Rusi se spremaju za buduće ratove

Rusko Ministarstvo odbrane planira da brzo poveća broj teških robota-deminera i robota-vatrogasaca. Već ove godine njihov park u trupama će se udvostručiti, ali kupovina na tome neće stati. Moćna tehnika na daljinsko upravljanje spasiće živote i novac ne samo u sukobima, već i u svakodnevnom životu vojske.

Od sledeće godine počinje masovna kupovina vojnih multifunkcionalnih robotskih sistema, rekli su za „Izvestija“ izvori iz Ministarstva odbrane RF. Pre svega, govorimo o daljinski upravljanim uređajima za uklanjanje mina „Uran-6“ i gašenje požara „Uran-14“.

Načelnik inženjerskih trupa Oružanih snaga RF general-potpukovnik Jurij Stavicki saopštio je da je sada u upotrebi 14 jedinica deminerskih sistema „Uran-6“ i 7 jedinica za gašenje požara „Uran-14“. Ove godine planirano je da se inženjerskim jedinicama isporuči još 37 robota ovih vrsta. Takođe je govorio o razvoju još težih modela daljinski upravljanih oklopnih vozila za uklanjanje mina.

Ruska vojska se oprema borbenim robotima

Ranije je saopšteno da je Ministarstvo odbrane donelo načelnu odluku da njima opremi ne samo inženjerske jedinice Kopnene vojske. Dobiće ih i sve jedinice slične namene u mornarici. Prvi „Urani-6“ su već ušli u Crnomorsku flotu.

Od prošle godine Ministarstvo odbrane je počelo da testira masovnu upotrebu multifunkcionalnih robota. Do desetak različitih vozila na daljinsko upravljanje istovremeno je bilo uključeno u vežbe za čišćenje neprijateljskog minskog polja, uglavnom su to bili „Uran-6“.

– Roboti se mogu koristiti i za probijanje neprijateljske odbrane i za predstražu – rekao je vojni ekspert Viktor Murahovski za „Izvestija“.

„Za sada su ograničeni na pomoćne zadatke, odnosno bez upotrebe oružja, i nažalost, ne mogu da rade autonomno. A daljinsko upravljanje ima svoje nedostatke. Operater, koji se nalazi daleko od vozila, procenjuje situaciju pomoću televizijskih kamera. Ali one ne daju osećaj dubine, zapremine i drugih parametara. Ipak, savremeni robotski sistemi omogućavaju efikasno uklanjanje mina na terenu, spasavanje života vojnika i uštedu resursa teške opreme“.

Što se tiče kompleksa „Uran-14“, oni se mogu koristiti u arsenalima i skladištima municije. Pored toga, ovi uređaji se smatraju jednim od dežurnih sredstava u parkovima tehnike, mestima baziranja aviona itd. Takav instrument uvek je na oprezu i može uštedeti mnogo novca. A u uslovima borbenih akcija ova vozila su deo odreda za uklanjanje mina i otklanjanje posledica. Oni će ojačati sposobnosti ovih elemenata borbenog poretka, rekao je ekspert.

Put ka seriji

Velike isporuke inženjerskih robota porodice „Uran“ počele su 2019. godine. Do tog perioda bilo ih je malo. Ipak, već u fazi istraživačko-konstruktorskih radova perspektivna novina je testirana ne samo na vežbama, već i u realnom uklanjanju mina. Tu je odmah dokazala svoju korisnost.

Borbeni debi za „Urana-6“ dogodio se 2014. godine. Vozilo koje je prolazilo ispitivanja poslato je u Čečeniju. Uz njegovu pomoć, demineri Južnog vojnog okruga uklanjali su mine od starih eksploziva na delu nepristupačne planinske visoravni Ban-Duk Šatojskog regiona, obavljajući radnu normu od dvadeset ljudi dnevno.

Već prvi prototipovi „Urana“ ujedinjeni su u vazdušno-pokretnu robotsku grupu, koja je postala deo Međunarodnog centra za uklanjanje mina Oružanih snaga RF. Roboti koji su fiksirani na specijalnim vozilima mogu se lako transportovati običnim putevima i na avionima Il-76 bilo gde u svetu.

