Mnogobrojne studije o moždanim aktivnostima ukazuju na to da ljudi koji dele jake emotivne veze ponekad mogu da pokažu slične obrasce moždane aktivnosti dok posmatraju iste događaje, prolaze kroz slična iskustva, donose odluke. Ta vrsta sinhronizacije mogla bi da objasni zašto najbolji prijatelji često imaju osećaj da „razmišljaju isto“.
Osim neuronauke, i psihologija je posebno fascinirana fenomenom ljudske povezanosti. Istraživači su otkrili da bliski prijatelji često razvijaju jedinstven nivo razumevanja, gde mogu da predvide jedni drugima reakcije, misli i emocije bez mnogo reči. To ne znači da neko doslovno „čita tuđe misli“, već da se među ljudima koji dele iste rutine i prolaze kroz iste emotivne lomove i stanja razvija gotovo instinktivno razumevanje.
Mozak uči i pamti ritam rečenica, različite nivoe nečijeg glasa, način na koji taj glas, recimo, prikriva tugu iza humora ili pravi kratku pauzu pre nego što nešto važno treba da saopšti. Posle izvesnog vremena, najbolji prijatelj ne mora da čuje celu priču da bi znao njen kraj. Ne mora da se trudi da nađe reč na vrhu jezika, jer nije ni potrebna.
Možda zato postoje oni čudni trenuci kada dve osobe uglas izgovore istu misao. Kada vas prijatelj razume i onda kada ni sami niste načisto sa sobom, kad zna da vam treba poziv pre nego što ste i sami priznali da vam treba pomoć. Kada oseti da nešto nije u redu, iako vas kilometri dele.
Da li je to telepatija? Naučnici bi rekli: ne baš. Sama pomisao da naš mozak može da radi na istoj frekvenciji sa drugim zvuči fascinantno.
U nekim psihoanalitičkim eksperimentima, prijatelji su bili smešteni u odvojene sobe, gde su rešavali zadatke i odgovarali na pitanja jedni o drugima. Istraživači su zabeležili veću sličnost u reakcijama njihovog mozga nego kod potpunih stranaca, što bi moglo da objasni zašto bliski prijatelji imaju utisak da su „na istoj talasnoj dužini“.
Naučnici Šangajskog univerziteta za međunarodne studije su otišli korak dalje i izučavali kako prijateljstvo utiče na potrošačke odluke, a svoj rad su objavili u časopisu Journal of Neuroscience sredinom prošle godine. Tehnikom neuroimidžinga, snimanjem i praćenjem moždane aktivnosti, utvrdili su da su mozgovi prijatelja, dok su gledali reklame, bili usklađeni u oblastima povezanim sa pažnjom, pamćenjem, društvenim rasuđivanjem i osećajem nagrade.
Kombinujući dugoročne eksperimente sa 175 učesnika i neuroimidžing podatke 47 ispitanika, naučnici su otkrili da prijatelji proizvode procenjuju sličnije nego stranci i da ta sličnost vremenom postaje još izraženija. Istraživanje je pokazalo i sinhronizovanu neuronsku aktivnost među prijateljima tokom zajedničkog gledanja reklama. Najzanimljiviji nalaz bio je da je moždana aktivnost učesnika mogla da predvidi ne samo njihove sopstvene namere kupovine, već i namere njihovih prijatelja.
Prema autorima istraživanja, ovi rezultati pokazuju koliko snažno bliski društveni odnosi mogu oblikovati ljudsko ponašanje i otkrivaju da neuronska sličnost među prijateljima ima iznenađujuću moć predviđanja.
Ovi nalazi bacaju novo svetlo na razumevanje društvenog ponašanja, empatije i načina na koji ljudi međusobno utiču jedni na druge. Ukazuju na to da snažne emotivne veze mogu da stvore merljivu fiziološku povezanost koja se ne svodi samo na razmenu reči. Istovremeno, proširuju razumevanje o tome kako bliski odnosi oblikuju mišljenje, učenje i donošenje odluka.
I dok nauka pokušava da utvrdi da li postoji neuronska sprega među najboljim prijateljima, jasno je da među ljudima koji dele duboke emotivne veze postoji nešto više od običnog, svakodnevnog ćaskanja.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
