Nakon novih zapadnih sankcija Rusiji, pojavili su se glasovi koji upozoravaju da će cenu, velikim delom, platiti i EU, pa tako bivši italijanski premijer Romano Prodi upozorava da će sankcije i kontrasankcije Rusije posebno koštati Italiju i Nemačku.
– Uticaj sankcija biće potpuno asimetričan. Skupo će koštati Evropu, posebno Italiju i Nemačku. Znatno manje će koštati SAD, koje toliko insistiraju na njima, ali nemaju iste trgovinske odnose sa Rusijom kao mi – navodi Prodi.
Još 2013. godine EU je sa Rusijom ostvarivala 28 odsto ukupne robne razmene, dok je za SAD taj segment iznosio svega oko pet odsto.
Oštar paket Zapada protiv Rusije, nakon zbivanja sa Krimom 2014. godine, snažno je udario, osim na rusku, i na evropsku ekonomiju, a posledice se i te kako snažno osećaju i danas.
Iako će nove „sankcije iz pakla“, kako su ih nedavno nazvali brojni zapadni političari, biti novi težak udarac za rusku ekonomiju, pre svega finansijski sektor, ne treba sumnjati da će biti teške i za EU.
S druge strane, Rusija najavljuje oštre kontramere, a ruski analitičari smatraju da Moskva još ni izdaleka nije upotrebila svoj arsenal protivodgovora na zapadne sankcije.
Vest iz Londona da će Velika Britanija Rusiji zabraniti izvoz automobila „rols-rojs“ i „bentli“, kao i tvit predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žosepa Borelja o tome da Rusi više neće moći ići u šoping u Milano i na zabave u Sen Trope izazvali su podsmeh na društvenim mrežama.
A upozorenje da Rusi u Antverpenu neće moći kupovati dijamante dovelo je do ruskih poruka da je upravo Rusija glavni izvoznik dijamanata za potrebe majstora u tom belgijskom gradu, pa bi Rusi mogli da izvoz njihovih dijamanata preusmere, na primer, na tržište u Dubai.
Politika sankcija može vrlo lako izmaći kontroli i rezultirati razornim posledicama. Potpuno bi naivno bilo verovati da Moskva nije računala na mogućnost uvođenja „sankcija iz pakla“.
Ako Nemačka ne želi gasovod „Severni tok 2“ – nema veze, ionako je velikim delom izgrađen novcem evropskih kompanija koje su se u tu svrhu zadužile kod svojih banaka. Ali, pri tome se Moskva pita da li Nemačka onda želi da Rusija prekine isporuke gasa i kroz već dugo operativni „Severni tok 1“, kapaciteta 55 milijardi metara kubnih godišnje?
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