Posle toga, roboti-demineri grupe intenzivno su radili na humanitarnom uklanjanju mina u sirijskim gradovima i u Nagorno-Karabahu. U avgustu 2019. godine dva „Urana-14“ su prebačena za gašenje požara na skladištu municije u Ačinskom regionu Krasnojarskog kraja. Tamo su delovali u uslovima koji su izuzetno opasni za ljude, usred mnoštva neeskplodiranog oružja. U oktobru prošle godine, tokom požara u arsenalu Zapadnog vojnog okruga, uključeno je pet „Urana“.

Za upravljanje svakog inženjersko-deminerskog vozila dovoljna je jedna osoba. Robotom se može upravljati putem radio veze, kako u njegovoj blizini, tako i sa udaljenosti do jednog kilometra.

Tri različite vrste vozila omogućavaju upotrebu „Urana-6“ na bilo kom terenu. Jednim prelaskom preko terena, ostavlja za sobom traku od 170 centimetara, potpuno očišćenu od eksploziva. Njegova čvrsta oklopna konstrukcija može da izdrži bez posledica detonaciju ne samo lakih protivpešadijskih mina, već i ozbiljnijih improvizovanih eksplozivnih naprava težine do kilograma. Vozilo ima opremu za zamenu koja uključuje riper i plug buldožera, što proširuje opseg njegove upotrebe.

Gusenični „Uran-6“ na putu može postići brzinu do 15 kilometara na čas. Tokom traženja mina smanjuje se na 1-2 kilometara na čas. Ali čak i ovim tempom, on je u stanju da izvrši zadatak koji rade 20 deminera.

Oklopni „Uran-14“ je veći i teži od svog kolege. Sa punim rezervoarom njegova masa dostiže 14 tona. Istovremeno, on prevozi dve hiljade litara vode i 600 litara supstanci za formiranje pene. Korpus i oprema vozila mogu da podnesu visoke temperature, a kamere imaju infracrveni režim, koji omogućava pronalaženje požara čak i tokom gustog dima. Domet vatrogasnog creva je do 50 metara. Manipulator može da podigne i nosi teret do 1,5 tone.

Roboti drugih zemalja

Iskustvo pokazuje da su roboti za inženjersko-deminerske zadatke danas najtraženija kopnena vozila na daljinsko upravljanje. Njihov broj u vojnim jedinicama je mnogo veći od broja naoružanih robotskih sistema, a ukupan broj dostiže nekoliko hiljada jedinica. Ali velika većina njih je po težini dosta lošija u odnosu na rusku porodicu „Uran“.

Velika Britanija je bila pionir u upotrebi robotike za uklanjanje mina. Od 1972. godine oružane snage ovog kraljevstva koriste vozila na daljinsko upravljanje Wheelbarrow UGV u oblastima u kojima deluje Irska republikanska vojska za istraživanje eksploziva i miniranih vozila. U modernizovanoj verziji oni su i dalje u upotrebi.

Ratovi 21. veka u Avganistanu i Iraku pogurali su razvoj robotike u Sjedinjenim Državama. Pentagon je kupio i poslao u ove zemlje više od 7000 malih vozila na daljinsko upravljanje i uklanjanje mina, koja su bila teška od deset do stotine kilograma. Tamo su se pokazali kao nezamenjivi pomoćnici deminera i spasili su stotine života vojnika.

U Izraelu vojska preuređuje teške buldožere kako bi očistila gomile u gradovima, srušila kuće i na daljinsko upravljanje očistila minirane automobile. Dodatno su opremljeni oklopom, zaštitnim staklenim ekranima i kamerama.

Masovna kupovina uređaja kao što su „Uran-6“ i „Uran-14“ predstavlja globalni trend. Oni ne samo da će spasiti živote ruskih vojnika i oficira, već će povećati brzinu i efikasnost uklanjanja mina i gašenja požara u opasnim objektima. Pored toga, takva mobilna vojna oprema može se aktivno koristiti za uklanjanje posledica prirodnih i tehnogenih katastrofa u civilnoj sferi.