Poslanici Evropskog parlamenta (EP) danas nameravaju da usvoje rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu istragu nedavnih događaja u Kazahstanu, kao i na uvođenje sankcija kazahstanskim zvaničnicima u okviru režima EU zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Konačni nacrt dokumenta objavljen je na sajtu EP.
„Pozivamo Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu da odmah pokrenu međunarodnu istragu o zločinima počinjenim nad kazahstanskim narodom tokom dvonedeljnih demonstracija u Kazahstanu, koji uključuju nestanke, mučenja i proizvoljna hapšenja, kao i dejstva snajperista koji su ubili ili ranili mirne demonstrante, među kojima i maloletnike u Alma Ati i drugim gradovima u zemlji“, navodi se u jednoj od tačaka nacrta rezolucije.
Evropski parlamentarci izražavaju žaljenje zbog „pogibije ljudi tokom mirnih protesta“, zalažući se za pravo građana da izraze neslaganje sa politikom vlasti.
Dokument sadrži predlog institucijama EU da „stave kao prioritet poštovanje ljudskih prava u saradnji sa Kazahstanom, kao i apel kazahstanskim vlastima da oslobode uhapšene političke aktiviste i revidiraju zakon o javnim okupljanima, kako bi ljudi mogli da mirno protestuju, u skladu sa međunarodnim standardima.
Očekuje se da će rezolucija o Kazahstanu biti odobrena na plenarnoj sednici EP u Strazburu u četvrtak u drugoj polovini dana. Treba napomenuti da su rezolucije EP deklarativne i neobavezujuće, ali ih institucije EU i evropske zemlje uzimaju u obzir.
Protesti u Kazahstanu
Masovni protesti u Kazahstanu počeli su u prvim danima 2022. godine – stanovnici gradova Žanaozen i Aktau na zapadu zemlje počeli su da protestuju zbog dvostrukog povećanja cena tečnog gasa. Kasnije su se protesti proširili i na druge gradove, uključujući Alma Atu, staru prestonicu i najveći grad u zemlji: tamo su počeli da pljačkaju, militanti su napali državne institucije i oduzimali oružje. Kao odgovor, vlasti su uvele vanredno stanje širom zemlje do 19. januara i pokrenule protivterorističku operaciju.
Ujutro 5. januara predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev raspustio je vladu i preuzeo funkciju predsedavajućeg Saveta bezbednosti. Tokajev je na prvoj sednici Saveta bezbednosti pod njegovim rukovodstvom opisao situaciju u Kazahstanu kao podrivanje integriteta države i rekao da je od ODKB-a zatražio pomoć „za prevazilaženje terorističke pretnje“. Misija ODKB je uspešno završena 13. januara i povlačenje mirovnjaka iz Kazahstana je završeno 19. januara.
Šef Službe za krivično gonjenje Generalnog tužilaštva Kazahstana Serik Šalabajev saopštio je sredinom januara da je tokom nereda u Kazahstanu poginulo 225 ljudi, uključujući 19 policajaca i vojnika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
