tom politikom nastavio je i Bajden. Kako će onda ishod iduće trke Trampa i Bajdena uticati na odnose sa kineskom supersilom?

Ključno predizborno obećanje Donalda Trampa uoči predsedničkih izbora 2016. godine bilo je obuzdavanje napretka Kine, koja je još i tada pretila svrgavanjem Sjedinjenih Država kao najveće svetske ekonomije.

Pozivajući se na nepoštenu trgovinsku praksu Pekinga koja uključuje plasiranje jeftinih proizvoda na globalno tržište, ometanje pristupa kineskom tržištu i krađu intelektualne svojine, Tramp je obećao da će nametnuti carine azijskom rivalu i vratiti proizvodnju u SAD.

Prve mere počele su da stupaju na snagu godinu dana nakon Trampove pobede, u početku carine na kineske solarne panele i mašine za pranje veša, da bi se kasnije proširile na hiljade proizvoda iz Kine.

Ogromna promena politike zaprepastila je Peking koji je odgovorio istim merama za američku robu.

Pritisak na Kinu raste

Godine 2021. očekivalo se da će administracija Džoa Bajdena poništiti većinu onoga što se smatralo da su Trampove političke greške. Umesto toga, demokratski predsednik je bio čvrst i zadržao je većinu mera.

Zatim je nametnuo kontrolu izvoza američkih proizvoda visoke tehnologije, uključujući nedavno i napredne čipove koji se koriste za napajanje platformi veštačke inteligencije (AI) i vojnog hardvera.

– Bajden je podigao ulog protiv Kine, dovodeći ga na novi nivo – govori za DW Mikele Gerači, profesor finansija na Univerzitetu Nujork (NYU) u Šangaju.

– Dok je Tramp uglavnom gledao na rebalans trgovinskog deficita, Bajden je obuzdavanje Kine učinio više filozofskim i političkim pitanjem – dodaje on.

Bajden se suočio sa slabom kritikom u odnosu na Trampa zbog svog pristupa Kini, uprkos nekoliko studija koje pokazuju da carine zapravo štete američkoj ekonomiji. Američko-kinesko poslovno veće utvrdilo je da je skoro četvrt miliona američkih radnih mesta izgubljeno kao rezultat te politike.

– Kada već uvedete carine Kini, vrlo je teško politički ih ukloniti, jer možete biti optuženi da ste previše meki – rekao je za DW Antonio Fatas, profesor ekonomije na poslovnoj školi INSEAD u Singapuru. „Mislim da je Bajden napravio političku računicu da je bolje da ih zadrži“, navodi on.

„Obuzdavanje“ Kine

Nakon što je Bajden preuzeo mandat predsednika, desili su se važni geopolitički događaji, uključujući i pitanje Tajvana, što je nagnalo demokratskog predsednika da obeća da će američka vojska braniti ostrvo u slučaju kineske invazije. Bajden je tada zatražio podršku američkih saveznika.

– Svedočimo sa Bajdenom mnogo jačem multilateralnom pristupu u korak sa EU i našim azijskim saveznicima – objašnjava Dejvid Saks, saradnik za azijske studije u Savetu za međunarodne odnose (CFR) sa sedištem u Vašingtonu.

Saks u razgovoru za DW kaže da je američka pozicija u Aziji mnogo jača pod Bajdenom, navodeći jaču trilateralnu saradnju između SAD, Japana i Južne Koreje, kao i sličan bezbednosni pakt između SAD, Velike Britanije i Australije pod nazivom AUKUS, koji uključuje pomoć Kanberi u nabavci podmornica na nuklearni pogon.

– Saradnja u oblasti bezbednosti između SAD i Tajvana takođe je dostigla do sada neviđeno visok nivo. Dakle, ako ste donosilac odluka u Pekingu, mislim da ne možete biti zadovoljni dinamikom u regionu pod Bajdenom – dodao je.

Embargo na čipove neće zaustaviti ambicije Kine

Bajdenov embargo na čipove, koji je prvi put najavljen u oktobru 2022. i proširen na vrhunske AI čipove krajem prošle godine, sprečava prodaju poluprovodnika koje su dizajnirali američki proizvođači čipova Kini.

Peking je tehnološku dominaciju učinio ključnim elementom budućeg ekonomskog rasta zemlje, ali se veruje da je zemlja 10 do 15 godina iza SAD u smislu naprednog dizajna čipova.

Dok se američki kreatori politike nadaju da će zadržati tu prednost, embargo je samo ohrabrio Peking, koji je za narednu deceniju planirao da investira 250 milijardi dolara za domaću proizvodnju čipova.

– Embargo na čipove i drugu visokotehnološku robu potpuno je loš – smatra Gerači. „Kineski odgovor je samo: ‘Ako mi ga ne prodaš, napraviću ga sam’.“

Ovaj profesor na NYU u Šangaju za DW objašnjava da će kineska ulaganja u proizvodnju čipova smanjiti jaz na oko 5-8 godina, ali što je još gore, SAD će izgubiti ključno izvozno tržište za svoje čipove.

– Vašington je u uverenju da je to igra na sve ili ništa. Da, ako Kina pobedi, SAD će se povući. Ali to je pogrešno. Ne želimo da ugušimo njihov rast, jer će i jedni i drugi izgubiti – rekao je Gerači.

Koga Peking želi u Beloj kući?

Na pitanje koga bi to Kina više volela za predsednika SAD, Trampa ili Bajdena – Saks odgovara da Peking ipak preferira kontinuitet sa aktuelnim demokratom.

Razlog je mogućnost povećavanja carina na kinesku robu do 60 odsto, čime Tramp preti.

– Kinezi ne vole Bajdenovu politiku prema Kini, ali im je jasno kako bi mogle izgledati sledeće četiri godine s njim. Trampova nepredvidivost im se s druge strane ne sviđa, jer Kinezi su još uvek prilično konzervativni i ne vole neizvesnost – rekao je on za DW.

Fatas iz INSEAD-a smatra da Kina može očekivati više ograničenja američke trgovine ako Bajden bude ponovo izabran, jer će Vašington nastaviti da obuzdava ekonomske i vojne ambicije Pekinga.

– Hoće li ova ograničenja nestati u Bajdenovom drugom mandatu? Sumnjam. Hoće li biti mnogo gore? Moguće. Ako Kina izazove probleme u vezi s Tajvanom ili Rusijom, što šteti interesima SAD. Tada ćete videti više sankcija – tvrdi Fatas.

Gerači veruje da bi Trampova pobeda bila bolja za odnose između SAD i Kine, i to u razgovoru za DW objašnjava ovim rečima: „Oni barem dele zajedničku osnovu i mogu da razgovaraju. Ali, s drugim Bajdenovim mandatom, Kina ne može promeniti svoj autoritarni politički sistem kako bi zadovoljila SAD.“